Ukoliko ste prethodnih dvadesetak godina proveli živeći u buretu ili van ove planete (nećemo se sad baviti tehnikalijama), onda vam je pojam emocionalne inteligencije nov i stran. Ako to ipak nije slučaj, sva je prilika da se čuli za ovaj koncept. Ali, da li razumete njegovu važnost? Hajde da proverimo.

Kada se koncept emocionalne inteligencije prvi put pojavio, izazvao je svojevrsnu revoluciju, ne samo među psiholozima, već među opštom populacijom. Činilo se – a to će se ispostaviti kao tačno – da je emocionalna inteligencija nedostajuća karika u lancu ispitivanja svega onoga što nekoga vodi do uspeha (kako god ga definisali; ovde se fokusiramo na uspeh u poslovnom svetu). Konačno je postalo jasno zašto mnogi ljudi sa visokim koeficijentom opšte inteligencije (IQ) ne postižu željeni uspeh. To je zato što ova vrsta inteligencije nije presudna. To je, pogodićete, emocionalna inteligencija.

Emocionalna inteligencija (skraćeno EI) utiče na to kako se ponašamo, kako gradimo i održavamo odnose sa drugim ljudima, te kako donosimo odluke koje vode ka poželjnim ishodima. Nju čine dve bazične crte: lična i društvena kompetencija.

Lična kompetencija se odnosi prevashodno na to kako se odnosimo prema samima sebi, a ne prema drugim ljudima. To je sposobnost da ostanemo svesni svojih emocija i da biramo odgovor shodno situaciji. Sadrži pojmove samosvesti i veština samoupravljanja sopstvenim unutrašnjim sadržajima.

  • Samosvest je sposobnost tačne percepcije sopstvenih osećanja tokom njihovog trajanja.
  • Samoupravljanje se odnosi na sposobnost korišćenja svesnosti o emocijama kako bi se zadržala fleksibilnost i mogućnost izbora ponašanja u datoj situaciji.

Društvena kompetencija predstavlja mogućnost razumevanja osećanja, raspoloženja, ponašanja i motiva drugih ljudi. Sastoji se od dva koncepta: socijalne svesti i veština upravljanja odnosima sa drugim ljudima.

  • Društvena svest je sposobnost tačnog prepoznavanja emocija kod drugih ljudi, odnosno onoga što se aktuelno dešava u njihovom unutrašnjem svetu.
  • Veštine upravljanja odnosima tiču se mogućnosti korišćenja svesti o sopstvenim emocijama i emocijama drugih, radi postizanja konstruktivnih interakcija sa drugima.

Od čega onda zavisi emocionalna inteligencija? Da li je ona povezana sa opštom ili nemaju nikakve veze?

Najpre, emocionalna inteligencija se smatra najvažnijim elementom ljudskog ponašanja i nije isto što i intelekt (čiji koeficijent označavamo kao IQ). Još uvek nije pronađena nikakva konkretna povezanost između ova dva aspekta ljudske psihe, što znači da na osnovu opšte inteligencije nije moguće predvideti emocionalnu, a ni obrnuto. Reč je o dva kvalitativno različita pojma.

U nameri da izbegnemo čitavu zavrzlamu oko definisanja, merenja i značaja opšte inteligencije, reći ćemo za nju da je sposobnost učenja koja se, kao takva, ne menja značajno kada imamo 15 i 60 godina. Na nju, naravno, utiču brojni faktori, uključujući iskustvo, organske promene u telu i slično, ali se ona u toku života ne menja drastično. Sa druge strane, emocionalna inteligencija je daleko fleksibilnija: mnoge veštine koje tokom života možemo naučiti mogu pomoći u poboljšanju emocionalne inteligencije. Iako su neki ljudi prirodno emocionalno inteligentniji od drugih, ipak je moguće raditi na svojoj EI i poboljšavati je, tako da ona tokom života može rasti.

Zašto je emocionalna inteligencija važna u biznisu?

Emocionalna inteligencija ima veliki uticaj na naše ponašanje, odnosno na razumevanje socijalnih situacija i delanje. Samim tim već je jasnije kolika je njena uloga u poslovnom okruženju. Tačnije, onda se danas smatra najvažnijim prediktorom uspeha u poslu!

To je zato što emocionalna inteligencija predstavlja osnovu za razvoj brojnih veština koje su korisne u biznisu i samim tim ima direktan uticaj na sve što radimo i govorimo u toku svakog dana.

Jedno istraživanje postignuća zaposlenih pokazalo je da 90 odsto onih koji postižu najviše na svom radnom mestu ima visoku EI. S druge strane, samo 20 odsto onih sa najnižim postignućem ima visoku emocionalnu inteligenciju. To znači da postoji šansa da imamo visoko postignuće sa skromnom emocionalnom inteligencijom, ali ta šansa je prilično skromna.

U ispitivanju koji su to poslovi (na zapadnoj populaciji, tačnije američkoj) u kojima je najvažnije imati razvijene veštine koje spadaju u emocionalnu inteligenciju, nije bilo moguće pronaći nijedan posao u kom postignuće i visina zarade nisu bili povezani sa stepenom emocionalne inteligencije.

Emocionalna inteligencija se može razvijati

Dobra vest je, dakle, da se na emocionalnoj inteligenciji može raditi. Ona je – kao i veliki broj stvari koje nas definišu – nešto što sopstvenim delanjem možemo unapređivati. Za to postoje i fizički dokazi u domenu komunikacije između našeg mislećeg i osećajućeg dela mozga. Naravno da nemaju tako romantične nazive; u pitanju su prefrontalni korteks („misleći”) i limbički sistem („osećajući” mozak). Kada primimo neku informaciju, ona najpre prolazi kroz naša čula, a potom najpre mora proći kroz limbički sistem, pa tek onda dolazi do prefrontalnog korteksa. U prevodu, to znači da smo u stanju da iskusimo emociju i pre nego što informacija stigne do „mislećeg” dela mozga. Ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom imaju odličnu komunikaciju između ova dva dela mozga.

Ranije se verovalo da ljudski mozak, posle određenih godina, gubi sposobnost učenja novih stvari. Kako se ipak ispostavilo da starog psa možemo naučiti novim trikovima, poznato je i to da uvežbavanje veština koje poboljšavaju emocionalnu inteligenciju i te kako moguće, bez obzira na to koliko godina imali. Dosledno uvežbavanje daće rezultate koji mogu biti vidljivi čak i u mozgu, zahvaljujući tome što se stvaraju novi neuronski putevi. I tako, vremenom, neko naučeno ponašanje postane potpuno prirodno i spontano, zamenjujući stari obrazac. To zapravo znači poboljšavati svoju emocionalnu inteligenciju.

Poslednja izmena dana 12. marta 2017. u 02:05


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »