Kojim god poslom se, kao preduzetnik, bavili, sva je prilika da ćete raditi sa ljudima. Čak i ako ste vuk samotnjak koji radi od kuće, to što radite nekome ćete isporučivati, što znači da ćete morati da komunicirate sa ljudima. Ako uzgajate piliće, nekome ćete morati da ih prodajete, što je opet komunikacija sa ljudima. Možemo se, dakle, složiti da je ona neizbežna.

Kada razmišljamo o osobinama koje imaju uspešni preduzetnici, skloni smo da to kako se odnose prema drugim ljudima stavimo u drugi plan, spram osobina kao što su istrajnost, fokusiranost, motivisanost i tome slično. Međutim, kada se nekim sarađujete, a posebno kada ta saradnja tek započinje, ono na osnovu čega će ljudi najpre izvoditi zaključke o vama nisu vaša izvanredna sposobnost organizacije vremena niti odvajanje suštine od onog što je manje važno (pošto je za ovakve uvide potrebno vreme, odnosno dela); oni će vas pamtiti po tome kako su se posle te komunikacije osećali.

Ako znamo da bi u biznisu emocije trebalo staviti na drugo mesto, dok je prvo rezervisano za razumom vođene odluke (što je takođe prilično smela pretpostavka, ali držaćemo je se sve dok joj u nekom zasebnom tekstu ne posvetimo vreme), otkud sad ovo oslalanjanje na to kako se drugi ljudi osećaju? Evo i odgovora: kada nešto osetite, to se dogodi u deliću sekunde. Brzina kojom se neka emocija javi – bila ona pozitivna ili negativna – ne može da parira brzini kojom se neka informacija logičkim putem obradi i iz nje izvede zaključak.

Način na koji tretiramo druge ljude vrlo je povezan sa time kako sa njima komuniciramo. A tu je stvar prilično jednostavna: ako je ljudima komunikacija sa vama prijatna, onda će želeti da rade sa vama. Ako nije prijatna, gledaće da vas izbegnu. Prosto, zašto bismo se obratili nekome (ako ne moramo), sa kim nam nije ugodno da sarađujemo? Naravno, ovo je generalizacija i samim tim je do određene mere netačna, ali se ona odnosi na većinu situacija u kojima imamo izbor da li ćemo sa nekime raditi ili ne.

Harizma nije rezervisana samo za poslovne bogove

Kada želimo da opišemo nečiju energičnost, umešnost u komunikaciji i sposobnost da druge ljude „zaraze” svojim idejama i istom onom energijom, onda kažemo da taj neko poseduje harizmu. I ta harizma toliko je hvaljena da bi se lako mogao steći (pogrešan!) utisak da je rezervisana za ljude poput Džobsa ili Bezosa. Međutim, harizma nije samo popeti se za govornicu i oduševiti svet svojim govorom ili revolucionarnim idejama. Harizma je više od toga!

Harizma znači da je ljudima prijatno da komuniciraju sa vama, od spremačice pa sve do predsednika vlade. Harizma je kad komšiji kažete „Dobro jutro”. Harizma je i kad ne izvedete konjicu istog momenta kad se neko o vas ogreši. Harizma je kada negujete vrednosti korektnosti, dobre saradnje i profesionalizma.

Ništa od ovoga ne znači da stalno morate na nosite lažni kez i uveravate ljude da je sve u redu i kada brod tone. Niti da povremeno nećete „iskočiti” i uraditi nešto što se ne uklapa u ono što smo se dogovorili da je harizma. Svi smo, na prvom mestu ljudi, sa dobrim i lošim danima, sa više ili manje konstruktivnim načima da se sa tim danima nosimo. Važan je princip, kao i doslednost u njegovom sprovođenju, koja se uvežbava, tako da vremenom, ako se držite principa, „iskakanja” bude sve manje.

Kada se, kao menadžer, na ovaj način odnosite prema svom timu, ali i prema ljudima izvan vaše kompanije, vi zapravo postavljate primer koji vaši zaposleni mogu da slede. Taj primer postaće deo vaših vrednosti i vaše organizacione kulture. To će biti ono po čemu vas ljudi pamte.

Poslednja izmena dana 26. jula 2017. u 12:00


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »