Kada planirate objave na društvenim mrežama, morate u planu imati i neplanirano. Bilo da se dogodi prirodna nepogoda poput poplava koje su 2014. godine zadesile Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, bilo da je u pitanju teroristički napad koji potrese ceo svet, vaše objave tog (a verovatno i narednih dana) moraju biti prilagođene novonastaloj situaciji – i to u najkraćem mogućem roku.

Kada se desi neka tragična situacija neophodno je da odmah proverite objave za taj dan, i izmenite ih tako da odgovaraju ovonastalim okolnostima. Ovo znači da nećete, na primer, nakon neke velike tragedije objaviti kako je divan i sunčan dan, niti na dan poplava pozvati ljude da uplate first minute krstarenje rekom.

Naravno, ukoliko ste nešto tog dana objavili pre samog događaja, nećete brisati – osim ako zaista nije nešto neprimereno situaciji.

Nekoliko odličnih saveta u vezi sa ponašanjem brendova prilikom elementarnih nepogoda donosi magazin ClickZ:

  1. Brendovi su vlasnici vrednog sadržaja: svaki brend može i mora iskoristiti svoju moć i znanje da pruži informacije od značaja ljudima koje zadesi nepogoda. U zavisnosti od situacije i znanja, možete podeliti recepte za zdrave i brze obroke bez kuvanja, ili npr. savete kako se najbrže osušiti i očuvati temperaturu tela, i slično.
  2. Kompanije imaju moć. Iskoristite svoje naloge na društvenim mrežama (ma koliko oni mali ili veliki bili) da kroz njih podelite savete kako ostati bezbedan, ponudite ih na raspolaganje onima koji traže informacije o konkretnim mestima i događajima – i uvek nastojte da objavljujete samo proverene i potvrđene činjenice, nikako da spekulacijama unosite još veći nemir.
  3. Među pogođenima se nalaze i vaši kupci. Ukoliko zbog određenih događaja vaša firma neće raditi, obavestite svoje kupce šta mogu očekivati, da li će im i na koji način biti pružena korisnička podrška i slično.

Poznati magazin Adweek je na svojoj Facebook stranici imao nekoliko veoma zanimljivih komentara na temu pružanja podrške porodici nastradalih od strane brendova. Jedan od najpopularnijih odgovora kaže da (parafrazirano) nikog, zapravo, nije briga kako će brend reagovati, jer brendovi možda sebe doživljavaju kao ljude, ali ljudi ne doživljavaju brendove kao živa bića. I ovo je istina, morate to uzeti u obzir prilikom izbora odgovarajuće reakcije.

Za kraj, izdvojila bih nekoliko saveta kako pristupiti reagovanju na tragedije širih razmera:

  • Kao najbolja opcija pokazalo se da svom brendu – kompaniji date lice, i da sve komentare na nepogode i nesreće izjavljujete kao tim, bilo da odaberete da to bude “zaposleni u kompaniji”, “mi iz kompanije Te i Te” ili nešto slično.
  • Ni u kom slučaju nemojte pokušavati da budete duhoviti niti da koristite crni humor, jer to uvek izazove mnogo više negativne reakcije, nego pozitivnih komentara.
  • Ukoliko vam se poruka koju šaljete makar i za trenutak učini dvosmislenom, nemojte je objaviti. Budite sigurni da će biti protumačena na onaj lošiji način.
  • Razmislite o potencijalnom riziku koji nosi reakcija na određenu temu. Ako smatrate da je rizik veći nego da ne reagujete, radije ne rizikujte.

Ukoliko niste sigurni kako bi i da li uopšte trebalo da se oglasite, tražite profesionalni savet – ili odaberite da ne dajete komentar uopšte. Uvek je bolje ne reći ništa, nego reći pogrešno.

Foto: Modern Event Preparedness

Poslednja izmena dana 7. decembra 2015. u 22:39


Sandra Simonović

Sandra Simonović je Web preduzetnica od 2011. godine – osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Predavač, govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi…… Saznaj više »