Inflacija je termin koji ne volimo da čujemo. Izaziva nam loša sećanja i strepnju. Ipak, ne možemo da zanemarimo da postoji. Zato nije nekorisno da ponešto znamo o ovom omraženom i njemu bliskim terminima.

Definicija.

Inflacija predstavlja rast cena.

Ako stvari posmatramo iz ugla novca onda možemo da kažemo da sa rastom inflacije svaki dinar u našem novčaniku vredi sve manje pa njime možemo da priuštimo manje proizvoda ili usluga.

Kada stopa inflacije raste smanjuje se kupovna moć novca. Na primer, ako je stopa inflacije 2% godišnje, onda će to značiti da ukoliko ste danas kupili čokoladu za 100 dinara sledeće godine u ovo vreme za istu tu čokoladu moraćete da izdvojite 102 dinara.

Inflacija je posledica koja opet ima svoje posledice, ali ako je ona posledica nečega onda mora da postoji uzrok. Šta je tačno uzrok inflacije?

Ako mislite da postoji jedan odgovor na ovo pitanje onda i niste baš u pravu. Ekonomska teorija prepoznaje više pravaca mišljenja kada je reč o uzroku inflacije.

Inflacija tražnje ili situacija „novca ima, ali robe ne“. U ovom slučaju inflacija se javlja kao posledica povećanja tražnje za robom i uslugama. Veća tražnja uz istu ponudu znači više cene. Ovakav oblik inflacije tipičan je za brzo rastuće ekonomije.

Inflacija troškova ili „moja dobit, moj cilj“. Kada rastu cene različitih sirovina i generalno troškova proizvodnje kompanije će se potruditi da taj teret prevale na krajnjeg kupca.

Recimo da imamo kompaniju koja proizvodi nameštaj. Ako se u nekom trenutku povećaju troškovi nabavke drveta ili država uvede dodatni porez na eksploataciju šuma onda je kompanija suočena sa značajnim povećanjem troškova proizvodnje. Da bi sve ove dodatne troškove prebacila na kupce kompanija će pribeći povećanju cena i samim tim izazvati inflaciju.

Monetarna inflacija ili „novac u rukama“. Kao i svaka druga roba i novac ima svoju cenu. Ako uprostimo, kao i kod svake druge robe cena se određuje odnosom ponude i tražnje. Kada u jednoj privredi postoji previše novca to smanjuje njegovu vrednost. To posledično utiče da vrednost ostalih dobara izraženih u dinarima raste pa na taj način dolazi do pojave inflacije.

Ono što sigurno možemo da kažemo za inflaciju jeste da ona ne utiče na sve ljude na isti način. Neki od nje mogu imati čak i koristi. To naravno na račun nekih drugih koji će od nje imati gubitke.

Radi lakšeg objašnjenja zanemarićemo uticaj deviznog kursa i skoncentrisati se samo na efekte inflacije.

Sa porastom stope inflacije banke i drugi kreditori gube dok dužnici dobijaju. Na primer, pretpostavimo da ste od banke uzeli kredit na 10 godina i da vam je mesečna rata 10.000 dinara. Kako inflacija raste, „trošak“ od tih 10.000 dinara se smanjuje. Ako je kamatna stopa na vaš kredit niža od stope inflacije to će vama kao dužniku doneti još veću korist.

Ako ipak niste od onih koji uzimaju kredite već strpljivo štedite, inflacija nije vaš saradnik. U uslovima inflacije vaša štednja gubi svoju vrednost. Ovo važi za sve osim za slučaj da ste novac ostavili na račun koji ima kamatu na nivou ili iznad stope inflacije.

Radnici sa fiksnim platama će takođe biti oštećeni jer kupovna moć njihovih plata ostaje ista u odnosu na cene koje rastu.

Inflacija znači neizvesnost o tome šta će se sledeće desiti. To posledično utiče na to da korporacije i potrošači troše manje, a ovo dugoročno šteti proizvodnji pa i celoj ekonomiji jedne zemlje.

Za kraj, ajde da se upoznamo sa još nekim povezanim terminima.

Deflacija je efekat suprotan inflaciji. Javlja se retko i uglavnom u vreme recesija i ekonomskih kriza. Kada je produžena može da dovede do depresije. Za deflaciju se najčešće vezuje termin deflatorna spirala. Kada se cene smanjuju, svi odlažu trošenje zato što očekuju da će novac vredeti još više sutra. A onda, zašto trošiti i sutra kada će dan kasnije vredeti još više?

Rezultat ovakvog razmišljanja je da ljudi prestaju da troše u očekivanju da će cene pasti još više. Ako se novac skuplja umesto da se troši padaju profiti kompanija koje onda zauzvrat otpuštaju ljude kako bi smanjili troškove. Povećanje nezaposlenosti dalje smanjuje trošenje, pa se spirala nastavlja.

Dezinflacija je stanje između. U njemu je inflacija i dalje pozitivna, ali se stopa konstantno smanjuje.

Hiperinflacija je neuobičajeno brza inflacija koja mesečno raste više od 50%. U ekstremnim slučajevima, može da dovede do sloma monetarnog sistema zemlje ili čak cele ekonomije. Najznačajniji primeri hiperinflacije u 20. veku dogodili su se u Nemačkoj, Zimbabveu, Nikaragvi, Mađarskoj i Argentini. Nama je dobro poznata hiperinflacija u SR Jugoslaviji od marta 1992. do januara 1994. godine kada su cene duplirane na svakih 16 sati.

Stagflacija je retka kombinacija visoke nezaposlenosti, ekonomske stagnacije i visokih stopa inflacije. Ovo se desilo u industrijalizovanim zemljama tokom 1970-ih, kada je već poljuljana ekonomija bila suočena sa OPEC-ovim podizanjem cena nafte koja je rezultirala skokom tražnje. Ovo je poslalo cenu nafte i svih proizvoda koje koriste naftu na više, čak i kada je ekonomija usporavala.

Niko ne voli kada se cene povećavaju, ali ni niska inflacija ne mora nužno biti dobra. Nedostatak inflacije može biti pokazatelj da ekonomija slabi. Zato inflaciju ipak ne možemo tako jednostavno označiti samo kao lošu. Sve zavisi od ukupne ekonomije, kao i od naše lične situacije.

Poslednja izmena dana 28. septembra 2017. u 02:23


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »