Sa krajem godine stižu i poslovi pripreme za sastavljanje finansijskih izveštaja – bilansa. Ovi izveštaju su kruna rada knjigovođe, koji je tokom godine redovno beležio sve poslovne promene na imovini, obavezama i kapitalu.

Kako postoji nekoliko interesnih grupa zainteresovanih za podatke iz bilansa, i kako se na bazi ovih podataka donose brojne odluke i kreiraju obaveze (pre svega poreske), neophodno je da bilansi na istinit način prikazuju stvarno stanje imovine i obaveza firme i poslovni rezultat ostvaren u poslovnoj godini.

Kako bi to bilo moguće, potrebno je proveriti da li je su podaci dobijeni nakon pomenutih redovnih knjiženja realni.

Potraživanja su stavka imovine (aktiva) koja će doneti budući novčani priliv u firmu. Upravo prema tom očekivanju novčanog priliva treba meriti i sama potraživanja.

Zašto se vrši procena naplativosti potraživanja?

Pretpostavimo da firma u svom bilansu ima velika potraživanja od druge firme, koja je u međuvremenu likvidirana. Naša firma iz primera ova potraživanja neće naplatiti, ali ih i dalje  prikazuje u svojim poslovnim knjigama (i u bilansu) u originalnom iznosu. Na taj način iskazuje nerealnu (uvećanu vrednost) imovine. Na bazi podataka iz finansijskih izveštaja, donosilac odluka bio bi u zabludi da je finansijski položaj naše firme iz primera bolji nego što u stvarnosti jeste. To može biti banka koja odlučuje da li da klijentu odobri kredit (iz tog razloga banke zahtevaju i dodatne informacije od klijenata), ili, recimo, investitor zainteresovan da uloži kapital u firmu ili da je kupi.

Kako se vrši procena naplativosti potraživanja?

Postupak kojim se proverava tačnost podataka u poslovnim knjigama je popis.

Popis ne obuhvata samo inventarisanje osnovnih sredstava ili materijala, već i nematerijalnih stavki, kao što su potraživanja – iznosi koje potražujemo od naših dužnika, najčešće po osnovu prodate a neplaćene robe i usluga.

Popis potraživanja vrši se na bazi isprava kojim je sprovedeno usklađivanje potraživanja i obaveza sa kupcima i dobavljačima. Dokument koji se najčešće koristi za ove potrebe je Izvod otvorenih stavki, a uobičajeno se dostavlja partnerima na kraju oktobra meseca.

Dakle, na bazi dokumentacije o usklađivanju potraživanja (IOS-a) popisna komisija ili lice za popis sastavlja spisak potraživanja u formi popisne liste, na određeni dan. Nakon toga, za potraživanja sa liste određuje se stepen naplativosti potraživanja, kao stepen verovatnoće da dužnik ispuni svoju obavezu – plati nam ono što duguje.

Prema naplativosti, možemo da razlikujemo:

  • Potraživanja koja su u celini naplativa – potraživanja za koja smatramo da će biti naplaćena u celosti. Na to ukazuje činjenica da za ova potraživanja još uvek nije istekla valuta, da je kupac i do sada redovno izmirivao svoje obaveze, da je kupac izrazio nameru da izmiri svoju obavezu i slično. Kao naplativo potraživanje možemo tretirati i potraživanje od kupca koji nije platio u roku koji mu je odobren, a koji je i ranije kasnio sa plaćanjem, ali je na kraju izmirivao svoje obaveze. Kao što smo rekli – ovde se radi o proceni, koju lice koje sprovodi popis treba da izvrši na bazi informacija kojima raspolaže. Za ova potraživanja ne sprovodi se korekcija u poslovnim knjigama.
  • Delimično nenaplativa potraživanja – potraživanja za koja smatramo da će biti naplaćena, ali ne u punom iznosu. Da se radi o delimično nenaplativom potraživanju može da ukazuje činjenica da je kupac dostavio reklamaciju na kvalitet isporučene robe sa zahtevom za odobravanjem sniženja, koji mu ipak nije odobren. Kupac je izrazio nameru da plati samo deo fakture, jer smatra da je oštećen isporukom neodgovarajuće robe. Za ova potraživanja potrebno je sprovesti korektivna knjiženja ispravke vrednosti potraživanja za onaj iznos potraživanja za koji se proceni da je nenaplativ.
  • Potraživanja koja su u celosti nenaplativa – potraživanja za koja smatramo da u celosti neće biti naplaćena. Ovde možemo svrstati potraživanja od firmi koje su u stečaju, te nemaju dovoljno finansijskih sredstava da plate svoje obaveze, firme koje su osporile potraživanja od nas prilikom usklaživanja potraživanja i obaveza (u Izvodu otvorenih stavki). Za ova potraživanja potrebno je sprovesti korektivno knjiženje ispravke vrednosti potraživanja u punom iznosu (procenjujemo da je potraživanje nenaplativo) ili otpis potraživanja (sigurno je da potraživanje neće biti naplaćeno).

Dakle, smanjenje vrednosti potraživanja naziva se još i obezvređenjem, a sprovodi se:

  1. ispravkom vrednosti (indirektni otpis)
  2. direktnim otpisom

Kratko ćemo se osvrnuti na pravni osnov koji detaljnije uređuje ovu oblast i koji treba slediti tokom postupka ispravke i otpisa potraživanja, a to su:

  • međunarodni računovodstveni standardi, ukoliko ih subjekat primenjuje, odnosno Pravilnik za mikro pravna lica i preduzetnike
  • Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama (koji donose sami subjekti kao interni akt)
  • Zakon o porezu na dobit pravnih lica (uređuje poreski aspekt ispravke potraživanja)

 

Pratite nas i u narednom tekstu saznajte kako se knjiži ispravka a kako otpis potraživanja i kakav je poreski aspekt ovih promena.

Poslednja izmena dana 9. januara 2016. u 16:27


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »