Preduzetnici paušalci su kategorija obveznika koja je oslobođena obaveze vođenja poslovnih knjiga (osim knjige ostvarenog prometa – KPO) i kojoj Poreska uprava na osnovu podnetog Zahteva za paušalno oporezivanje rešenjem određuje iznos poreza na dohodak i iznos socijalnih doprinosa koje svakog meseca treba platiti.

Gotovo svaki preduzetnik koji želi da podnese zahtev za paušalno oporezivanje ima dva pitanja:

  1. da li će mu Poreska uprava uvažiti zahtev i odobriti paušalno oporezivanje, i
  2. koliko će iznositi mesečna obaveza za paušalno utvrđeni porez i socijalne doprinose.

Odgovor na prvo pitanje leži u spisku uslova koje treba ispuniti, a poslednju reč ima vaš referent u Poreskoj upravi, koji će vas najtačnije informisati – imate li pravo na paušal ili ne. Na ovu temu pisaćemo uskoro, a ovom tekstu govorimo o visini poreske obaveze.

Pre svega valja objasniti šta to paušalac plaća po rešenju koje mu Poreska uprava izda – a plaća sledeće:

  • porez na prihode od samostalne delatnosti  – 10%, i
  • socijalni doprinosi
    • doprinos za penziono i invalidsko osiguranje – 26%,
    • doprinos na zdravstveno osiguranje – 10,3%,
    • doprinos za slučaj nezaposlenosti – 1,5%.

Iznos dažbina koje treba platiti dobija se kada se ove stope primene na poresku osnovicu i tako dobijeni iznosi saberu. Visinu obaveze obračunaće vam Poreska uprava u Rešenju koje će vam izdati.

Ako želite da predvidite svoju obavezu pre nego što dobijete rešenje, treba da odredite poresku osnovicu, koja nam je za sada nepoznata u ovoj jednačini.

Poreska osnovica je paušalno određeni prihod preduzetnika odnosno iznos koji Poreska uprava procenjuje da ćete, s obzirom na lokaciju i delatnost zaraditi.

Da bi odredila vaš paušalni prihod Poreska uprava će krenuti od opšte veličine – prosečne mesečne zarade – koja važi za zemlju ili opštinu ili grad. Zatim će je korigovati tako da više odgovara zaradi u grupi delatnosti kojoj pripadate, a na kraju će je prilagoditi odlikama vašeg biznisa.

Dakle, prva veličina od koje se polazi je prosečna mesečna zarada po zaposlenom ostvarena u Republici u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez (u daljem tekstu skraćeno prosečna mesečna zarada). U određenim slučajevima, koristi se i prosek na teritoriji opštine, grada ili čak i samo užih gradskih opština (kada je u pitanju Grad Beograd).

Zatim se prema delatnosti preduzetnik razvrstava u jednu od 7 grupa. Za svaku grupu određuje se polazna osnovica kao procenat od prosečne zarade. Recimo, za prvu grupu polazna osnovica je 25% od prosečne zarade, a za četvrtu 140%.

Spisak grupa i pripadajućih delatnosti možete pogledati ovde.

Ovako određena polazna osnovica zatim se koriguje naviše ili naniže, na bazi niza elemenata, koji treba da uvaže specifičnosti vašeg poslovanja – da li radite u “bogatoj” ili “siromašnijoj” opštini, da li se nalazite na atraktivnoj ili manje atraktivnoj lokaciji, koliko imate zaposlenih itd. Spisak faktora (elemenata) i način na koji utiču na veličinu paušalnog prihoda možete pogledati ovde.

Na kraju ovog obračuna Poreska uprava dobija procenu vašeg prihoda koji će biti osnovica za oporezivanje. Na ovu veličinu primeniće se stope za porez i socijalne doprinose koje smo naveli na početku teksta.

Kao što vidite, postupak obračuna je kompleksan, što donekle umanjuje mogućnost predviđanja cifre koju ćete ugledati u vašem Rešenju, nakon što ga primite.

Uvek ostaje mogućnost da se raspitate kod kolega paušalaca sa iste opštine, koji se bave sličnom delatnošću o iznosu dažbina koje oni plaćaju. Ili da zamolite referenta u Poreskoj upravi da vam da informaciju o visini poreza i doprinosa koju možete očekivati.

Foto: Dave Dugdale

Poslednja izmena dana 10. oktobra 2015. u 17:47


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »