Preduzetnici koji žele da u 2017. godini budu paušalno oporezovani treba da predaju zahtev za paušalno oporezivanje nadležnoj filijali Poreske uprave najkasnije do 30.11.2016. godine.

Nadležna filijala Poreske uprave određuje se prema opštini na čijoj teritoriji je preduzetnik registrovao sedište.

Primer zahteva za paušalno oporezivanje možete preuzeti iz sekcije Dokumenti – Zahtevi.

Da bi ostvarili traženo pravo, preduzetnici moraju da ispunjavaju određene uslove, koji se tiču pre svega ukupnog godišnjeg prometa i vrste delatnosti koju obavljaju.

Ovi uslovi uređeni su članom 40. Zakona o porezu na dohodak građana, na sledeći način:

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

  1. koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;
  2. koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
  3. u čiju delatnost ulažu i druga lica;
  4. čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
  5. koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

Uz zahtev za paušalno oporezivanje potrebno je podneti dokaze da su ostvareni uslovi za paušalno oporezivanje.

Uobičajeno se uz zahtev podnosi potvrda banke o ostvarenom prometu preko tekućeg računa, kao dokaz da preduzetnik nije tokom poslovne godine (2016.) ostvario promet veći od 6 miliona dinara (čime bi izgubio pravo na paušalno oporezivanje u 2017-toj).

U pojedinim slučajevima može se desiti da potvrda banke pokazuje promet veći od 6 miliona dinara, a da preduzetnik i dalje ima prava na paušalno oporezivanje u 2017. godini.

Ovo se može desiti zbog toga što promet, po pravilu, nastaje danom isporuke dobra odnosno danom kada je usluga pružena, a naplata po ovom prometu može nastati u istoj godini, ali i prethodnoj ili narednoj.

Dakle, vaš ukupan promet je zbir vrednosti svih faktura koje ste izdali kupcima za dobra i usluge koje ste im isporučili, a na potvrdi banke videće se sve uplate na vaš tekući račun.

Ukupan promet preko tekućeg računa može biti veći od prihoda koje je preduzetnik ostvario tokom godine ukoliko u tekućoj godini preduzetnik naplati potraživanja iz prethodnih godina (jedna od mogućnosti).

Na primer, ako pretpostavimo da je preduzetnik tokom godine prodao dobara i usluge u vrednosti od 5 miliona dinara, koja je i naplatio, a da je takođe naplatio i potraživanje u vrednosti od 2 miliona dinara koje potiče iz 2015. godine, ukupan promet preko tekućeg računa u 2016. godini iznosiće 7 miliona dinara. Međutim, samo promet u vrednosti od 5 miliona dinara potiče iz 2016. godine, te preduzetnik ispunjava uslov iz člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana.

U ovakvim slučajevima, preduzetnik treba da podnese Poreskoj upravi dodatne dokaze (na primer KPO knjigu iz 2015. godine kao dokaz da je uplata primljena po osnovu fakture iz prethodne godine).

Pored toga, “preko” tekućeg računa “prelaze” i uplate koje nisu u vezi sa ostvarenim prometom. To mogu biti pozajmice, konverzija valuta, povraćaj pogrešno plaćenih iznosa dobavljačima i tako dalje.

Za svaku od ovih transakcija koja je dovela do uvećanja prometa preko tekućeg računa iznad 6 miliona dinara, a koja ne predstavlja naplatu izvršenog prometa, po našem mišljenju, treba predati Poreskoj upravi odgovarajući dokument iz kojeg se vidi priroda ove transakcije.

Uz zahtev treba podneti i dokaze o ispunjenosti ostalih uslova koje Zakon propisuje. Savetujemo da se o dokumentaciji koju je potrebno podneti uz zahtev konsultujete sa nadležnima u filijali Poreske uprave na opštini na kojoj poslujete.

Poreska uprava ima rok od 30 dana da odluči o vašem zahtevu. Ukoliko u navedenom roku ne donese rešenje, smatra se da je zahtev prihvaćen odnosno da vam je paušalno oporezivanje odobreno.

Preduzetnici koji su tokom 2016. godine uživali pravo na paušalno oporezivanje i koji ispunjavaju sve uslove da ovaj model oporezivanja zadrže i u 2017. godini nisu prema Zakonu o porezu na dohodak građana dužni da predaju zahtev za paušalno oporezivanje do kraja novembra.

Naime, član 42. Zakona o porezu na dohodak građana definiše da preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.

Dakle, predaja zahteva za paušalno oporezivanje za 2017. godinu od strane preduzetnika koji su tokom 2016. bili paušalci (a u njihovom poslovanju nije došlo do izmena koje bi uticale na gubitak ovog statusa) nije zakonska obaveza. U slučaju potrebe, Poreska uprava će od preduzetnika zahtevati da dostavi podatke i dokumentaciju od značaja za oporezivanje, a na ovaj poziv obveznici treba da se odazovu u traženom roku.

Poslednja izmena dana 28. novembra 2016. u 21:01


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »