Svi pričaju o nekom famoznom „Agile“-u:

  • Kako da budemo agilniji?
  • Da li agilnost znači veća efikasnost?
  • Da li su agilni zaposleni ustvari brži, srećniji?

Hajde da razotkrijemo misteriju o „Agile“-u!

„Agile” je termin koji se koristi da opiše opšti pristup razvoju kompleksnih proizvoda. To je zapravo skup metodologija koje daju različite smernice za efikasniji i efektivniji proces razvoja. U Srbiji je taj proizvod najčešće softver jer se Agilan pristup najviše koristi u IT industriji. Sve Agilne metodologije, uključujući i najčešće primenjivan „Scrum“ framework, ističu značaj timskog rada, čestu isporuku funkcionalnih delova prozvoda (tehnički i korisnički zaokružene celine), blisku saradnju sa klijentima/kupcima i sposobnost brzog odgovora na promene (u sistemu i na tržištu).

Zašto se Agilne metodologije preporučuju za razvoj kompleksnih proizvoda?

Razvoj kompleksnih proizvoda zahteva, pre svega, određeno vreme koje često prevazilazi nekoliko meseci. Kada razvoj proizvoda traje toliko dugo, neizbežne su promene u okruženju, kako internom, tako i eksternom, odnosno na tržištu. Da bi neki proizvod bio konkurentan, veoma je važno da odgovara zahtevima tržišta, pa čak i da „diktira“ trendove kada je to moguće. Tradicionalnim pristupom projektnog menadžementa predviđene su određene faze (analiza zahteva, planiranje, dizajn, razvoj, testiranje, produkcija) koje slede jedna za drugom. Insistira se na celokupnom planiranju, što je kod kompleksnih projekata nemoguće. Zbog toga postoji mogućnost „zahteva za izmenom“ u slučajevima kada klijent u kasnijim fazama projekta izađe sa novim zahtevom. Međutim, „zahtev za izmenom“ zapravo podrazumeva promenu originalne postavke projekta, tako da se ovim dosta usporava ceo proces razvoja. To znači da, ukoliko dođe do nekih značajnih promena na tržištu, na kraju može da se desi da dobijemo proizvod koji klijent ne želi ili ne odgovara potrebama tržišta. Agilan razvoj podrazumeva kraće iteracije (2-4 nedelje) nakon kojih se dobija makar jedan funkcionalan deo, spreman za plasman na tržište. U međuvremenu, preispituju se ostali zahtevi, ali i novopristigli (ukoliko ih ima), preispituju se potrebe tržišta i nastavlja razvoj u skladu sa novim saznanjima.

Tokom celog procesa razvoja, veoma je bitna uključenost klijenta. To se postiže kroz već pomenuta preispitivanja zahteva klijenata, ali i kroz međusobnu komunikaciju i informisanje, odnosno neposredan i kontinuiran kontakt. Na ovaj način se postiže zadovoljstvo krajnjeg korisnika, što bi trebalo da bude jedan od osnovnih ciljeva razvoja bilo kog proizvoda.

A kako „Agile“ zaposlene čini srećnijim?

Ne može se bukvalno reći da neka metodologija, okvir ili pristup sam po sebi usrećuje zaposlene. Međutim, neke preporuke koje utiču na pozitivne izmene u organizacionoj kulturi svakako mogu dovesti do većeg zadovoljstva zaposlenih. „Agile“ ističe značaj timskog rada, odnosno pojedinaca i njihovih međusobnih interakcija u odnosu na same procese i alate. Na taj način, naglašava se potreba za harmoničnim međuljudskim odnosima u nekoj organizaciji, odnosno u razvojnom timu. Pored toga, samoorganizovani timovi su jedna od polaznih osnova agilnog pristupa razvoju proizvoda, što im daje visok stepen autonomije u odlučivanju o aktivnostima na dnevnom nivou i na nivou iteracije (tzv. Sprint) i visok stepen uključljenosti u proces odlučivanja o raznim aspektima razvoja proizvoda.

Kada sumiramo sve prethodno, zapravo dolazimo do četiri osnovne vrednosti, četiri stuba na kojima se zasniva „Agile“:

  • Pojedinci i njihove interakcije su važniji procesa i alata;
  • Funkcionalan proizvod je važniji od sveobuhvatne dokumentacije;
  • Saradnja sa klijentom je prioritet u odnosu na pregovore o ugovoru;
  • Odgovor na promene je značajniji u odnosu na praćenja plana.

Ove vrednosti su iskazane u dokumentu koji se zove „Agile Manifesto“. U istom dokumentu, nastalom 2001. godine, iskazano je i 12 Agilnih principa koje možete pročitati OVDE.

„Dobro, ali meni to deluje kao nešto što može da se primeni samo u IT industriji – pa i smislili su ga IT-jevci!“

Ako gradite most, u pravu ste, „Agile“ nije za vas. Nećete sigurno posle mesec dana rušiti stubove koje ste postavili ili nastaviti drugim stilom gradnje – pašće most. Ako imate frizerski salon, vaš klijent ima potrebu za određenom frizurom u momentu, a i isporuka traje svega nekoliko sati. Zadovoljstvo klijenta je trenutno (do prvog sledećeg pranja kose, ili narednog šišanja). Tu „Agile“-u mesto nije.

Međutim, najbolje je da preispitate svoj sistem, svoju organizacionu kulturu i procese. Ako je proces razvoja nekog proizvoda u vašoj organizaciji nepredvidiv, dugotrajan i diktiran situacijom i promenama na tržištu, a sam proizvod kompleksan, možda je „Agile“ ipak za vas. Istražite paletu Agilnih metodologija, isprobajte nešto što smatrate najprihvatljivijim za vašu organizaciju i primenite!

Pre upotrebe obavezno proičitajte uputstva J, edukujte se i edukujte svoje zaposlene; istražujte procese i različite pristupe, pa krenite u primenu i razvoj, a onda ponovo razmotrite i sistem i procese; posmatrajte odnose u vašoj organizaciji i kako „Agile“ utiče na kolaboraciju; prilagođavajte metodologiju sistemu i unapređujte sistem. Nikada nemojte stati sa unapređenjima!

O „Agile“-u se može pričati i pisati znatno više; svakako ovim tekstom nisu obuhvaćeni mnogi aspekti. Međutim, ako biste pitali šta je „Agile“ ukratko – ovo je „sažet“ odgovor.

Poslednja izmena dana 14. jula 2017. u 17:38


Aleksandra Kebić

Formalno – master inženjer organizacionih nauka. Privatno – veliki zaljubljenik u marketing i odnose s javnošću. Sebe još uvek smatra juniorom u ovoj oblasti koji strastveno hrli ka svakom novom saznanju. Sportista „od malih nogu“ i prvi Young Ambassador Srbije…… Saznaj više »