Ako su milenijalci vaša osnovna ili jedna od bitnih ciljnih grupa, obraćanje putem digitalnih kanala komunikacije sigurno je nešto što podrazumevate.

Šta je sa običnom tj. direktnom poštom?

Da li je ona ovoj publici uopšte na radaru s obzirom da svoj pogled retko odvajaju od mobilnih telefona?

Da stvari nisu crno-bele pokazalo je istraživanje kompanije US Presort koja se bavi upravo slanjem obične pošte.

Tradicionalna pošta obuhvata široki spektar materijala, uključujući brošure, kataloge, biltene i prodajna pisma. Veće korporacije znaju da je ovaj vid reklamiranja jedan od najefikasnijih načina dolaska do novih i zadržavanja postojećih klijenata.

Iznenađujuće?

Za razliku od drugih oblika oglašavanja sa kojima nikada do kraja niste sigurni ko dobija vašu poruku, direktna pošta omogućava da komunicirate sa precizno ciljanom publikom. Tako efikasno kontrolišete ko prima vašu poruku, kada je ona isporučena, kom broju ljudi ste se obratili i  šta je tačno nalazi u koverti koju šaljete.

Kompanija US Presort, u svom istraživanju, uporedila je rezultate online i offline marketing kampanja upućenih milenijalcima i došla do zaključka da ova generacija nije imunana na običnu poštu.

Na primer, 84% njih redovno pregleda svoju poštu i spremni su da podele sa drugim ljudima ono što su videli i saznali. Čak mnogo više nego pripadnici drugih starosnih grupa.

Jedno neuromarketing istraživanje Canada Mail-a pokazalo je da kreativna poruka uvek pronađe svoj put do publike, bez obzira da li je saopštena tradicionalnim ili digitalnim kanalima oglašavanja. Kvalitetna i upečatljiva poruka, bez obzira na kanal kojim se saopšena, jeste nešto sa čim se ljudi povezuju, pamte i na šta reaguju.

Iako su pametni telefoni sastavni deo svakog dana svakog milenijalca, 31% čitaoca časopisa i 20% čitaoca dnevne štampe čini upravo oni. To nije brojka koju treba zanemariti pogotovo ako se u obzir uzme i činjenica da oni dele ista ubeđenja kao i druge starosne grupe tj. više veruju štampanoj nego digitalnoj reklami – 50% ispitanika izjavilo je da potpuno ignoriše digitalne oglase dok 15% kaže da ignoriše tradicionalnu poštu.

I pored opšte digitalizacije svakog segmenta naših života neverovatnih 90% ljudi starosti između 25 i 34 godina smatra da je direktna pošta pouzdana dok 87% voli da je dobija.

Iako su troškovi ulaganja u proseku viši od troškova digitalnog oglašavanja response rate je znatno veći (5.3%) u odnosu na digitalne kanale komunikacije (0.9%).

U prilog ovome govori i podatak da je 57% milenijalaca obavilo neku kupovinu na osnovu ponude koju su dobili poštom.

Tokom 2014. godine 28.9 miliona milenijalaca u Americi obavilo je kupovinu iz kataloga iako je generalno pravilo da oni nisu primarna ciljna grupa ovog vida marketinga.

Istraživanje nudi i neke preporuke kada je reč o obraćanju ovoj starosnoj grupi.

  • Tradicionalna pošta trebalo bi da se integriše sa nekim digitalnim elementima kako bi se izdvojila, delovala „skuplje“ i približila se publici. To može da bude QR kod, link ka web sajtu, društvenim mrežama i sl.
  • Poruka mora da bude jasna i jednostavna za čitanje. Način na koji komunicirate mora da bude transparentan i bez okolišanja.
  • Boje su bitne, tekstura takođe. Zanimljivi dodaci takođe su preporučljivi.

Za kraj, evo još par značajnih podataka o efektima različitih kampanja koje se plasiraju putem snail maila:

  • 57% milenijalaca je kupilo nešto iz ponude „kupite jedan, jedan dobijate za džabe“,
  • 32% je kupilo artikal koji je bio promovisan kao cena dana,
  • 51% je iskoristilo promociju „% sniženja na totalnu kupovinu“,
  • 55% reaguje na gift vaučere,
  • 28% iskoristilo je rođendansku ponudu.

Sve ovo jesu podaci sa američkog tržišta, ali su ilustrativan primer toga kako možete da unapredite svoj offline marketing i iskorisite sve prednosti direktne pošte.

 

Poslednja izmena dana 27. novembra 2017. u 01:41


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »