Imate ideju za poslovanje, odnosno kako se to danas kaže: biznis ideju, znate sve šta želite da postignete i imate jasan cilj. Naravno, registracija firme (privrednog društva ili preduzetnika) nije sama sebi cilj, već je sredstvo za ostvarenje tog cilja. Kako bi Vaša firma bila maksimalno efikasna, pored ostalog, potrebno je da izaberete pretežnu delatnost. U ovom tekstu objasnićemo šta je delatnost, šta je pretežna delatnost, kojim propisima je to sve regulisano i kako je odabrati.

Poslovanje privrednih društava u Republici Srbiji regulisano je prevashodno Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015), dok je sam način registracije privrednih društava propisan Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011 i 83/2014). Što se delatnosti tiče, postoji podzakonski akt u kome su pobrojane sve delatnosti koje neko pravno lice, pa i vaša firma, može obavljati – Uredba o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 54/2010). Ovom Uredbom klasifikovane su delatnosti sa nazivima, šiframa i opisima delatnosti, prema oblastima odnosno sektorima.

Sektori iz privrednih oblasti su:

  • Sektor A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo
  • Sektor B – Rudarstvo
  • Sektor C – Prerađivačka industrija
  • Sektor D – Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija
  • Sektor E – Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti
  • Sektor F – Građevinarstvo
  • Sektor G – Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala
  • Sektor H – Saobraćaj i skladištenje
  • Sektor I – Usluge smeštaja i ishrane
  • Sektor J – Informisanje i komunikacije
  • Sektor K – Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja
  • Sektor L – Poslovanje nekretninama
  • Sektor M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti
  • Sektor N – Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti
  • Sektor P – Obrazovanje
  • Sektor Q – Zdravstvena i socijalna zaštita
  • Sektor R – Umetnost; Zabava i rekreacija
  • Sektor S – Ostale uslužne delatnosti
  • Sektor T – Delatnost domaćinstva kao poslodavca; Delatnost domaćinstava koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe

Ovom Klasifikacijom delatnosti, na pregledan način su opisane delatnosti, i data potrebna objašnjenja da biste mogli da odaberete baš onu delatnost kojom će se Vaša firma baviti.

Na primer, delatnost:

01.21 Gajenje grožđa

  • Obuhvata:
    • gajenje vinskih i stonih sorti grožđa
  • Ne obuhvata:
    • proizvodnju vina, delatnost 11.02

dok delatnost:

11.02   Proizvodnja vina od grožđa

  • Obuhvata:
    • proizvodnju vina
      • proizvodnju penušavih vina
      • mešanje, čišćenje i flaširanje proizvedenog vina
      • proizvodnju vina s niskim procentom alkohola ili bezalkoholnog vina
  • Ne obuhvata:
    • flaširanje i etiketiranje ako se obavljaju kao deo prodaje na veliko, delatnost 46.34
    • flaširanje i etiketiranje ako se obavljaju za naknadu, delatnost 82.92

Na ovaj način, uz objašnjenja koja su deo Klasifikacije, sama Klasifikacija Vas usmerava na šifru delatnosti koja je najbliža delatnosti Vaše firme.

A zašto uopšte mora da se registruje bilo kakva delatnost? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: to je zakonska obaveza. Zakon propisuje1 da je firma u obavezi da registruje pretežnu delatnost. Takođe, Zakon eksplicitno propisuje da jedna firma može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom, da li su registrovane ili ne. Ukratko: obaveza Vaše firme je da registruje samo jednu – pretežnu delatnost, a smatra se da može obavljati i sve ostale delatnosti, bez dodatne registracije. Pretežnom delatnošću se smatra ona delatnost od koje jedna firma ima najviše prihoda. To ne mora nužno da bude nadpolovični prihod, dovoljno je da ne postoji druga delatnost od koje više zarađuje.

Posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, kao što je to učinjeno Zakonom o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – dr. zakon i 93/2012), koji propisuje da turističke agencije moraju imati registrovanu baš turističku delatnost, a firme koje žele da se, pored svoje registrovane pretežne delatnosti bave i turizmom, moraju da registruju poseban ogranak čija će delatnost biti isključivo turistička.

Dakle, osim ako nekim zakonom nije propisano da za obavaljanje određene delatnosti vaša firma mora imati registrovanu tačno određenu pretežnu delatnost (kao što je to slučaj za turističke agencije), vaša firma može slobodno da obavlja bilo koju delatnost za koju ne treba posebna dozvola ili licenca, ali je dužna da registruje jednu delatnost kao pretežnu.

Neke delatnosti, i ovde je veoma važno napomenuti da se radi o delatnostima koje se obavljaju, ne o pretežnoj delatnosti koja se registruje, su izuzete od obaveze evidentiranja prometa putem fiskalne kase, pa samim tim i od izdavanja fiskalnog isečka za tu delatnost. Koje su to delatnosti propisano je Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Službeni glasnik RS“, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12,59/13, 100/14)2. Na primer, za delatnosti u okviru navedenih oblasti: 47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta; 49.32 Taksi prevoz; 49.42 Usluge preseljenja; 53 Poštanske aktivnosti; 61 Telekomunikacije; i druge navedene u Uredbi, ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Dakle ukoliko neka firma na malo prodaje obuću u svojim prodavnicama, odnosno prodajnim objektima, naravno, dužna je da sav promet evidentira putem fiskalne kase. Ukoliko ta ista firma, pored prodavnica “od cigle i maltera”, tu istu obuću prodaje na malo posredstvom pošte ili interneta, tako ostvaren prihod evidentira putem fiskalne kase. U slučaju kada privredni subjekt (Vaša firma) ostvari promet prodajom dobara putem interneta, pri čemu se preuzimanje dobara vrši pouzećem, a plaćanje karticom ili bezgotovinskom uplatnicom na račun isporučioca, nije u obavezi da tako ostvareni promet evidentira preko fiskalne kase

((Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00157/2010-04 od 10.6.2010. godine)). Takođe, ovde je važno napomenuti da u slučaju kada se privredni subjekt (Vaša firma) oglašava i istovremeno prima narudžbinu za robu preko interneta, a robu isporučuje fizičkim licima direktno i to putem sopstvene kurirske službe, promet koji privredni subjekt ostvari na takav način dužan je da evidentira preko fiskalne kase, nezavisno da li je plaćanje izvršeno gotovinski ili bezgotovinski na račun isporučioca robe, s obzirom da takav promet ne može da se tretira kao trgovina na malo koja poštom dostavlja naručenu robu3.

Sada kada znate da su delatnosti definisane Klasifikacijom delatnosti po odgovarajućim šiframa, i kada znate da se u APR-u registruje samo jedna i to pretežna delatnost, i kada znate da možete da obavljate sve delatnosti bez njene registracije ukoliko se nekim propisom ne zahteva da imate registrovanu određenu delatnost ili ukoliko obavljanje neke delatnosti nije uslovljeno pribavljanjem dozvole ili licence, možete da odlučite koju ćete delatnost registrovati kao pretežnu, u skladu sa onime čime se Vaša firma bavi.

Foto: Sonny Abesamis


  1. član 4. Zakona o privrednim društvima 

  2. http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/fiskalne-kase/pregled-propisa/uredbe/1429/uredba-o-odredjivanju-delatnosti-kod-cijeg-obavljanja-ne-postoji-obaveza-evidentiranja-prometa-preko-fiskalne-kase.html 

  3. Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-00270/2009-04 od 15.3.2010. godine 

Poslednja izmena dana 4. oktobra 2015. u 02:47


Selena Marković

Selena Marković je rođena u Beogradu 1988. godine. Završila je gimnaziju “Hiljadu trista kaplara” u Ljigu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. U privrednom društvu Ptiček d.o.o. Beograd radi od početka 2015. godine. Angažovana je na izradi svih ugovora u…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »