Od 8 do 16, fleksibilno, 6 dana u nedelji po 7 sati, u smenama, 12 sati rada pa 24 sata odmora – kakvo radno vreme je potrebno da bi se proces rada nesmetano odvijao u vašoj firmi? Da li ste potpuno slobodni u organizaciji radnog vremena zaposlenih ili postoje određena zakonska ograničenja, kao i kada radno vreme menja obračun zarade pročitajte u nastavku teksta.

Davno izboreno 40-časovno radno vreme i dalje je zakonski propis  u našoj zemlji, i ono je u članu 51. Zakona o radu definisano kao puno radno vreme. Istim članom predviđeno je da opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Radno vreme kraće od punog radnog vremena se naziva “nepuno radno vreme”.

Radno vreme ne odlikuje samo broj sati koje zaposleni provede u radu već i raspored tih sati tokom radne nedelje.

Zakonodavac je dozvolio poslodavcu da sam uredi raspored radnog vremena, uz preporuku da radna nedelja traje 5 dana, a radni dan 8 časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).

Skraćeno radno vreme

Pored punog i nepunog radnog vremena, zakon poznaje i takozvano “skraćeno radno vreme”.

Skraćeno radno vreme je predviđeno za zaposlenog koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog.

Radno vreme se u ovim uslovima skraćuje srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).

Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.

Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Dakle, skraćeno radno vreme je pravno i računovodstveno gledano isto što i puno radno vreme, samo se primenjuje na poslove koji mogu biti štetni po zdravlje.

Prekovremeni rad

Kada zaposleni radi duže od punog radnog vremena, govorimo o prekovremenom radu.

Zakonom o radu prekovremeni rad je ograničen u pogledu:

  • trajanja,
  • zaposlenih koji mogu da rade prekovremeno i
  • u situacijama kada je prekovremeni rad zakonom dozvoljen.

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za svaki sat prekovremenog rada.

O svemu ovome pisali smo u posebnom tekstu.

Rad noću

Neka radna mesta zahtevaju obavljanje posla tokom noći. Tipičan primer je radno mesto noćnog čuvara.

Zakon prepoznaje ovu potrebu poslodavaca i dozvoljava uvođenje noćnog rada, uz određena ograničenja koja imaju za cilj zaštitu prava radnika.

Ograničenja su definisana za osetljive kategorije kao što su maloletna lica, trudnice, dojilje, roditelje dece mlađe od tri godine i samohrane roditelje.

Zaposleni koji rade noću u određenim slučajevima primiće uvećanu zaradu. Više detalja o radu noću i obračunu zarade za noćni rad pročitajte ovde.

Rad u smenama

Kada se zaposleni na istim radnim mestima smenjuju tokom vremena po nekom utvrđenom rasporedu, govorimo o radu u smenama.

Tipičan je za proizvodne pogone, maloprodaju, ugostiteljstvo i sve čečći u uslužnim delatnostima.

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.

Zakon ne poznaje opšte prihvaćenu kolokvijalnu podelu na prvu, drugu i treću smenu (noćnu). Ipak, poslodavcu je dužan da zaposlenom koji radi noću obezbedi izmenu smene tako da ne radi noću duže od 7 dana u kontinuitetu. 

Za razliku od prekovremenog i noćnog rada, za koji je Zakonom predviđena obaveza uvećanja zarade u određenim slučajevima, za smenski rad to nije slučaj. U članu 108 Zakona o radu navodi se da se uvećanje zarade može predvideti i za smenski rad. Dakle, izbor je na poslodavcu.

Poslednja izmena dana 29. oktobra 2017. u 02:32


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »