Na ulazu u poslovni prostor mnogih firmi možemo videti istaknut naziv i radno vreme firme.

Časovi rada važna su informacija vašim kupcima, naročito kada su vaši klijenti brojni i neredovni, a u skladu sa prirodom vaše delatnosti posećuju vaš poslovni prostor kako bi sa vama poslovali (kupili neku robu ili uslugu).

Takav je slučaj sa maloprodajom i nekim uslužnim delatnostima. Obućar i časovničar istaći će svoje radno vreme kako bi obavestili mušterije kada ih mogu pronaći u njihovim radionicama odnosno radnjama.

Međutim, ukoliko se na primer bavite molerajem, vaš rad se obavlja uglavnom na terenu, a vaši postojeći ili potencijalni kupci verovatno se neće zaputiti na adresu vašeg sedišta da bi se dogovorili o vašem angažovanju.

Postavlja se pitanje – da li ste dužni da vidno istaknete radno vreme svoje firme, i ako jeste kako ga urediti? Da li u toku radnog vremena neko mora biti u sedištu firme? Šta ako dolazite na poziv ili radite dvokratno?

Isticanje radnog vremena nije propisano kao obaveza jednoobrazno za sve privredne subjekte (preduzetnike i privredna društva) jednim zakonskim aktom. Takođe, zakon ne propisuje period dana u kojem sva privredna društva ili preduzetnici moraju da obavljaju rad ili budu prisutni u sedištu ili poslovnoj jedinici.

Pitanje radnog vremena uređeno je propisima samo za pojedine delatnosti. Privredni subjekti koji se bave ovim delatnostima dužni su da se pridržavaju zakonskih normi kojima je uređeno njihovo radno vreme.

Ostali privredni subjekti, koji se bave delatnostima za koje nije propisana obaveza isticanja radnog vremena, nisu dužni da vidno istaknu radno vreme niti da ga posebno definišu. Ipak, prema dobrim poslovnim običajima, ukoliko istaknete radno vreme (iako niste u zakonoskoj obavezi) bićete dužni da se pridržavate tog radnog vremena koje je istaknuto.

Delatnosti kod kojih je radno vreme uređeno zakonom i/ili podzakonskim aktima su sledeće:

  • Trgovina na malo i pružanje usluga fizičkim licima – ZAKON O TRGOVINI („Sl. glasnik RS“, br. 53/2010 i 10/2013)
  • Turizam i ugostiteljstvo – ZAKON O TURIZMU („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – dr. zakon, 93/2012 i 84/2015)
  • Drumski transport – ZAKON O RADNOM VREMENU POSADE VOZILA U DRUMSKOM PREVOZU I TAHOGRAFIMA („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015) (za ovu delatnost uređeno je radno vreme posade vozila, a ne radno vreme firme kao takvo, ali ga navodimo radi celovitosti teme). Tekst na temu radnog vremena posade vozila u drumskom prevozu možete pročitati ovde.

Određene lokalne samouprave donele su podzakonske akte kojima se bliže definiše radno vreme pojedinih subjekata koji posluju na teritoriji tih lokalnih samouprava (opština ili gradova).

Navodimo samo neke od njih, uz napomenu da skoro svaka lokalna samouprava može imati poseban propis kojim reguliše ovu oblast:

  • ODLUKA O RADNOM VREMENU UGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA („Sl. list grada Beograda“, br. 86/2014 – prečišćen tekst, 86/2016 i 19/2017)
  • ODLUKA O RADNOM VREMENU ZANATSTVA I TRGOVINE NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA („Sl. list grada Beograda“, br. 31/2013, 22/2014, 82/2015 i 114/2016)
  • REŠENJE O RASPOREDU RADNOG VREMENA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA („Sl. list grada Beograda„, br. 2/94)
  • ODLUKA O RADNOM VREMENU OBJEKATA U KOJIMA SE OBAVLJA UGOSTITELJSKA DELATNOST NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA („Sl. list Grada Novog Sada“, br. 63/2015, 59/2016 i 32/2017)
  • ODLUKA O RADNOM VREMENU TRGOVINSKIH I ZANATSKIH OBJEKATA I OBJEKATA ZA PRIREĐIVANJE IGARA NA SREĆU I ZABAVNIH IGARA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA („Sl. list Grada Novog Sada“, br. 63/2015 i 32/2017)
  • ODLUKA O RADNOM VREMENU U UGOSTITELJSKIM, TRGOVINSKIM I ZANATSKIM OBJEKTIMA NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA („Sl. list grada Kragujevca“, br. 18/2014 – prečišćen tekst).

Da biste ispoštovali propis koji važi na teritoriji Vašeg sedišta, potrebno je da se sa istim upoznate.

Da zaključimo, privredni subjekti su dužni da istaknu radno vreme na poslovnom objektu kao i da se istaknutog radnog vremena pridržavaju samo ukoliko je to uređeno posebnim propisima za delatnost koju obavljaju.

Pravna napomena: Neki propisi koje je donela jedinica lokalne samouprave sadrže u sebi određivanje radnog vremena priređivača igara na sreću. Prema Odluci Ustavnog suda, IUo broj 9/2013 od 19. februara 2015. godine, objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 36/2015 od 21. aprila 2015. godine, NE POSTOJI NADLEŽNOST JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DA UREĐUJE RADNO VREME OBJEKATA U KOJIMA SE PRIREĐUJU IGRE NA SREĆU. Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.

Da se vratimo na trgovinu na malo i pružanje usluga fizičkim licima.

Napominjemo da je, u smislu Zakona o trgovini, trgovina skup svih poslovnih aktivnosti prometa robe, odnosno usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog cilja.

Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe/usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.

Prema tome, i privredni subjekti, privredna društva i preduzetnici, koji se bave pružanjem usluga fizičkim licima – potrošačima, radi zadovoljenja njihovih ličnih potreba ili potreba domaćinstva, smatraju se (u smislu ovog Zakona) trgovcima, što znači da se i na njih odnose odredbe Zakona o trgovini kojom se uređuje radno vreme trgovine na malo.

Obaveze u pogledu isticanja radnog vremena i poštovanja istaknutog radnog vremena koje važe za “klasičnu” trgovinu na malo kao što je prodavnica mešovite robe, obavezujuće su i za časovničara, obućara, frizera, salon lepote, automehaničarsku radnju i druge subjekte koji pružaju usluge građanima, jer ih Zakon o trgovini tretira kao trgovce na malo.

Više o radnom vremenu pojedinih delatnosti pročitajte u našim narednim tekstovima.

Poslednja izmena dana 12. novembra 2017. u 03:58


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »