Jedna grupa pitanja koja dobijamo su pitanja u vezi pozajmica koje osnivači daju svojim privrednim društvima u momentima nelikvidnosti. Ovu temu, sa naročitim osvrtom na Zakon o stečaju obradili smo ovde.

Pored toga, privrednike zanima da li firme mogu da odobre zajam drugim licima, kao i u kojoj meri i pod kojim uslovima.

Odobravanje i primanje pozajmica reguliše se ugovorom o zajmu, koji je uređen Zakonom o obligacionim odnosima.

Ugovorom o zajmu zajmodavac se obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

U zavisnosti od ugovorenog roka vraćanja, pozajmica se knjiži kao:

  • kratkoročna obaveza/potraživanje – ukoliko je rok vraćanja kraći od godinu dana, ili
  • dugoročna pozajmica/potraživanje – ukoliko je rok vraćanja duži od godinu dana.

Ono što je važno istaći jeste da se privredna društva i preduzetnici ne mogu baviti kreditiranjem.

Naime, kreditiranje je “rezervisano” za banke, kao finansijske institucije čija je osnovna delatnost davanje i uzimanje kredita. Niko osim banke ne može se baviti davanjem kredita.

Dakle, privredni subjekti koji žele da finansijski podrže  povezana lica ili svoje poslovne partnere sa njima treba da zaključe ugovor o zajmu, a nikako ugovor o kreditu. Naravno, ovo ne znači da je važna samo forma. Suština pravnog posla mora odgovarati zajmu.

Zajam može da se odobrava povremeno – možemo reći retko – mada zakon ne definiše kriterijum za određivanje učestalosti odobravanja pozajmica koja je prihvatljiva. Sami poreski obveznici moraju da održe razumnu meru odobravanja pozajmica drugim licima, jer u suprotnom Poreska uprava može posumnjati da se radi o neovlašćenom obavljanju kreditne delatnosti.

Ukoliko jedno privredno društvo odobrava zajmove većem broju drugih lica, ova aktivnost poprima elemente obavljanja delatnosti, i ne može se tretirati kao sporadično pružanje pomoći drugim licima, građanima ili firmama.

U slučaju da se zajam ugovara između domaćih lica (rezidenata) on mora biti u dinarima, a ugovorne strane mogu primeniti valutnu klauzulu. Pozajmica se ne može odobriti u devizama u Republici Srbiji ni kada su ugovorne strane rezident i nerezident.

Na kraju valja napomenuti da su u smislu Zakona o deviznom poslovanju, koji je relevantan za temu ovog teksta, rezidenti:

  1. pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici;
  2. preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;
  3. ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici;
  4. fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana;
  5. fizičko lice – strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana, osim diplomatsko-konzularnih predstavnika stranih zemalja i članova njihovih porodica;
  6. korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
  7. diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koje se finansira iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica.

Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena na prethodnom spisku.

U narednom tekstu govorićemo o tome kojim licima pravno lice može da odobri pozajmicu.

Poslednja izmena dana 31. maja 2017. u 08:54


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »