Sigurno je da preduzetništvo sa sobom donosi jednu vrstu slobode koju je teško pronaći u drugim formama rada. Imamo veću slobodu da biramo ljude sa kojima radimo, ali to i dalje ne znači da se nećemo baviti ljudima. Naprotiv, ako ste menadžer svog biznisa i sarađujete sa ljudima, onda vrlo dobro šta to sve može da znači.

Među ljudima postoje različite ličnosti, koje u komunikaciju i odnos unose svoja uverenja, vrednosti, želje, ciljeve i tome slično. Ponekad će upravo elementi koji drugi donose za nas biti nešto što nam nije poznato ili sa čime nam nije udobno. Na primer, za nekoga je najnormalnije da vam ne javi da će kasniti na sastanak, dok bi za drugu osobu ista situacija mogla da predstavlja izvor velikog stresa.

Komunikacija i rad sa „teškim” ljudima sa sobom donose svoje izazove, ali svakako su mogući. I to ne samo da su mogući, već je takvu saradnju moguće učiniti konstruktivnom i kvalitetnom. Za to će vam biti potrebno nekoliko ključnih sastojaka, a u nastavku vam donosimo tri saveta koja će vam koristiti u takvim okolnostima:

1. Fokusirajte se na ponašanje, a ne na ličnost

Ljudi koje nazivamo „teškim” najčešće imaju karakterističan stil komunikacije, koji provocira druge ljude na (emocionalno) reagovanje. Na primer, imate saradnika koji stalno probija rokove, a kad ga pitate šta se dešava, on pronađe odlične izgovore, i tako svaki put! Takvo ponašanje će sasvim sigurno da vas iznervira, pa ćete u jednom trenutku možda krenuti u agresivnu komunikaciju sa takvom osobom, koja će biti zasićena sa „Ti si nepouzdan/lenjivac/…!”. To je upravo zamka koju treba izbeći: baviti se procenama i ocenama ličnosti druge osobe, zato što takvo bavljenje nije konstruktivno; time što nekoga proglasite lenjivcem niste mu pomogli ni na koji način, već ste deo njegove ličnosti proglasili manjkavim. Takvo postupanje sugeriše nepostojanje prostora za promenu. I zaista, ljudi se ne menjaju zato što mi to želimo, tako da, umesto bavljenja ličnošću, pametnije je fokusirati se na ponašanje i voditi računa da se komunikacija odvija u tom okviru.

To će izgledati tako što ćemo nekoj osobi reći ne da je lenja, bezobrazna, da stalno kasni, negoduje ili ne namrgođena, već ćemo se fokusirati na konkretne situacije i ponašanja: „Juče si mi rekao da ćeš mi danas poslati procenu. Šta se dešava?”, „Preko telefona sam imala utisak da nismo dovoljno diskutovali o toj-i-toj temi?” i slično.

Uvek se vratite na konkretnu situaciju, posebno ako zaustite kako je neko ovakav i onakav; zaustavite se i fokus vratite na ponašanje i na efekat tog ponašanja na okruženje te osobe, tim i/ili vas.

2. Naoružajte se strpljenjem i tolerancijom

Da li je neko rekao da će izlaženje na kraj sa „teškim” ljudima biti jednostavno i lako? Ako jeste, imate pogrešnu informaciju. Biće vam potrebno mnogo strpljenja, takta i tolerancije, a ništa od toga nije neizvodljivo.

Pitanje je samo da li je vredno, to jest da li želite da investirate svoje vreme i energiju u odnose koji vam ne donose ništa dobro (bilo da pričamo o zaposlenima, saradnicima, partnerima, klijentima…). A da li je vredno znaćete po tome da li u taj odnos više ulažete nego što dobijate nazad.

Jedna jednostavna tehnika za to da neku drugu osobu sagledamo u novom, pozitivnijem svetlu (i, posledično, počnemo prema njoj da gajimo odnos sa nešto više razumevanja, ili makar strpljenja) jeste da probamo da se prisetimo nekoliko njenih pozitivnih osobina ili postupaka. Ovde je „dozvoljen” fokus i na ličnost i na ponašanje, pošto je cilj da tu osobu sagledamo kao višedimenzionalnu, a ne samo kao jednu crtu ili modus operandi koji nas nervira ili nam smeta.

Čini vam se da je za neke ljude ovo nemoguće postići? Nije. Na primer, Hitler je voleo pse. I ja volim pse. Eto, imamo nešto zajedničko. Zvuči zastrašujuće, ali primer je ekstreman i verovatno sasvim odgovarajuć da uhvatite suštinu ove tehnike.

3. Računajte na male pomake

Drugim rečima: ukrotite svoja nerealna očekivanja. Kad odlučimo da ostanemo u odnosu sa „teškim” ljudima, možemo biti skloni da verujemo da će se oni promeniti. To najčešće biva podstaknuto time što smo u komunikaciji sa njima doživeli mali pomak, pa vidimo da postoji prostor za korekciju ponašanja. Iako je tačno da prostor može postojati, isto tako mi možemo, iz silne želje da se to desi, očekivati da će od sada sve biti sjajno.

Ponekad je sve što će nam preostati u odnosu sa nekim da ga/je prihvatimo takvim kakav jeste. To i dalje ne znači da će ta osobina prestati da nam smeta i da smo sa tim zauvek završili; to samo znači da biramo da ostanemo u odnosu sa tom osobom, i kad je teško.

Ono što će svakome ko se „nosi sa teškim ljudima” – a u nekom trenutku, svi se mi i nosimo, ali i bivamo teški drugima – biti potrebno to je fleksibilnost, odnosno sposobnost da uvidi širu sliku, da se ne vodi za trenutnim porivima i emocijama, te da ima na umu zašto radi ono što mu/joj je ponekad mrsko ili teško, ali što je upravo u široj perspektivi jedina ispravna stvar.

Poslednja izmena dana 6. aprila 2018. u 20:21


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »