Knjigovodstvo je poslovna funkcija koju moraju da obezbede sva pravna lica i preduzetnici, osim preduzetnika paušalaca, kojima Poreska uprava na njihov zahtev, a ukoliko ispunjavaju određene uslove, dozvoljava da ne vode poslovne knjige.

Bez obzira da li privredni subjekat organizuje knjigovodstvo u okviru svoje firme zapošljavanjem knjigovođe (interno) ili angažovanjem druge firme ili preduzetnika ugovorom (eksterno), knjigovodstvo obuhvata iste postupke i iste ciljeve.

U teoriji i praksi izdvojilo se nekoliko vrsta knjigovodstva.

Teorija razlikuje finansijsko računovodstvo (koje ima za cilj informisanje eksternih korisnika knjigovodstvenih podataka – investitora, poverilaca, države i njima je prilagođeno) i upravljačko računovodstvo (koje treba da zadovolji potrebe uprave preduzeća).

Međutim, u praksi ćete najčešće čuti za finansijsko i robno (materijalno) knjigovodstvo. Vašem prijatelju knjigovođa vodi samo finansijsko, a on sam organizuje robno knjigovodstvo, jer tako manje plaća knjigovođu.

Šta znači finansijsko, a šta robno knjigovodstvo, ovako opšte prihvaćeno u praksi?

Finansijsko knjigovodstvo podrazumeva da knjigovođa beleži sve vrednosne promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima firme koji nastanu u okviru knjigovodstvenih konta (računa). Konto je svojevrsna tabela u koju se unose (knjiže) sva povećanja i smanjenja vrednosti koja se na njemu evidentira. Na bazi računa o nabavci robe, knjigovođa će knjižiti na kontu računa Roba povećanje vrednosti u ukupnom iznosu. Na osnovu izvoda iz banke na kome se vidi odobrenje dugoročnog kredita, knjigovođa će knjižiti povećanje obaveze na kontu Dugoročni krediti. Rezultat vođenja finansijskog knjigovodstva su “zbirka” konta koja se naziva glavna knjiga i hronološka evidencija svih unosa koja se naziva dnevnik. Ovo su dve najvažnije knjigovodstvene evidencije.

U finansijskom knjigovodstvu beleže se promene u ukupnom iznosu i po grupama imovine. Dakle, u njemu ćete naći informaciju koliko ukupno vredi sva roba u jednoj prodavnici cipela, ili koliko ukupno materijala za proizvodnju ima u jednom magacinu. Takođe, možete saznati vrednost ukupno nabavljene ili prodate robe u nekom periodu.

Međutim, ponekad ona nije dovoljna. Za firme koje se bave trgovinom ili proizvodnjom, važna je pojedinačna evidencija o svakom artiklu ili svakoj vrsti materijala za proizvodnju. Ukoliko bi trgovac želeo da zna koliko mu je još komada najprodavanije ženske obuće ostalo na stanju, da bi doneo odluku da li je vreme za nabavku, knjigovođa koji vodi samo finansijsku evidenciju to ne bi mogao da mu kaže. Jer on ne beleži podatke o količinama artikala, a ne razlikuje ni modele i artikle, več vodi jednu evidenciju za svu robu.

Evidencija koja sadrži količinu i cenu za svaki artikal naziva se u praksi magacinskim, materijalnim ili robnim knjigovodstvom. Danas se ova evidencija u većini privrednih subjekata vodi elektronski, što umnogome ubrzava i olakšava mnoge obračune neophodne za količinsko i vrednosno praćenje različite imovine (materijala, robe, gotovih proizvoda, poluproizvoda itd.).

Na primer, u robnom knjigovodstvu stanje robe u magacinu izgledalo bi ovako:

  • Ženska cipela, kožna, lepljena  … 100 komada … cena 3,000 dinara … vrednost 300,000 dinara
  • Ženska čizma, kožna, šivena  … 10 komada … cena 8,000 dinara … vrednost 80,000 dinara
  • Muška cipela, na pertlanje        … 50 komada … cena 5,000 dinara … vrednost 250,000 dinara

U finansijskom knjigovodstvu, u kome se vodi samo vrednosna evidencija po vrstama imovine, isto stanje bilo bi prikazano samo vrednosno na jednom kontu:

  • Roba u magacinu … 630,000 dinara

Firme čije poslovanje ne podrazumeva držanje zaliha, ne vode materijalno-robno, već samo finansijsko knjigovodstvo. Takve su firme koje se bave pružanjem usluga (usluge advokata, dizajnera, knjigovođa, programera, različitih konsultanata itd.). S druge strane, finansijsko knjigovodstvo je obavezno za sve (osim paušalce koje smo pomenuli na početku ovog teksta).

Kako ćete podeliti posao sa vašim knjigovođom stvar je dogovora. Ukoliko ste vični vođenju evidencija, ima smisla da sami vodite robno knjigovodstvo jer najbolje poznajete robu i nalazite se na “izvoru” poslovnih događaja. Imate sve potrebne informacije da dokumentujete sve poslovne promene na vašoj imovini i da ih evidentirate u vašem poslovnom softveru. Većina poslovnih softvera prilagođena je znanju prosečnog privrednika, pa vam nije potrebno poznavanje knjigovodstva da biste obezbedili materijalnu evidenciju svog magacina ili prodajnog objekta.

Ukoliko ipak niste dovoljno upućeni u to kako da dokumentujete različite promene i kako da ih evidentirate, bolje je da ovo prepustite knjigovođi. Robna evidencija ne obuhvata samo nabavku i prodaju robe, već čitav niz događaja (povraćaj robe kupcu, primljene i date popuste, promene cena – nivelacije, evidentiranje manjkova robe, otpis robe iz različitih razloga) pa vam može oduzeti i dosta vremena, koje kao preduzetnik, treba da posvetite rastu i razvoju svog biznisa.

Poslednja izmena dana 21. avgusta 2015. u 12:03


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »