Ukoliko ste ugovorili određeni posao sa diplomatskim i konzularnim predstavništvom strane zemlje, postoji nekoliko specifičnosti na koje treba da obratite pažnju.

U ovom tekstu govorićemo o specifičnostima koje se tiču fakturisanja, plaćanja i obračuna poreza na dodatu vrednost u slučajevima kada domaća pravna lica i preduzetnici isporučuju dobra i usluge za službene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava. U nekom od narednih tekstova obradićemo isporuku dobara i usluga za lične potrebe službenika.

Članom 7 Zakona o spoljnim poslovima diplomatsko-konzularna predstavništva podeljena su na:

  • stalne diplomatske misije i
  • konzularna predstavništva.

Stalne diplomatske misije jesu ambasade, koje se osnivaju u drugim državama, i stalne misije, koje se osnivaju pri međunarodnim organizacijama.

Konzularna predstavništva mogu biti osnovana u rangu:

  • generalnih konzulata,
  • konzulata,
  • vicekonzulata i
  • konzularnih agencija.

U Zakonu o deviznom poslovanju, koji između ostalog uređuje plaćenje u devizama između rezidenata i nerezidenata, diplomatsko-konzularna predstavništa nisu navedena kao rezidenti, te možemo zaključiti da su sa aspekta ovog zakona ovi subjekti smatraju nerezidentima.

Zbog elementa inostranosti, javlja se pitanje da li domaća pravna lica i preduzetnici mogu fakturisati i naplatiti dobra i usluge od ambasada i konzularnih predstavništva u stranoj valuti.

Članom 34 Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima.

Istim članom data je mogućnost ugovaranja u devizama u Republici, uz napomenu da se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.

Dakle, domaće privredno društvo i preduzetnik mogu ugovoriti vrednost dobara i usluga koji će biti predmet isporuke ambasadama i konzularnim predstavništvima u stranoj valuti, ali kada dođe do isporuke, račun se mora izdati u dinarima, u kojima se mora izvršiti i plaćanje.

Izdavanje računa koji bi glasio na stranu valutu ili naplata u stranoj valuti bila bi suprotno Zakonu o deviznom poslovanju.

Zakon o porezu na dodatu vrednost predvideo je oslobođenje za isporuke koje se čine diplomatsko-konzularnim predstavništvima, pod određenim uslovima.

Oslobođenje je definisano članom 24. stav 1. tačka 16. podtačka 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost i odnosi se na promet dobara i usluga koje su namenjene za službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava koja se nalaze u Republici Srbiji, sa izuzetkom konzulata kojima rukovode počasni konzularni funkcioneri.

Uslovi za ostvarenje ovog poreskog oslobođenja propisani su u Pravilniku o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Službeni glasnik RS“, br. 120/12, 40/15, 82/15).

Pravna lica i preduzetnici, obaveznici PDV-a koji isporučuju dobra i usluge za službene potrebe predstavništva a žele da ostvare poresko oslobođenje moraju da poseduju:

  1. fotokopiju potvrde o reciprocitetu, koju ambasadama i konzulatima izdaje ministarstvo nadležno za inostrane poslove (koja se naziva još i osnovna potvrda). Naime, poresko oslobođenje predviđeno je na bazi reciprociteta, te predstavništvo mora da pribavi ovu potvrdu od ministarstva Republike Srbije i da kopiju potvrde dostavi domaćem licu koje treba da izvrši isporuku;
  2. original službenog naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, koji izdaje ovlašćeno lice predstavništva.

Službeni nalog izdaje se na Obrascu SNPDV, u tri primerka, od kojih se dva daju obvezniku, a treći zadržava nosilac prava za svoje potrebe. U službeni nalog podatke unose i predstavništvo i isporučilac dobara i usluga.

S obzirom da je posedovanje ova dva dokumenta uslov za oslobođenje suvišno je napominjati da obveznik mora da poseduje dokumenta pre izdavanja računa ili najkasnije na dan prometa.

Ukoliko diplomatsko-konzularno predstavništvo ne dostavi potrebne dokaze pre izdavanja računa, obveznik formalno ne ispunjava uslove za oslobođenje i nema pravo da izda račun bez obračunatog poreza na dodatu vrednost.

Dakle, diplomatska i konzularna predstavništva treba da ispune određene uslove kako bi lice koje im vrši promet bilo u mogućnosti da iskoristi poresko oslobođenje. Dokaze o ispunjenosti ovih uslova treba da dostavi svom dobavljaču na vreme, kako bi isti mogao da izda račun bez obračunatog poreza na dodatu vrednost.

Pravna lica i preduzetnici, obaveznici PDV, koji fakturišu dobra i usluge diplomatsko-konzularnim predstavništvima a ispunjavaju uslove za oslobođenje od PDV na računu obavezno navode izjavu “Oslobođeno od plaćanja PDV u skladu sa članom 24. stav 1 tačka 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost”.

Zakonom o PDV-u ovaj promet je definisan kao promet oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, što znači da pravna lica i preduzetnici imaju pravo da odbiju PDV iz prethodnih nabavki koje su vršili radi isporuke diplomatsko-konzularnom predstavništvu, pod uslovom da ispunjavaju i sve druge, opšte, uslove za odbitak prethodnog poreza.

Sva lica koja vrše isporuke sa oslobođenjem iz člana 24.1.16. dužna su da vode evidenciju o ovom prometu, u skladu sa Pravilnikom o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Službeni glasnik RS“, broj 120/12).

Oblik ove evidencije nije propisan već je dat spisak podataka koje evidencija obavezno sadrži:

  1. naziv, adresu i PIB diplomatskog ili konzularnog predstavništva, odnosno međunarodne organizacije;
  2. ime i prezime lica za čije se lične potrebe vrši isporuka (u ovom tekstu nismo se bavili tretmanom isporuka za lične već samo isporuka za službene potrebe.);
  3. broj i datum primljenog naloga za nabavku dobara i usluga bez PDV,
  4. vrstu i količinu dobara, odnosno vrstu i obim usluga;
  5. iznos naknade za isporučena dobra, odnosno pružene usluge.

Ambasade mogu propisati i dodatne uslove koje treba da ispune računi koje primaju od svojih dobavljača. Ovde možete pogledati uputstva za fakturisanje Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

Poslednja izmena dana 26. novembra 2016. u 20:12


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »