Vlasnici kapitala u društvu ograničene odgovornosti (osnivači, članovi društva) imaju pravo da dobit koju ostvari privredno društvo isplate u formi dividende, odnosno učešća u dobitku.

Predmet raspodele je obično neraspoređena dobit koju je privredno društvo ostvarilo u prethodnim godinama poslovanja. Ova dobit prikazana je u godišnjem računu.

Pored ove, osnivači imaju mogućnost da raspodele “privremeni” dobit u toku tekuće godine, za koju još uvek nije izrađen finansijski izveštaj. Dividendu koja se isplaćuje u ovim okolnostima nazivamo međudividenda, a za njenu isplatu potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi.

U ranijim tekstovima upozoravali smo osnivače da ne mogu raspolagati imovinom privrednog društva kao da je njihova lična. Umesto da sredstvima privrednog društva plaćaju svoje lične troškove, osnivači mogu, između ostalog, da koriste institut međudividende kako bi podigli novac koji im je potreban za lične potrebe.

Ova isplata je predmet oporezivanja, o čemu ćemo takođe govoriti u ovom tekstu, u kojem se bavimo raspodelom dobiti društva ograničene odgovornosti osnivačima – fizičkim licima – rezidentima.divi

Prema Zakonu o privrednim društvima, društvo može plaćati privremenu dividendu (međudividendu) ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

  1. izveštaji o poslovanju društva i njegovim finansijskim rezultatima sačinjeni za tu namenu jasno pokazuju da je društvo u periodu za koji se isplaćuje međudividenda ostvarilo dobit i da su raspoloživa novčana sredstva društva dovoljna za plaćanje te međudividende;
  2. iznos međudividende koji se isplaćuje nije veći od ukupne dobiti ostvarene nakon završetka prethodne poslovne godine za koju su sačinjeni finansijski izveštaji, uvećane za neraspoređenu dobit i iznose rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrđene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.

Samo ukoliko su ispunjena prethodna dva uslova, skupština društva može doneti odluku na osnovu koje se vrši isplata međudividende.

Pre tome, ukoliko želite da isplatite međudividendu, prvi korak koji je potrebno da preduzmete jeste da organizujete da vaš knjigovođa izradi interne finansijske izveštaje za period od početka godine do meseca u kojem želite da vršite isplatu dividende.

Ukoliko ovi  izveštaj pokažu da ste od početka godine poslovali pozitivno, jedan uslov za isplatu dividende je ispunjen.

Na osnovu istog izveštaja knjigovođa treba dalje da proveri da li je neto imovina društva veća od osnovnog kapitala. Ovo je ograničenje uvedeno zakonom radi zaštite poverilaca. Ukoliko vaš knjigovođa potvrdi da ispunjavate i drugi uslov, možete da nastavite sa procedurom isplate međudividende.

Vaš sledeći zadatak je da utvrdite iznos dividende koji možete isplatiti. Ovim se vraćamo na drugi uslov koji smo naveli na početku, a to je: iznos međudividende koji se isplaćuje nije veći od ukupne dobiti ostvarene nakon završetka prethodne poslovne godine za koju su sačinjeni finansijski izveštaji, uvećane za neraspoređenu dobit i iznose rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrđene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.

Ukoliko imate gubitak po završnom računu u nekoj od prethodnih poslovnih godina, ovaj gubitak morate pokriti iz neraspoređene dobiti, pre nego što na bilo koji drugi način “iskoristite” neraspoređenu dobit.

Pokriti gubitak značin sprovesti u knjigovodstvu knjiženje kojim se na kontima gubitaka knjiže iznosi u visini gubitaka a za isti iznos se smanjuju iznosi neraspoređene dobiti na odgovarajućim kontima.

Ako nakon pokrića gubitaka, i eventualnog obaveznog izdvajanja u rezerve društva na kontima neraspoređeog dobitka i u internom bilansu (koji je izrađen radi isplate međudividende) preostane iznos, on može biti predmet raspodele.

Napominjemo da prema našem zakonu, po pravilu, privredna društva nisu dužna da izdvajaju rezerve.

Kada od neraspoređene dobiti oduzmete iznos nepokrivenih gubitaka (ako postoje) i obaveznih rezervi (ako ste prema osnivačkom aktu predvideli obavezu da formirate rezerve ili vas na ovo obavezuje neki zakon koji uređuje vašu delatnost) dobijate iznos koji maksimalno možete raspodeliti članovima. 

Međutim, treba voditi računa da ovom isplatom, na kraju godine, firma ne bude “odgurnuta” u gubitak.

Naime, ako se do kraja godine poslovanje firme pogorša, već isplaćena međudividenda može da naraste iznad godišnjeg dobitka i da “pojede” ostvareni dobitak, čime bi firma prekršila pravilo da ukupan iznos isplata članovima društva ne sme biti veći od dobiti za datu poslovnu godinu. 

Iz tog razloga, treba biti oprezan prilikom isplata dividende, kako se ne bi ugrozio poslovni rezultat i zakonito poslovanje. Ukoliko se do kraja godine očekuje pogoršanje poslovanja, treba razmišljati o isplati samo dela raspoloživog iznosa. 

Ne treba zaboraviti da isplata dividende ne sme da ugrozi likvidnost privrednog društva. Isplata dividende moguća je samo kada društvo ima dovoljno raspoloživih sredstava da isplati dividendu i nakon toga bez problema servisira svoje obaveze prema poveriocima (vrši plaćanja svoji dugova nesmetano).

Isplata dividende oporezuje se porezom na prihode od kapitala, kada se isplata vrši fizičkim licima – rezidentima.

Pre isplate dividende, a nakon provere ispunjenosti uslova za isplatu i donošenja odluke o isplati, obračunati porez na prihode i predati poresku prijavu PPP-PD preko portala ePorezi.

Stopa poreza na dividendu iznos 15%, a primenjuje na bruto dividendu (iznos koji sadrži porez). Na primer, ukoliko privredno društvo odnosno njegova skupština odluči da raspodeli osnivačima 200.000 dinara, od ovog iznosa kroz porez će biti uplaćeno državi 30.000 dinara (200.000 x 15%), a osnivači će primiti 170.000 dinara.

Ukoliko firma želi da isplati osnivačima ugovoreni iznos (neto), da bi izračunala bruto dividendu, potrebno je da neto iznos pomnoži sa koeficijentom 1.1764706.

Na primer, ukoliko osnivač želi da primi 100.000 dinara, u tom slučaju treba raspodeliti 117.640,59 dinara, od čega će 17.640,59 dinara iznositi porez, a ostatak je željena neto dividenda.

Isplata dividende može se izvršiti tek nakon predaje poreske prijave. Kada poreska prijava dobije status Proknjižena, a poreski obvezni broj odobrenja (BOP) može se izvršiti isplata. Broj odobrenja obavezno se navodi u pozivu na broj prilikom isplate dividende i plaćanja poreza na prihode od kapitala.

Na kraju, nije na odmet navesti da se odluka o raspodeli dobiti mora doneti sa ⅔ većinom glasova u skupštini društva (zakonom predviđena većina), ili drugom većinom koju uređuje osnivački akt društva, a koja nije manja od proste većine od ukupnog broja glasova.

Dividenda se isplaćuje srazmerno učešću vlasnika u kapitalu, ali se aktiva društva može predvideti i drugačije učešće u raspodeli dobiti.

Poslednja izmena dana 31. januara 2018. u 12:21


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »