Koliko ozbiljno shvatate svoje poreske prijave? Svaki put kada isplaćujete zarade, poput većine poslodavaca, prvo platite objedinjeni iznos poreza i doprinosa državi i tek nakon toga prenosite neto iznose zarada svojim zaposlenima. Na sličan način postupate i u drugim situacijama kada na naplatu dospeju vaše druge poreske obaveze. Ovaj model ponašanja niste nigde učili ili posebno čitali o njemu na nekom biznis blogu. To je prosto način na koji shvatate svoje poreske obaveze. Kada stigne rešenje o porezu, mi mu poklonimo posebnu pažnju.

Da li vaši kupci reaguju na račune za isporučenu robu ili izvršene usluge koje ste im odavno poslali na bar donekle sličan način? U većem broju slučajeva, odgovor na ovo pitanje je ne. Iz dana u dan, veliki broj naših malih i srednjih preduzeća (MSP) nailazi na problem nemogućnosti izmirenja svojih dospelih obaveza jer im neko duguje novac.

Prvi logičan način rešavanja ovog problema je da sami pokušate da naplatite svoje potraživanje. Evo nekoliko saveta tzv. interne (in-house) naplate.

Prvo, uspešna naplata ne može biti nešto što se radi “između dva voza”. Bilo da taj posao radite ili vi ili neko iz vaše firme, morate mu pristupiti krajnje ozbiljno, što znači gotovo na isti način na koji pristupate i svojoj osnovnoj delatnosti. Primera radi, veoma je značajno da najkasnije kada isporučujete robu ili izvršavate određenu uslugu, utvrdite ko je presudna osoba za kontakt kod vašeg kupca, odnosno ko je taj koga treba kontaktirati vezano za plaćanje (važeći kontakt telefoni, e-mail adrese i druga sredstva komunikacije).

Drugo, kada stupite u kontakt sa kupcem stavite mu do znanja da ste ozbiljni. Naravno, stara je izreka da su pravi vlasnici svakog biznisa oni koji kupuju njegove proizvode i svima je jasno da bez kupaca nije moguće bilo šta postići. Međutim, izrazito popustljiv pristup može, takođe, imati katastrofalne posledice. U situaciji u kojoj je vaš novac umesto kod vas na računima vaših kupaca, vi ih, u stvari, beskamatno finansirate dok u isto vreme plaćate penale zbog neredovnog ispunjenja svojih obaveza i postajete sve neatraktivniji za svoje dobavljače.

Treće, ne oklevajte. Što duže vremena budete čekali sa inicijalnim kontaktom vezano za neplaćene račune, veća je verovatnoća da ćete ga morati otpisati. Ukoliko dozolite sebi da čekate nekoliko nedelja, može se desiti da ćete se posvetiti novom projektu i zaboraviti na svog neredovnog kupca, pa vam čak može “biti glupo” da ga zovete nakon toliko vremena (koliko god to nerealno zvučalo, dešava se gotovo redovno). Ne dozvolite da ovaj začarani krug između vas i kupca uopšte nastane. Reagujte odmah – kao da se radi o nekom problemu u vašem osnovnom poslu!

Četvrto, nemojte se ustraučavati da saznate zašto vaš račun nije plaćen. Imajte na umu da ćete kod “profesionalnih dužnika” naići na vrlo maštovite odgovore, međutim i oni su sastavni deo poslovnog odnosa. Što više budete saznali o svom kupcu, biće vam lakše da ga svrstate neku od svojih internih kategorija: “pouzdan”, “nepouzdan”, ili “beži od njega”. Neretko se dešava da ćete uz odgovor na zašto svog kupca umeti da navedete na situaciju u kojoj ćete doći do toga kako će ispuniti svoju dospelu obavezu prema vama.

Zatim, moguće je da će se komunikacija putem telefona ili e-maila pokazati kao nedovoljna. Stupite u lični kontakt. Vi ste sa tom osobom ugovarali uslove vašeg posla i sasvim sigurno ste utvrdili i načine plaćanja koji sada jedna strana ne poštuje. U svakom slučaju, mnogo je jednostavnije ignorisati telefonske pozive (“Upravo je izašao iz kancelarije” formula), sms poruka ili e-mailova, a skoro je nemoguće ignorisati živog čoveka ispred sebe.

Konačno, ukoliko je evidentno da ne posedujete interne kapacitete da svoje potraživanje naplatite, preostaje vam da taj posao poverite nekome drugom. Bilo da sarađujete sa agencijama za naplatu potraživanja (čime ste još uvek u mogućnosti da održite kakav-takav poslovni odnos u budućnosti) ili da otpočnete prinudnu naplatu (nakon čega gotovo sigurno prekidate svaki budući poslovni kontakt sa datim kupcem), bitno je da na vreme utvrdite pravo stanje stvari i koji je najoptimalniji način za rad sa datim kupcem u budućnosti.

Ozbiljni pristup naplati potraživanja već u okviru same firme je, svakako, dobar način da disciplinujete svoje kupce i da vaša faktura, iako ne bude imala tretman poreskog rešenja, ipak bude među onim računima koji se plaćaju među prvima.

Ukoliko iz bilo kog razloga imate utisak da niste u mogućnosti da se pitanju naplate dospelih potraživanja posvetite bar donekle na opisani način, a broj takvih računa zahteva brzo reagovanje, kako je to slučaj i sa drugim segmetima vašeg posla koji ne obavljate sami (poput knjigovodstva, pravni poslovi), možda je došlo vreme da potražite pomoć sa strane.

Koji god pristup da odaberete veoma je značajno da problemu neplaćenih računa pristupite što je ranije moguće jer jedino tako omogućavate njegovo uspešno rešavanje. Ukoliko imate fakturu sa rokom dospeća od pre 3 godine, šanse da vaš kupac (ili verovatnije: bivši kupac) istu plati su gotovo ravne nuli.

Na koji način vi pristupate problemu neplaćenih faktura? Ukoliko imate neke interesantne primere iz svoje prakse biće mi drago ih podelite sa nama.

Poslednja izmena dana 25. septembra 2016. u 16:59


Damir Šite

Nakon završenog Pravnog fakulteta 2009. godine, Damir Šite je svoju poslovnu karijeru započeo kao pravnik u privredi, da bi 31. maja 2012. godine, zajedno sa trideset osam kolega, bio u grupi prvih imenovanih “privatnih” izvršitelja u Republici Srbiji, kada je…… Saznaj više »