Bez obzira na to u kojoj privrednoj grani poslovali, sva je prilika da vi niste prvi koji su se setili da nude baš te proizvode ili usluge koje nudite, već da to rade i drugi. Šta je to što će kupce da opredeli baš za vas pitanje je oko kog su se isplele čitave prodajne teorije i filozofije, a ono čime ćemo se u ovom tekstu baviti jesu upravo ti drugi koji rade isto što i vi i koje nazivamo konkurencijom.

Konkurencija je zapravo potpuno prirodna i zdrava stvar. Ona vam može pomoći da odredite svoju trenutnu poziciju na tržištu, a osim toga, kako ćete znati kako se kotirate u okviru svoje tržišne niše ako nemate sa kim da se uporedite?

Konkurencija može da učini da se vaš biznis proširi i poboljša; ona vas može terati da se trudite više, a iz njihovih uspeha i neuspeha i vi možete učiti. Zato se konkurencije ne treba plašiti, a ovo su neki konstruktivni načini na koji možete da se prema njoj odnosite.

Nemojte potcenjivati konkurenciju

Konkurencija može dolaziti u raznim oblicima – to mogu biti druga srednja ili mala firma, ali i korporacija, kao i frilenseri koji nude svoje usluge. Svi oni imaju isti cilj kao i vi: opstajanje poslovanja i ostvarivanje zarade.

Na prvi pogled moglo bi se učiniti da bi najopasniju konkurenciju mogle da vam predstavljaju velike firme, sa već uspostavljenim i uhodanim načinom poslovanja i obraćanja kupcima. Međutim, to u realnosti često i nije slučaj. Upravo su manje kompanije obično mnogo motivisanije za uspeh – zato što im od njega zavisi opstanak. One mogu raditi neprimetno, sve dok se ne dogodi neki veliki proboj na tržište ili drugi značajan događaj koji će ih učiniti poznatim. Osim toga, velike kompanije često moraju da se bave mnoštvom papirologije, a male za to vreme mogu rizikovati i raditi sve kako bi opstale i održale se. Zato ih nemojte potcenjivati.

Nemojte ignorisati konkurenciju

Kada nešto radite, i pritom to radite dobro – dobro u smislu da se vaši proizvodi, odnosno usluge prodaju, lako možete smatrati da ste na nekakvoj vrsti trona. Tada se može javiti i gordost, a upravo ona vas može sprečiti da obraćate pažnju na ono što radi konkurencija. Zasenjeni svojim uspehom možete ne primetiti da su i oni razvili svoj proizvod, odnosno uslugu i da su oni trenutno možda bolji od vašeg.

Ako pratite šta radi vaša konkurencija, moraćete da pratite i šta se dešava sa vašim sopstvenim proizvodima ili uslugama – upoređivaćete ih, a samim tim ćete ih stalno procenjivati i po potrebi poboljšavati. To je još jedan od načina na koji vas vaša konkurencija može održati budnim i prisutnim u tržišnoj utakmici, posebno ako u njoj pobeđujete i počinjete da se ušuškavate u varljivi osećaj sigurnosti.

Nemojte kopirati konkurenciju

Kada neko od vaših konkurenata postigne uspeh tako što je, na primer, starom problemu pristupio na nov način, možete se naći u iskušenju da probate istu formulu. U tome nema ničeg lošeg, ali ipak treba voditi računa o tome da li pokušavate da kopirate ono što radi konkurencija. Poštovanje trendova koji su aktuelni u vašoj oblasti poslovanja je sasvim jedna stvar – poželjna i vrlo preporučljiva – ali ako nastojite da doslovno pokradete neke ideje, to se ne može dobro završiti po vas.

Umesto kopiranja, opredelite se za obogaćivanje svoje baze znanja o tome na koji način se određeni problemi mogu rešiti, odnosno postojeća rešenja unaprediti; nemojte direktno kopirati nečije formule, jer one ne moraju važiti za vaš problem, niti za okruženje u kom problem postoji.

Nerealno je očekivati da sva rešenja do kojih, uz svoj tim, dođete budu potpuno originalna. To je kao kada, recimo, pokušavate da izguglate rešenje sa problem koji imate sa računarom. Sva je prilika da je neko, negde, isto pitanje već postavio i sasvim je prirodno da ćete posegnuti za rešenjem koje daje željene rezultate. Međutim, biznis je daleko kompleksniji i kada je reč o generisanju novih ideja ili osvežavanju starih, u dvorište svoje konkurencije zavirite tek toliko da se informišete o načinu na koji se oni nose sa svojim idejama i rešenjima.

„Prljava” igra nikad nije pametno rešenje

Ukoliko se opredelite na potez koji bi mogao ozbiljno oštetiti vašu konkurenciju, razmislite još jednom. Pristup u kom se vaš uspeh zasniva na nečijem neuspehu dugoročno je neodrživ i zato budite veoma pažljivi oko toga da li svesno i namerno činite štetu svojim konkurentima.

Čak i ako su oni ti koji se odlučuju na „prljave” trikove, to ne znači automatski i poziv da se takvoj igri pridružite, jer će se ona najverovatnije završiti obostranom štetom. Nemojte zaboraviti da vi ne možete da utičete na to kako će vaša konkurencija pristupati sopstvenoj, ali zato možete da odlučujete o tome kako ćete vi, odnosno vaša firma, pristupati svojoj konkurenciji. I u ovoj igri važe fer pravila, a to kakav ste igrač odražava se i na vaš ugled u javnosti, što je stvar koja se veoma dugo gradi, ali se jednim nepromišljenim potezom može ugroziti. Zato dobro razmišljate o svojim potezima, imajući na umu dugoročnu perspektivu.

*           *           *

Konkurencija nije kamen u cipeli; konkurencija je ono što nam pomaže da se pozicioniramo, redefinišemo svoje snage i slabosti. Zato je ne treba posmatrati kao nešto što bi bilo poželjno eliminisati ili oštetiti. I konkurencija spada u javnost, a to kako će vaše poslovanje ta ista javnost doživljavati i te kako se može odraziti na uspeh vaše firme.

Poslednja izmena dana 17. jula 2016. u 06:02


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »