Ukoliko se Vaša firma bavi inovativnim delatnostima, ili ste pronašli veoma usku nišu poslovanja u kojoj je potrebno negovati klijente, ili ukoliko Vaša firma ulaže znatna sredstva u obrazovanje zaposlenih, jer smatrate da je znanje kapital, onda, naravno želite da ta ulaganja u inovacije, klijente ili obrazovanje nekako zaštitite. Zakonodavac je takođe prepoznao potrebu firmi da zaštite ove vrednosti pa je Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005) ((članovi 161, 162)), Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) ((članovi 75-80)), kao i Zakonom o zaštiti konkurencije („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013), propisao pravne mehanizme kojima se konkurencija štiti.

Kako se Zakonom o zaštiti konkurencije propisuje zaštita konkurencije kao takve na teritoriji Republike Srbije kao tržištu, u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, tako se ovim zakonom ne tretiraju radni odnose između poslodavaca i zaposlenih (kao ni na radne odnose uređene kolektivnim ugovorom između poslodavca i sindikalnih udruženja). Odredbe ovog zakona se primenjuju na sve učesnike na tržištu ((pravna i fizička lica koja neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili jednokratno učestvuju u prometu robe, odnosno usluga, nezavisno od njihovog pravnog statusa, oblika svojine ili državljanstva, odnosno državne pripadnosti)) koji mogu biti:

  1. domaća i strana privredna društva i preduzetnici;
  2. državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
  3. druga fizička i pravna lica i oblici udruživanja učesnika na tržištu (kao što su sindikati, razna udruženja, ustanove, zadruge i dr.);
  4. javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici i drugi učesnici na tržištu, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa (odnosno kojima je aktom nadležnog državnog organa dodeljen fiskalni monopol).

U smislu zaštite konkurencije koju Vaša firma ostvaruje unutar sebe, odnosno prilikom angažovanja lica po ugovoru o radu i sličnim ugovorima, jasne odgovore na pitanja zaštite daje Zakon o radu.

Kao poslodavac, možete ugovorom o radu da utvrdite poslove koje zaposleni ne može bez Vaše saglasnosti da obavlja za sebe (niti za drugog poslodavca) za vreme rada kod poslodavca. Ova ugovorna klauzula se naziva klauzula konkurencije.

Zakon ograničava mogućnost ugovaranja ovakve klauzule samo pod uslovom da zaposleni radom može da:

  • stekne nova, posebno važna tehnološka znanja ili
  • stekne širok krug poslovnih partnera ili
  • da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.

Pravilnikom o radu ili ugovorom o radu možete ugovoriti i teritorijalno važenje zabrane konkurencije.

U smislu vremenskog važenja klauzule konkurencije, jasno je da se ona primenjuje samo za vreme trajanja radnog odnosa, ali moguće je ugovoriti da ona nastavlja sa pravnim dejstvom i nakon prestanka radnog odnosa (i to bez obzira na razlog prestanka) u maksimalnom periodu od dve godine nakon prestanka radnog odnosa. Da bi ovo produženo trajanje klauzule konkurencije bilo u skladu sa zakonom, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati novčanu nadoknadu u visini koja je ugovorena. Ne postoje pravne norme koje utvrđuju minimalni ili maksimalni iznos ove nadoknade, niti postoje norme koje propisuju način njenog obračuna. Poslodavac i zaposleni su slobodni da ugovore bilo koji iznos nadoknade za koji postignu saglasnost. Sama visina ove nadoknade, zavisi od procene poslodavca koliki je poslovni rizik, da stečena znanja ili konktakti do kojih je došao bivši zaposleni, ne budu preuzeti od strane konkurencije.

Novčana naknada koju dobija zaposleni zbog zabrane konkurencije, u poresko-pravnom smislu predstavlja primanje ostvareno po osnovu naknade za izmaklu korist koju bi zaposleni realno mogao očekivati prema redovnom toku stvari, odnosno da nema zabrane konkurencije ((Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-15/2006-02 od 12.3.2006. godine)).

Osim jednokratne isplate nadoknade, najkasnije do prestanka radnog odnosa, moguće je da poslodavac ova nadoknadu isplaćuje zaposlenom i u toku trajanja radnog odnosa, u mesečnim ratama, uz isplatu zarade na primer. U ovom slučaju, isplata takve nadoknade sa poresko-pravnog aspekta predstavlja prihode fizičkog lica (zaposlenog) na koje se plaćaju porezi na zaradu i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ((Mišljenje Ministarstva finansija, br. 414-00-126/2008-04 od 1.10.2009. godine)).

Klauzulu konkurencije možete ugovoriti odmah pri zaključenju ugovora o radu sa zaposlenim, što se svakako preporučuje u slučaju da zaposleni radi na poslovima koji uključuju veliki broj Vaših poslovnih kontakata koji bi poslužili konkurenciji, ali ne postoje prepreke ni da kasnije, u toku radnog odnosa ugovorite ovu klauzulu. Na primer ako Vašim ulaganjem u obrazovanje zaposlenog on stiče važna tehnološka znanja, možete zaključiti aneks ugovora kojim se ugovor o radu dopunjava klauzulom konkurencije. U svakom slučaju morate konkretizovati poslove na koje se klauzula konkurencije odnosi.

Kada je u pitanju sam direktor Vaše firme, klauzula zabrane konkurencije može biti ugovorena ugovorom o radu, ali i ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti direktora sa kojim nije zasnovan radni odnos. Takođe, ova klauzula se može propisati i osnivačkim aktom (ugovorom ili odlukom o osnivanju) društva (ili statutom u slučaju akcionarskog društva).

Posebno je važno napomenuti da kršenje zabrane konkurencije ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenom ((Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-442/2005-02 od 1.6.2005. godine)). Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima samo pravo da zahteva naknadu štete od zaposlenog. Iznos naknade štete po ovom osnovu može takođe biti predmet ugovora, ili može biti određen drugim opštim aktom Vaše firme (osnivačkim aktom, na primer).

Isplata naknade za klauzulu konkurencije je uslov za nastanak prava na zaštitu konkurencije nakon prestanka radnog odnosa. Naime, da bi se poslodavac, nakon prestanka radnog odnosa u periodu trajanja ugovorene klauzule zabrane konkurencije, mogao pozivati na povredu konkurencije, dužan je da prethodno isplati ugovorenu novčanu naknadu. ((Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž 4206/2013 od 26.6.2014. godine – Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 1/2015)).

Da li ćete svoje poslovanje zaštiti u pogledu zaštite konkurencije sa zaposlenima, zavisi isklučivo od Vaše volje i volje zaposlenih. Da li je rizično zapošljavati lica koja nisu spremna da prihvate klauzulu konkurencije, morate proceniti sami. U svakom slučaju zakon Vam daje takvu mogućnost.

Foto: Randy Heinitz

Poslednja izmena dana 4. oktobra 2015. u 02:31


Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »