Rukovođenje ili liderstvo tema je kojom se menadžment bavi veoma dugo i opsežno. Tako danas možemo pronaći razne teorije, smernice, savete, ideje, citate, iskustva o tome šta čini dobrog rukovodioca.

Kao što se ljudi međusobno razlikuju po svojim osobinama, sposobnostima, ali i željama, ciljevima, namerama, htenjima, tako nije moguće kreirati jedinstvenu listu karakteristika koje rukovodioci obično imaju. Umesto toga, obično se navode različiti tipovi rukovođenja, kojih u literaturi takođe ima mnogo. Isto tako, neki rukovodioci u svojoj praksi mogu spadati u nekoliko različitih kategorija, u zavisnosti od potreba, od karakteristika timova kojim rukovode, ali i od njihovog ličnog i profesionalnog razvoja.

Ovde ćemo predstaviti šest tipova rukovodilaca koje je opisao Danijel Goleman. On je prvi autor koji je u razmatranju stilova rukovođenja uveo i faktor emocionalne inteligencije, koji je do tada u literaturi i istraživanjima bio zanemarivan, odnosno njegovu poziciju zauzimao je isključivo faktor logičke inteligencije kao prediktor uspeha u rukovođenju, odnosno stila rukovođenja.

  1. Rukovodilac koji diktira tempo. Kada bi se ovaj stil rukovođenja bilo neophodno opisati u jednoj rečenici, ona bi glasila: „Uradi kako ti kažem, odmah.“ Ovaj rukovodilac insistira na izvrsnosti i samousmerenju. S obzirom da insistira na brzim rezultatima, on najefikasnije funkcioniše sa timovima koji su uvežbani i motivisani. Međutim, konstantno sprovođenje ovog stila može rezultovati time da članovi timova stagniraju ili, u krajnjem slučaju, sagore.
  2. Afilijativni rukovodilac usmeren je na stvaranje emocionalnih veza koje dovode do osećaja pripadnosti i vezanosti za organizaciju. Fraza koja ga opsuje je: „Ljudi su na prvom mestu“. Ovaj stil najbolje funkcioniše kada u organizaciji postoji dosta izvora stresa, kada je timovima potreban podstrek kako bi pojačali svoje napore u borbi sa nekim zahtevnim zadatkom i kada je potrebno obnoviti njihovo poverenje. Previše učestala upotreba ovog stila može dovesti do ušuškavanja timova i samim tim do njihove smanjene produktivnosti i nedostatka usmerenosti na zadatke i ciljeve.
  3. Rukovodilac trener je takav tip rukovodioca koji podstiče ljude da ostvare svoje potencijale u budućnosti. Njegova fraza bila bi: „Pokušaj ovo“. On najbolje funkcioniše sa članovima timova koje je potrebno usmeriti na njihove lične snage i pozitivne osobine kako bi postali uspešniji. Ovaj stil postaje neefikasan kod članova tima koji su rigidni, ne žele da se menjanju i ne teže pozitivnoj promeni, odnosno punoj realizaciji svojih potencijala.
  4. Zapovednik je rukovodilac koji zahteva povinovanje svih članova tima njegovim viđenjima zadataka i ciljeva. On se najbolje može opisati kroz zahtev: „Uradi šta ti kažem“. Ovaj stil može biti veoma efikasan kada nastupe krizne situacije ili kada firma prolazi kroz periode koji zahtevaju pojačan napor članova tima da se neka situacija razreši. Isto tako, on se često koristi kada se svi drugi stilovi pokažu nedovoljno efikasnim. Međutim, njegova tamna strana je ta što dovodi do otuđenja ljudi od timova kojima pripadaju i što im odriče fleksibilnost i sopstveni pristup rešavanju problema.
  5. Demokratski rukovodilac vrednuje podjednako učešće svih članova tima u izvršavanju zadataka. Njegova fraza bila bi „Šta ti misliš?“. Ovaj stil najefikasniji je kada postoji namera da se članovi tima istinski slože sa njegovom odlukom, planom ili ciljem, odnosno kada želi da čuje šta članovi njegovog tima imaju da mu kažu. Ovaj stil nije najbolji izbor u kriznim situacijama koje zahtevaju hitro reagovanje, kada je vreme od presudnog značaja i kada članovi tima nemaju dovoljno informacija kako bi mu dali mišljenje zasnovano na relevantnim činjenicama.
  6. Autoritativni rukovodilac podstiče tim da prate njegovu viziju i fokusiraju se na krajnje ciljeve. On se može opisati kroz „Prati me“ zahtev, a najbolje funkcioniše u situacijama kada je timu potrebno vođstvo u novonastalim okolnostima ili onda kada nije neophodno da se striktno pridržavaju postavljenih pravila i smernica. Ova vrsta rukovodioca podstiče inicijativu i preduzimljivost; on je entuzijasta koji svojim primerom vodi tim. Međutim, kada se nađe među stručnjacima koji imaju više znanja ili iskustva od njega, ovaj stil rukovođenja pokazuje se kao neodgovarajući.

Kao što smo videli, sve ove stilove zapravo može da sprovodi jedan rukovodilac, prilagođavajući svoje vođstvo karakteristikama tima i situacije. To znači da, ukoliko ste se prepoznali u nekom od ovih tipova, odnosno stilova, možete da razmotrite i ostale i koristite ih kako biste od svojih timova dobili maksimum, uz istovremeno vođenje računa o njihovim potrebama i o onome što je najbolje za sve – kako za pojedince, tako i za timove i firmu u celini.

Poslednja izmena dana 9. aprila 2016. u 22:40


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »