Zamislite svet u kome možete da vladate svojim emocijama u potpunosti. Da sprečite određenu emociju da se javi, da je, ako se već javi, uklonite i na taj način se zaštitite od svega onoga što one nose – od osećaja koje one izazivaju na telesnom planu, kao što su lupanje srca, iznenadan nalet snage, znojenje dlanova, osećaj da nam je cela unutrašnjost prazna… kao i na planu ponašanja – da ne vičemo, ne ponašamo se kao da nemamo ni atom snage u telu, ili naprotiv, da gorimo od nekanalisane energije, da nemamo poriv da saspemo u lice nekome baš sve što mislimo. Zar ne bi takav svet bio divan?

Zapravo, ne bi.

Tačnije, gubitkom negativnih emocija, izgubili bismo mnogo. Propustili bismo priliku da naučimo važne lekcije. Ne bismo ništa naučili o sebi, o svetu, o ljudima. Ne bismo imali kako da ispoljimo sve ono što se prirodno događa u nama nakon gubitka, razočarenja, to jest svega onoga što svako od nas ima u svom iskustvu. Ne bismo znali gde su nam granice, čega treba u budućnosti da se klonimo, kako reagujemo na određene stvari… A to bi nas u značajno većoj meri oslabilo, u mnogo većoj nego što nas negativne emocije sputavaju. Jednostavno, cena bi bila prevelika.

Kontrola emocija najčešće se shvata upravo kao mogućnost da se neka emocija ni ne javi, da je ne iskusimo. A to nije moguće. No, ono što jeste moguće je da se za emocijom koja nam se javila ne povedemo. Da ne vičemo svaki put kada se razbesnimo, ali istovremeno i da ne gutamo bes. Da se ne pravimo da on ne postoji. Zato što postoji – realan je, u nama je, bez obzira da li smo ga iskazali ili ne.

Šta onda možemo da uradimo?

Za početak, možemo da učinimo potpuno suprotno: umesto da bežimo od emocije, možemo da joj izađemo u susret. Da je prihvatimo. Pustimo je da bude pristutna, da radi ono što joj je priroda namenila kao njenu funkciju. To ćemo učiniti tako što ćemo prepoznati trenutak kada ona nastaje, a zatim ćemo joj dozvoliti da nastane i bude tu, bez opiranja i pokušaja da je zauzdamo. Osvestićemo je u trenutku kada nastaje, primetićemo da je tu, a zatim ćemo svesno odabrati kako ćemo da se ponašamo u vezi sa tim. Jer, to što se emocija javila, ne znači da moramo za njom da pođemo. Upravo naša svesna odluka o tome šta ćemo da radimo jeste način da odaberemo svoj odgovor na nju. U skladu sa onime što nam je važno, odabraćemo svoje ponašanje spram emocije i na taj način ona nije ni potisnuta, ni progutana, već joj je ostavljeno da čini ono što je njena funkcija – da nas upozorava na nešto iz spoljašnjeg ili unutrašnjeg sveta što nam je bitno – a zatim ćemo, kao svesna ljudska bića, odabrati šta nam je po tom pitanju činiti.

Kako to može da izgleda u realnosti?

Sećate li se primera sa poslovnim partnerom koji vas na sastanku za koji ste se dobro pripremili ne sluša i brblja o nevažnim stvarima? U toj situaciji, jedan od ishoda, na emocionalnom planu, jeste da osetite bes. Onaj osećaj u stomaku koji se širi kroz celo telo, daje nam snagu, zamagljuje prosuđivanje. Lako se može desiti da vičete, da kažete stvari koje ne bi trebalo, da se neadekvatno ponašate. A onda možete da odaberete da to ne činite, što zapravo kroz dobar deo života svi mi i radimo. S tim da emociju ne pokušavate da ugušite, već birate šta ćete da uradite.

U takvoj situaciji, možemo da primetite da se kod vas javlja emocija besa. Obratite pažnju na to kako ona, iz vaše sopstvene perspektive, izgleda. Kakve imate senzacije u telu, odnosno kako reagujete na nju onim delovima svog tela na koji ne možete da utičete, šta je sve sada drugačije u odnosu na to kada te emocije nema. Nakon toga, ostavite tu emociju tačno tu gde ste je našli. To što osećate sve te telesne i druge senzacije ne znači da morate da reagujete na neki određen način. I ne znači da na to imate pravo. Zatim, odaberite ponašanje koje je u skladu sa onime kako biste želeli da postupate. U ovoj situaciji, u skladu sa tim šta vam je važno u komunikaciji i ophođenju sa poslovnim partnerom. Ako vašu saradnju zasnivate na vrednostima kao što su međusobno uvažavanje, otvorenost i korektnost, možete da mu skrenete pažnju na to da želite da sa njim razgovarate o određenim temama, bez obzira na to što vam možda u stomaku kulja bes. To je upravo način da se emocijom koja se javila ne vodite, već da odaberete svoje ponašanje. Jedno jasno, otvoreno i asertivnom: „Čuj, imam dosta toga da ti kažem na ovom sastanku, o čemu razmišljam već neko vreme, pa bih te zamolio/la me saslušaš jer mi je ovo stvarno važno“ može da učini mnogo više za pomenuti odnos zasnovan na otvorenosti, korektnosti i međusobnog uvažavanja, nego što bi to učinio prikriveni ili otvoreni bes, a sa njim u vezi agresija , odnosno pasivna agresija.

Emocije, same po sebi, kada je u pitanju njihovo javljanje, ne možemo da kontrolišemo. Ali, upravo mogućnost da biramo kako ćemo da se ponesemo spram emocije nam daje slobodu da biramo svoj odgovor. A sloboda uvek ide zajedno sa odgovornošću. Zato ne postoje situacije kada je opravdano reći nešto poput „Reagovao sam tako jer su me iznervirali“ ili „Da ona nije to rekla, ni ja ne bih planula“. U ovim primerima, drugi ljudi se pojavljuju kao uzrok emocije koja se javila (bes), a onda mi, ophrvani emocijom, nismo imali izbora nego da se ponašamo na neki način (vičemo, besnimo, budemo neprijatni). No, to da nismo imali izbora je zabluda. Izbor je uvek tu, samo ga nismo videli, možda ni znali da postoji. Sada kada znamo da možemo da biramo svoj odgovor na datu situaciju, znamo i da snosimo odgovornost za njega. Drugi ljudi mogu da se ponašaju na razne načine – na njihovo ponašanje ne možemo da utičemo (na to da li će nas neko naljutiti, iznervirati, rastužiti), ali možemo da utičemo na to šta ćemo da radimo sa tim osećanjem. Upravo u tome nalazi se naša sloboda da biramo da se ponašamo u skladu sa svojim vrednostima, ali i odgovornost za ono što smo za sebe odabrali.

 

Poslednja izmena dana 15. novembra 2015. u 21:27


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »