Društveno odgovorno ponašanje svake kompanije i njene upravljačke strukture proističe iz činjenice da se njeno poslovanje neprekidno prepliće sa različitim društvenim procesima. Tu uočavamo sledeće faktore koji su deo takve uzajamne povezanosti:

  • Poslovanje svake kompanije se odvija u lokalnoj ili široj društvenoj zajednici.
  • Poslovni partneri kompanije, njeni rukovodioci, zaposleni, aktivni su delovi društva i oni mu daju doprinos izvršavanjem svojih zadataka, plaćanjem poreza i socijalnih davanja kasnije korišćenim za  opšte namene, ali i direktnim učestvovanjem u različitim društvenim procesima.
  • Situacija u društvu, direktno utiče na poslovanje svake kompanije i obrnuto. Bogata društva rađaju bogate kompanije i bogate kompanije stvaraju bogata društva. Nijedna kompanija ne može biti bogata, ukoliko posluje u siromašnim društvenim okolnostima, sa siromašnim potrošačima, kao aktivnim subjektima društvenog života. Istovremeno, bogate kompanije uredno plaćaju poreze od kojih korist ima celokupno stanovništvo. One podrazumevaju zaposlene s pristojnim primanjima, koja se kroz kasniju potrošnju prelivaju u ostale segmente društva i lokalne zajednice.
  • S obzirom na to da poslovanje kompanije predstavlja određeni vid preraspodele postojećih resursa svakog društva, može se reći da je i njen uspeh proizvod društvenih činilaca i okolnosti koje između njih vladaju. Samim tim, nameće se potreba da se deo uspeha i resursa dobijenih i uvećanih kroz poslovanje, vrati društvu iz kojeg potiče, u cilju postizanja što većeg opštedruštvenog bogatstva i boljeg kvaliteta života svih njegovih članova.

Svaki menadžer mora biti svestan uticaja ovih faktora i njegova obaveza je da pored brige o različitim aspektima poslovanja i rada na uvećanju  prihoda i profita, vodi računa o društvenom kontekstu preduzetih aktivnosti, nastojeći da, barem na neki način, vrati deo bogatstva društvu.

Društveno odgovorno ponašanje kompanija i njihovih menadžera, podrazumeva veći broj različitih aktivnosti, od kojih su neke:

U vreme opšte društvene i ekonomske krize, najveći doprinos društvu se ogleda u povećavanju ili barem održavanju trenutnog nivoa zaposlenosti. Jednostavno, zapošljavanje što većeg broja ljudi daje najveći mogući doprinos celoj društvenoj zajednici. Svaka isplaćena zarada, predstavlja izvor prihoda ne samo za zaposlenog i njegovu porodicu, već i za ostale pripadnike lokalne sredine, koji rade i žive od njihove potrošnje. Tako se dobija višestruki efekat i zahvata se deo populacije koji prevazilazi prost broj zaposlenih u kompaniji. Istovremeno, uplaćeni porezi i ostala socijalna davanja omogućavaju izdržavanje zaposlenih u državnoj i lokalnoj upravi, kao i penzionera i stvaraju uslove za funkcionisanje zdravstva, školstva i drugih javnih službi.

Ovde se naravno misli na zapošljavanje zasnovano na realnim potrebama i usklađeno sa produktivnošću i ekonomskom efikasnošću poslovanja. Samo tako ono obezbeđuje nesmetan razvoj kompanije, iz kojeg će proisteći potreba za dodatnom radnom snagom. U suprotnom, preveliki troškovi rada mogu ugroziti cenovnu konkurentnost proizvoda i usluga i dovesti do pojave pada prometa, profita i tržišnog udela. Time se kompanija samourušava i postaje prinuđena, da u pokušaju prevazilaženja negativnih trendova, pribegne smanjivanju  troškova, oslobađanjem od viška radnika.

Imajući u vidu da visoka nezaposlenost kreira veliki broj socijalnih problema, kako na nivou celog društva, tako i na nivou pojedinca i njegove porodice, napor uložen u njeno smanjivanje, zavređuje najveće društveno priznanje i respekt. Iako neko može reći da zapošljavanje radne snage predstavlja samo jednu normalnu aktivnost, usmerenu ka obezbeđivanju neophodnih ljudskih resursa, ono u današnjim vremenima prevazilazi isključivo kompanijski okvir i postaje aktivnost od strateškog i opšteg društvenog značaja.

Svaki rukovodilac ili vlasnik kapitala mora biti fokusiran na troškove poslovanja, u cilju očuvanja njegove profitabilnosti. On mora voditi računa o svim indikatorima koji takvo poslovanje predstavljaju i truditi se da oni budu što bolji. Ipak, glavni napor bi trebalo da bude uložen u kreiranje nove i dodatne vrednosti, kroz povećanje prodaje, otvaranje novih tržišta (što je moguće više internacionalnih), lansiranje novih proizvoda i usluga i ostale aktivnosti koje doprinose razvoju preduzeća i društva u celini.

Društveno odgovorno ponašanje menadžera, podrazumeva ispunjavanje ugovornih i preuzetih obaveza, na unapred dogovoren način. Ovo se posebno odnosi na ispunjavanje obaveza u pogledu plaćanja prema  kreditorima. Takvim delovanjem se obezbeđuje nesmetano funkcionisanje poslovnih partnera i poboljšava se sveukupna likvidnost privrednih subjekata. Na taj način, oni su u stanju da izmiruju svoje poreske obaveze, da vrše plaćanja socijalnih davanja, da ispunjavaju obaveze prema poslovnim bankama i dobavljačima i da usmeravaju prikupljana sredstva u svoj razvoj, koji pak može voditi dodatnom zapošljavanju neophodnog kadra.

Činjenica je da je svesno kašnjenje u plaćanju prema dobavljačima i kreditorima, često vid vlastitog kreditiranja, tuđim novcem. Kompanije vrlo retko obračunavaju zatezne kamate u međusobnim transakcijama, zbog očuvanja dobrih poslovnih odnosa. Pojedina preduzeća namerno pokušavaju da iskoriste tu činjenicu, kako bi poboljšala  tekuću likvidnost. Ipak, u svemu treba imati meru, pa i u takvoj praksi. Svesno odlaganje izvršavanja finansijskih obaveza može dovesti kreditore u probleme, izazvane  nelikvidnošću. Ona pak može lančano izazvati probleme u ispunjavanju obaveza preuzetih prema njihovim poslovnim partnerima, čime se početni problem ponovo višestruko umnožava i izlazi iz okvira isključivo međusobne saradnje. Tako posledično može doći do ugrožavanja funkcionisanja velikog dela privrednog sistema, čime se stvaraju i negativne opšte, društvene posledice.

Iako bi poštovanje ugovornih obaveza, trebalo da bude normalan poslovni običaj i zakonska obaveza, ono zavređuje pažnju i u ovom kontekstu (društveno odgovornog ponašanja), zato što stvara uslove za vlastiti razvoj, razvoj poslovnih partnera, pa tako i društva u celini.

Poslednji model društveno odgovornog ponašanja, predstavlja učešće kompanije u društvenim akcijama, njen humanitarni doprinos, različiti oblici sponzorstva institucija, sportskih klubova, kulturnih dešavanja, na komercijalnoj i nekomercijalnoj osnovi. Određeni oblik izražavanja društvene odgovornosti se vidi i u praksi zadužbinarstva i osnivanja različitih fondacija, čiji su predmet rada stipendiranja učenika i studenata, očuvanje kulturne i istorijske baštine, borba za zaštitu životne sredine, borba protiv siromaštva i drugih problema savremenog društva. Kada se pomene ponašanje od opšteg interesa, obično se pomisli na ovakvu vrstu aktivnosti. Njima kompanija deo stečenog profita direktno vraća zajednici u kojoj posluje i iz koje izvire njeno bogatstvo.

Takvim delovanjem ona postaje aktivan učesnik društvenih zbivanja i procesa, i biva prepoznata kao neko ko pored ostvarivanja sopstvenih poslovnih ciljeva teži unapređenju okruženja u kojem živi i funkcioniše. Ona pri tome stiče publicitet, koji ima veliki marketinški efekat i poboljšava sveobuhvatni imidž kompanije, ali i njenih proizvoda i usluga, u očima potrošača. Tako afirmisan imidž, kao posledicu ima pozitivno, povratno dejstvo na poslovanje, manifestovano u povećanoj tražnji za ponuđenim proizvodima i uslugama, pa samim tim i u njihovoj većoj prodaji.

Suština društveno odgovornog delovanja rukovodioca u ovom kontekstu, se ogleda u njegovom iniciranju ovakve vrste akcija i promovisanju takvog modela ponašanja u svim organizacionim celinama kompanije. On treba da iskoristi svoj uticaj i položaj u hijerahiji, kako bi pokrenuo aktivnosti koje će doneti koristi čitavom društvu i unaprediti njegovo funkcionisanje i razvoj, u najrazličitijim oblastima života i rada.

Poslednja izmena dana 19. oktobra 2017. u 13:36


Nikola Lukić

Nikola Lukić je poslovni konsultant i osnivač i vlasnik preduzeća Nlconsultingteam iz Beograda. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poseduje više od dvadeset godina iskustva na rukovodećim pozicijama u domaćim i internacionalnim kompanijama (Volvo, FAD, Lola) u zemlji…… Saznaj više »