U tekstu na temu zasnivanja radnog odnosa i prijavi zaposlenih na obavezno osiguranje, naveli smo da je jedno od obaveznih osiguranja zaposlenih zdravstveno osiguranje.

Da bi zaposleni ostvario prava iz zdravstvenog osiguranja poslodavac mora da ga prijavi na osiguranje, da redovno uplaćuje socijalne doprinose prilikom isplate zarade i da periodično overava zdravstvenu karticu odnosno knjižicu.

Jedno od prava koje zaposleni može da ostvari je odsustvo sa rada kada je privremeno sprečen da radi usled bolesti – bolovanje.

Da je zaposleni privremeno sprečen da radi utvrđuje izabrani lekar odnosno lekarska komisija. Oni određuju datum početka privremene sprečenosti za rad i datum završetka.

Lekar će zaposlenom izdati potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad, koju je zaposleni dužan da u roku od tri dana dostavi svom poslodavcu.

Kažemo da prvih 30 dana bolovanja padaju na teret poslodavca, a bolovanje od 31. dana na dalje na teret države.

To znači da naknadu zarade (Dok zaposleni radi on ostvaruje zaradu, a kada je na bolovanju njegovu “platu” nazivamo naknadom zarade.) za prvih 30 dana isplaćuje i snosi poslodavac, a da se od 31. dana naknada obezbeđuje iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Izuzetak od toga su dva slučaja:

  • Bolovanje zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, kada naknadu zarade isplaćuje poslodavac i nakon 30 dana bolovanja, i
  • Bolovanja zbog nege deteta do tri godine, kada se naknada od prvog dana pa sve vreme trajanja odsustva isplaćuje iz sredstava Fonda, u visini od 65% od osnova.

Da bi zaposleni ostvario pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja preko 30 dana iz sredstava Fonda, moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi:

  • Zaposleni mora da bude tri meseca bez prekida u osiguranju ili
  • 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja,
  • a za ovo vreme mora biti uplaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.

Ovaj period proveden u osiguranju naziva se prethodni staž osiguranja.

Dakle, da bi zaposleni od države nadoknadio zaradu koju propušta usled bolovanja, on mora određeni period koji prethodi otvaranju bolovanja da radi kod nekog poslodavca, a da mu je on za taj period rada uplatio socijalne doprinose.

Ovaj uslov, podvlačimo, važi samo za ostvarivanje prava na naknadu zarade za bolovanje koje treba da bude na teret RFZO.

Za ostvarivanje prava na naknadu zarade za bolovanje koje pada na teret poslodavca prethodni staž osiguranja nije preduslov.

Visina naknade zarade

Visina naknade zarade utvrđena je kao procenat od osnova za obračun.

Tako na primer, zaposleni u nekim slučajevima ima pravo na 65% osnova za obračun, a nekad na 100% osnova za obračun.

Često ćete čuti zaposlenog kako kaže da na bolovanju ima pravo na 65% plate, a da nije primio taj iznos nego neki sličan iznos, i to ga je zbunilo.

Radi se o tome da je osnov za obračun jednak prosečnoj zaradi ostvarenoj u prethodnih dvanaest meseci. Dakle, osnov za obračun nije jednak zaradi, već je on obračunska kategorija – prosek iz prethodnog perioda.

Iz ove definicije naglasićemo par momenata.

Prosek zarade – zarada je iznos koji zaposleni ostvaruju kada obavljaju rad. U ovoj definiciji jasno se kaže da je to prosek zarade, a ne prosek zarade i naknade zarade. Zbog toga se u obračun proseka uzima samo iznos zarade koji je poslodavac obračunao zaposlenom za časove kada je on efektivno radio i efektivni časovi rada.

Naknada zarade je iznos koji zaposleni prima kada nije zaista na poslu, kao što su dani verskih praznika, državni praznici, bolovanje, godišnji odmor i slično. Ovaj iznos i vreme za koje je on primljen ne ulazi u obračun proseka zarade.

Dakle, ako je zaposleni od prethodnih 12 meseci 9 meseci radio, a 3 meseca bio na bolovanju, obračun proseka izvršićemo tako što ćemo zaradu ostvarenu za 9 meseci rada podeliti sa brojem časova rada tokom tih 9 meseci. Tri meseca bolovanja (ni naknada zarade ni časovi provedeni u odsustvu) ne ulaze u obračun proseka.

Zakonom je definisano da u zaradu spada ne samo iznos koji zaposleni zasluži za obavljani rad i vreme provedeno na rad, već i bonusi i nagrade zbog dobrih rezultata rada, i druga primanja koja su predviđena ugovorom o radu i opštim aktima poslodavca.

Zaradom se smatraju sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa, osim naknade troškova zaposlenom (troškovi za dolazak i odlazak sa posla, troškovi za službeno putovanje i drugi troškovi u vezi sa radom).

Ukoliko je zaposleni radio svih 12 meseci pre otvaranja bolovanja, i tako ostvario zaradu u iznosu od 250.000 dinara mesečno, odnosno ukupno 3.000.000 dinara za 2.064 radna sata, njegova prosečna zarada je 1.453,48 dinara po radnom satu. Za 5 radnih dana koje je proveo na bolovanju pripada mu naknadu u iznosu od 65% od osnova, a to je 65% x 5 dana x 8 sati x 1.453,48 dinara odnosno 37.790,80 dinara.

Period koji se posmatra je 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko privremena sprečenost za rad nastupa 10.5.2016. godine (zaposleni je otvorio bolovanje tog dana), zarad obračuna proseka posmatramo period maj 2015 – april 2016.

Kada je u pitanju visina zarade koja se uzima za obračun proseka, treba istaći da:

  • Za obračun naknade koja se isplaćuje na teret poslodavca nema ograničenja u pogledu visine zarade. Koliko god da je visoka zarada zaposlenog, ona ulazi u prosek kao takva.
  • Za obračun naknade zarade koji se isplaćuje na teret Republičkog fonda, maksimalno se može uzeti iznos najviše mesečne osnovice na koji se plaćaju doprinosi za mesec koji ulazi u obračun proseka.

Ukoliko je recimo, maksimalna osnovica za jedan mesec 305.000 a zaposlenom je obračunata zarada u visini od 325.000 dinara, za obračun naknade zarade na teret poslodavca uzeće se iznos od 325.000 dinara, a za obračun naknade na teret Fonda iznos od 305.000 jer je iznos obračunate zarade veći od maksimalne osnovice za obračun doprinosa za taj mesec.

Najviša osnovica za obračun socijalnih doprinosa objavljuje se redovno od strane nadležnih organa, i možete je pronaći na sajtovima institucija i konsultanata koji se bave savetovanjem u oblasti prava i računovodstva.

Kada smo utvrdili način obračuna visine osnova, treba pogledati kako se određuje procenat osnova koji treba isplatiti.

Na teret poslodavca isplaćuje se najmanje 65% osnova u opštem slučaju, a svih 100% kada je razlog bolovanja:

  • povreda na radu
  • profesionalno oboljenje
  • dobrovoljno davanje organa ili tkiva
  • održavanje trudnoće

Poslodavac mora da isplati najmanje 65% osnova, a svojim opštim aktima može da predvidi i veći procenat osnova.

Naknada zarade za vreme bolovanja ne može da bude niža od minimalne zarade, bilo da se radi o naknadi na teret poslodavca, ili naknadi koju finansira Republički fond. Minimalna zarada utvrđuje se po času, u neto iznosu, na nivou godine. Za 2016. godinu ona je utvrđena u iznosu od 121 dinar po radnom času.

Ukoliko je zaposleni prvi put zasnovao radni odnos ili je novozaposleni, pa u prethodnih 12 meseci uopšte nije radio, i nema efektivne časove rada i zaradu na osnovu koje bi se obračunao prosek, osnovica za obračun proseka je ugovorena osnovna zarada uvećana za minuli rad. Umesto časova efektivnog rada uzima se ukupni mesečni fond sati za taj mesec.

Na isti način računa se prosek za zaposlene koji u prethodnih 12 meseci nisu ostvarili zaradu već samo naknadu zarade (na primer bili su na dugotrajnom bolovanju). Ovi zaposleni uopšte nisu radili (ni jedan sat) u prethodnih 12 meseci, već im je zaradu nadoknađivao poslodavac ili država usled odsustva sa rada. Da bi im se obračunao prosek posmatra se ugovorena zarada iz ugovora o radu.

Na kraju treba istaći da činjenica da poslodavac u periodu koji se posmatra zbog obračuna proseka nije isplatio sve zarade zaposlenima ne utiče na obračun proseka.

Naime, u dvanaestomesečni prosek ulaze sve obračunate zarade, bez obzira na to da li su isplaćene ili ne. Poslodavci su dužni da izvrše obračun zarade i za one mesece za koje iz bilo kog razloga nisu isplatili zarade.

Porez i socijalni doprinosi na naknadu za bolovanje do 30 dana, na teret poslodavca, obračunavaju se na isti način kao i porez i doprinosi na regularne zarade, a razlika nema ni u pogledu knjiženja.

Poslednja izmena dana 9. oktobra 2016. u 19:45


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »