Dana 15.10.2015. godine stupe su na snagu izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojima je između ostalog izmenjen i način oporezivanja prometa dobara i usluga u građevinarstvu.

Naime, izmenjenim članom 10.2.3. Zakona o PDV prošireno je pravo na “oslobođenje” od poreza na dodatu vrednost, koje su tt izmena uživali samo glavni izvođač radova i investitor, na sve učesnike u građevinskom procesu, koji su u sistemu PDV, a obavljaju promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva.

O osnovnim izmenama pisali smo u prethodnom tekstu, koji možete pronaći ovde.

Ovom prilikom fokusiraćemo se na datum prometa u građevinarstvu kao momenat koji opredeljuje koje se zakonsko rešenje primenjuje prilikom fakturisanja kao i kako postupiti sa pogrešno izdatim računima dobavljača.

Kada govorimo o porezu na dodatu vrednost i građevinskoj industriji, jedna od specifičnosti leži i u tome što se datumom prometa izvršenih radova smatra dan kada je nadzorni organ overio ispostavljenu situaciju izvođača radova.

Naime, Zakonom o planiranju i izgradnji, investitor je obavezan da imenuje nadzorni organ. Nadzorni organ overom ispostavljenih situacija (privreme i konačne situacije u građevinarstvu imaju ulogu računa) potvrđuje da je izvođač zaista izveo radove po vrsti, kvalitetu i u količinama koje su u situaciji navedene.

Možemo reći da nadzorni organ overom (privremene) situacije, između ostalog, potvrđuje da je izvođač radova izvršio delimični promet građevinskog objekta, odnosno delimičnu isporuku građevinske usluge. Prilikom overe, nadzorni organ upisuje na situaciju odnosno računu i datum overe koji predstavlja datum prometa predmetnih usluga (građevinskih radova).

Danom kada nadzorni organ overi konačnu situaciju izvođača izvršena je (kompletna) isporuka građevinskog objekta.

Ovaj stav utemeljen je na mišljenju Ministarstva finansija br. 413-00-2281/2008-04 iz 2008. godine koje važi i dalje (nakon izmena i dopuna Zakona o PDV od 15.10.2015. godine).

Zašto je važan datum prometa u svetlu novh izmena obračuna PDV u građevinarstvu?

Pre svega zbog toga što datum prometa opredeljuje koje će se odredbe Zakona o PDV primenjivati. Ukoliko je datum prometa bio pre 15.10.2015. godine, prilikom ispostavljanja računa odnosno situacije treba primeniti odredbe Zakona o PDV koje su važile pre najnovijih izmena. Ukoliko je datum prometa 15. oktobar i nadalje, treba primeniti nove odredbe člana 10.2.3. Zakona.

Konkretno, ukoliko su predmet fakturisanja radovi za koje je angažovan nadzorni organ, datum prometa je datum overe nadzornog organa, i on je “jači” od datum prometa koji je izvođač radova naznačio na svom računu/situaciji.

Drugim rečima, ukoliko je izvođač naznačio da je datum promet radova koje fakturiše 13.10.2015. godine, a nadzorni organ je overio račun/situaciju 16.10.2015. godine, datum prometa je 16. oktobar i na ovaj promet primenjuju se izmenjene odredbe člana 10.2.3. odnosno, ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi. Izvođač će radove fakturisati bez PDV, a primalac računa, ukoliko ispunjava sve uslove, vršiće interni obračun poreza.

Izvođač iz našeg primera, koji je izdao račun 13.10.2015. godine po tada važećim odredbama Zakona o PDV bio je dužan da obračuna PDV u računu koji ispostavlja (nisu bili ispunjeni uslovi iz tada važećeg člana 10.2.3.). Dakle, izvođač je izdao situaciju u kojoj je obračunao PDV po stopi od 20%.  Međutim, nadzor je račun overio 16.10.2015. godine. Datum prometa je dakle 16. oktobar, a na taj dan važi novi član 10.2.3. Po novim odredbama, izvođač treba da fakturiše radove bez PDV. U ovom slučaju, izvođač iz našeg primera, treba da povuče izdati račun i izda novi račun bez PDV.

Ukoliko izvođač ne bi postupio na navedeni način, već bi ispostavio ovakav račun investitoru, nastao bi problem koji proizvodi posledice za obe ugovorne strane.

Član 44. Zakona o PDV nalaže da je obveznik dužan da plati PDV koji iskaže u računu čak i ako je on veći od iznosa koji je u skladu sa zakonom trebao da prikaže, dok u novom računu ne ispravi iznos PDV, odnosno PDV iz računa koji je greškom iskazao, a nije morao.

Kada se na računu pogrešno iskaže poreska obaveza za PDV, izdavalac računa dužan je da ovaj iznos poreza plati (bez obzira što je u pitanju greška). U tom smislu, u slučaju poreske kontrole, izvođač bi mogao da pretrpi kaznu zato što nije platio iskazani PDV na računu, iako je promet “oslobođen” obaveze obračuna PDV.

Druga strana problema nalazi se kod primaoca računa, investitora iz našeg primera. On vrši interni obračun PDV po primljenom računu izvođača, tako što na iznos bez poreza na dodatu vrednost obračunava porez po stopi od 20%, i ujedno obračunava odbitni porez od 20% ukoliko ispunjava uslove za odbitak prethodnog poreza. Jedan od osnovnih uslova koje treba da ispuni svaki obaveznik PDV da bi mogao da odbije prethodni PDV je da poseduje ispravan račun koji mu je izdao njegov dobavljač, u našem slučaju izvođač.

Međutim, naš izvođač izdao je neispravan račun, jer je u njemu prikazao PDV suprotno odredbama koje su važile na dan prometa. Zbog toga, naš investitor nema pravo na odbitak prethodnog poreza, te će po internom obračunu iskazati samo poresku obavezu (nema prethodnog poreza) i ovaj iznos moraće i da plati. Da je posedovao ispravan račun, investitor bi obračunao poresku obavezu i prethodni porez sa pravom odbitka u istom iznosu, te po tom osnovu ne bi platio ništa.

Dakle, obe strane u prometu imaju interes da postupaju u skladu sa novim odredbama Zakona.

Iako je svrha izmena Zakona  poboljšanje položaja građevinske operative, mnogim izvođačima odgovara da prilikom fakturisanja obračunaju porez na dodatu vrednost, jer ne žele da formiraju preplatu na poreskim karticama poreza na dobit, u strahu od poreske kontrole.

Primaoci radova – naručioci posla, treba da vode računa o tome da li su računi koje primaju ispravni.

Ukoliko prime račun od isporučioca dobara i usluga na kome se nalazi obračunati PDV, a sumnjaju da se radi o prometu koji podleže članu 10.2.3. treba da provere da li je PDV obračunat ispravno. Ukoliko utvrde da isporučilac nije trebao da obračuna PDV u skladu sa članom 10.2.3. da odmah po prijemu računa isti reklamiraju i zahtevaju novi, ispravan račun, ukoliko žele da ostvare pravo odbitka PDV po ovom računu.

Primaoci ovakvih računa treba da znaju da neće samo platiti veći iznos dobavljaču nego što moraju (za iznos obračunatog PDV) već, podlačimo još jednom, nemaju ni pravo da plaćeni PDV odbiju. Šta više, obavezni su da u internom obračunu prikažu, a po poreskoj prijavi na kraju poreskog perioda (meseca ili tromesečja) i plate, ponovo, iznos PDV, ovaj put državi.

Prva linija kontrole koju primalac računa treba da izvrši je da proveri da li su dobra i usluge koji su fakturisani navedeni u Pravilniku o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva. Ukoliko su pobrojani u okviru spiska delatnosti u Pravilniku, radovi se fakturišu bez PDV, uz ispunjenje i ostalih propisanih uslova (na primer da su i isporučilac i primalac radova u sistemu PDV).

Grešaka će sigurno biti u prvim danima i mesecima primene izmenjenih odredbi Zakona o porezu na dodatu vrednost, pogotovo dok se u privredi ne iskristališu delatnosti koje primenjuju član 10.2.3. i delatnosti koje obračunavaju porez na klasičan način.

Na kraju napominjemo da u slučaju kada ne postoji obaveza angažovanja nadzornog organa, te on ne vrši nadzor radova i ne overava situacije, datum prometa je datum ispostavljanja privremene odnosno konačne situacije od strane izvođača ili podizvođača radova.

Poslednja izmena dana 28. novembra 2016. u 18:45


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »