Primećujete da vaši zaposleni često, naizgled neopravdano, odsustvuju sa posla? Učestalo pozivaju da kažu da su bolesni, iako u to, sa razlogom, sumnjate? Ili neplanirano uzimaju odsustva za koja vam daju nejasna objašnjenja? Produžavaju pauze, kasne na posao ili odlaze ranije? Ako vam neke od ovih stvari zvuče poznato, onda postoji mogućnost da je u vašoj firmi prisutan apsentizam.

Apsentizam se definiše kao namerno i prethodno nenajavljeno odsustvo sa radnog mesta ili, još preciznije, izbegavanje dolaska na posao. Iako je sasvim očekivano da zaposleni povremeno odsustvuju sa posla – kad su na godišnjem odmoru ili bolovanju, ali i u slučajevima bolesti ili velikih životnih događaja – apsentizam se ipak odnosi na sve one situacije koje mogu prouzrokovati štetu poslovanju i atmosferi u firmi.

Najčešči uzroci apsentizma

Iako se, grubo, uzroci apsentizma mogu svrstati u unutrašnje (one u koje spadaju faktori kao što su nemotivisanost, nerazrešeni konflikti, reakcija na stres ili nezadovoljstvo poslom) i spoljašnje (recimo, bolest bliskog člana porodice), ovde ćemo se baviti uzrocima nezavisno od toga kojoj od ove dve kategorije pripadaju. Tako su najčešći uzroci apsentizma sledeći:

  • Izloženost stresu (burnout) – Zaposleni koji su izloženi stresu, kao i zatrpanosti poslom, stresnim sastancima ili osećajem da nisu dovoljno cenjeni mogu češće izbegavati dolazak na posao. Isto tako, i stres koji zaposleni doživljavaju van svog radnog mesta može ih odvlačiti od radnih zaduženja i tako uzrokovati odsustvovanje sa posla.
  • Briga o članovima porodice – Kada dođe do bolesti ili drugih problema kod nekog člana porodice, bio to supružnik, roditelj ili dete, zaposleni mogu odsustvovati sa posla. To je češće slučaj kada njihova uobičajena dnevna rutina izađe iz koloseka, a to se može desiti u slučaju bolesti, vremenskih neprilika ili bilo čega što može poremetiti ustaljenu organizaciju njihovih vanposlovnih obaveza.
  • Mobing – Zaposleni koji su izloženi mobingu češće izostaju sa posla, što je sasvim logično: oni se sklanjaju iz situacija u kojima se osećaju ugroženim.
  • Fizička i mentalna oboljenja, uključujući i povrede – Oboljenja, bilo da su fizičke prirode ili problemi sa mentalnim zdravljem često opravdano zahtevaju odsustvo sa posla. Problem nastaje onda kada zaposleni bolest koriste kao izgovor ili lažu u vezi sa svojim stanjem kako ne bi dolazili na posao, što je ponekad veoma teško proveriti.
  • Nezadovoljstvo poslom i smanjena motivacija – Kada je neko nezadovoljan svojim poslom, bilo da je u pitanju način na koji ga kolege i šef tretiraju, ali i samim poslom, odnosno bilo kojim njegovim aspektom, očekivano je da će želeti što manje vremena na njemu da provodi i time, posledično, izbegavati odlazak na isti kad god je to moguće. Ovo je problem koji zahteva najpre identifikaciju, a zatim i rešavanje.
  • Potraga za drugim poslom – Zaposleni mogu odsustvovati zbog posla i onda kada su, zapravo, u potrazi za drugim poslom, a intervju im je zakazan u vreme radnog vremena ili potraga za novim poslom zahteva više njihovog vremena nego što ga imaju van uobičajenog radnog vremena.
  • Skraćivanje radnog vremena – U apsentizam spadaju i ponašanja koja odlikuje kašnjenje na posao, raniji izlazak sa posla i produžavanje pauze za doručak ili ručak. To može značajno umanjiti produktivnost, ali je isto tako potencijalno veoma destruktivno jer je, formalno, zaposleni prisutan, ali zapravo gleda da se što ranije „izvuče“ sa posla ili, narodski rečeno, „hvata krivine“.

Koliko apsentizam košta firmu?

Nije svaki aspentizam nužno destruktivan po firmu. To je zato što postoji velika razlika između situacije u kojoj je zaposleni opravdano odsutan zbog bolesti, a koja je takva da nema potrebe za momentalnim otvaranjem bolovanja i situacije u kojoj je njegovo ponašanje poprimilo formu obrasca: on gotovo uvek kasni i nije prisutan na svom radnom mestu onda kada je najpotrebniji. Vremenom, jednostavno prestanete da računate na njega.

Apsentizam može da ima veoma konkretne troškove: kada vam nedostaju ljudi, morate da unajmite nove, a oni koje novi zamenjuju formalno su još uvek zaposleni kod vas. Pomenuti pad produktivnosti i manjak radne snage svakako uzrokuju troškove, što znači da je apsentizam zaista važno prepoznati i učiniti nešto sa njim.

Isto tako, troškovi mogu biti i neopipljivi, a u njih spada narušena radna atmosfera, kao i nezadovoljstvo zaposlenog koji često odsustvuje, a sa kojim se ne razgovara o stvarnim uzrocima takvog ponašanja i načinima za njihovo rešavanje. Sve to može ozbiljno ugroziti timski duh i zato je neophodno preduzeti određene korake.

Šta se može učiniti po pitanju apsentizma?

Kao što je već rečeno, ne mora svako odsustvovanje sa posla da vas pretvori u detektiva koji će od svojih zaposlenih tražiti lekarske nalaze i druge dokaze o opravdanosti svog odsustva. Međutim, ako primetite da se situacija ponavlja i poprima formu obrasca, onda je definitivno nešto potrebno preduzeti. Šta?

Na prvom mestu, bilo bi dobro otkriti šta je pravi razlog odsustovanja. Da li su okolnosti zaista takve da zahtevaju da zaposleni odsustvuje češće nego što je to neophodno ili se u osnovi apsentizma nalaze razlozi na koje vi, kao menadžer ili poslodavac, direktno možete da utičete?

U oba slučaja, potrebno je otkriti prave uzroke apsentizma, a zatim na njima raditi. Ako vam zaposleni kaže da je izložen povećanom nivou stresa u svom privatnom životu i da zbog toga nije u mogućnosti da izvršava svoje radne obaveze, uvek može koristiti svoj godišnji odmor ili uzeti neplaćeno odsustvo. Isto tako, ako su razlozi njegovog odsustvovanja unutar same firme – nezadovoljan je, nemotivisan i tome slično – o tome je takođe potrebno razgovarati, identifikovati problem i pokušati naći rešenje koje će zadovoljiti obe strane.

Apsentizam je, onda kada su njegovi razlozi u domenu načina na koji zaposleni doživljava svoje radno mesto, obično pokazatelj toga da nešto ne štima u tom odnosu i zato vam može poslužiti kao odličan indikator da je nečemu potrebno posvetiti više vremena i energije. Zato problem nemojte negirati ili gurati u zapećak; što se ranije posvetite njegovom rešavanju, potencijalna ili stvarna šteta biće manja.

Poslednja izmena dana 25. juna 2016. u 01:51


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »