„Deco, slušajte šta vam kažem, biologija/filozofija/moj predmet je izuzetno važan, ako ne i najvažniji!“

Da li je iko prošao kroz školu, a da nije makar jednom čuo ovakvu izjavu? I kakva je najčešće bila reakcija? U slučaju da vas taj predmet nije već interesovao, koliko vas je nakon takve izjave profesora reklo ,,Da, sad mi je jasno da je taj predmet važan, i želim da mu posvetim više pažnje!”

Lično se ne sećam da li me je ikada takva rečenica preobratila ili motivisala. Posebno pamtim svoje prevrtanje očima i nevericu kada nam je stroga profesorka biologije rekla da je sramota sedeti sa nekim na kafi i ne znati od čega se sastoji ćelija.

Naši profesori su u tim trenucima gubili bitku sa ključnim izazovom u komunikaciji sa kojim se susrećemo svi – kletvom znanja.

U najkraćim crtama, kletva znanja podrazumeva da kada nešto znamo, zaboravljamo kako smo razmišljali kada to nismo znali. Drugim rečima, gubimo uvid u perspektivu onoga koji to nešto ne zna.

Uzećemo primer profesorke biologije. Ona je provela godine učeći o biologiji, polako gradila čitavu mrežu pojmova i ideja u svojoj svesti, dok se nije desio onaj ,,klik” (ili niz ,,klikova”) koji joj je ukazao koliko je zapravo bitno znati od čega se sastoji naše telo, kako funkcionišu biološki procesi itd. Međutim, u trenutku kada ona nama govori ,,Biologija je jako važna!”, iza te rečenice u njenoj glavi stoje godine rada i jedno duboko razumevanje tako kompleksne oblasti, dok u glavama nas učenika ne stoji ništa. Pritom, budući da smo tu frazu čuli već tri puta toga dana, ionako prazna, rečenica još više gubi na snazi i postaje obična floskula – ,,ono nešto što profesori govore”.

Kakve ovo ima veze sa poslom? Koliko često se susrećete sa frazama tipa ,,Pružamo vrhunski kvalitet.” ili ,,Naši eksperti sa 20 godina iskustva.”? Koliko puta vam se desilo da, kada ovo čujete, pomislite ,,Da, potpuno verujem da je ovo izuzetno kvalitetna usluga, i skroz mi je jasno koliko su stručni ti eksperti.”?

Verovatno ste i sebe nekad uhvatili kako izgovarate neke od tih fraza. Možda ste tada čak i imali neodređen osećaj da vašem sagovorniku nije skroz jasno šta govorite, ali ste ipak nastavili sa tim istim rečenicama.

Postoji rešenje kako prevazići kletvu znanja i zaista preneti osobi ono što mislite i osećate. Pre toga je neophodno uvideti u kolikoj meri se zapravo dešava to nerazumevanje. Na jednom američkom univerzitetu je rađeno istraživanje koje je pokazalo upravo to – koliko je veliko nerazumevanje u komunikaciji, to jest u kolikoj meri je prisutna kletva znanja.

Istraživači su ispitaniku dali spisak od 120 najpoznatijih melodija (poput pesme “Srećan rođendan”) za koje se pretpostavlja da svako zna.  Ispitanik je svom partneru trebalo da ,,odsvira” ove melodije tako što će lupkati šakom po stolu, bez pevušenja melodije i slično. Osoba koja sluša je zapisivala koliko je melodija prepoznala.

Ključni trenutak u eksperimentu bio je momenat u kom su pitali ispitanika da pretpostavi kolike su šanse da slušalac prepozna melodije.

Osoba koja kucka je mislila da su šanse da slušalac prepozna svaku od melodija 50%. Koliko je melodija slušalac zapravo prepoznao?

Samo tri.

Dakle, tek jednom na svakih 40 slučajeva se zapravo desilo razumevanje (iako je ispitanik mislio da se dešava kod svake druge melodije). Sve ostalo je bio promašaj. Zašto je razlika bila tolika? Jer onaj koji kucka, dok ,,svira” svoju melodiju, u glavi pevuši tu istu melodiju, i projektuje je na kuckanje, dok onaj koji sluša jedino čuje to kuckanje.

Pritom se ovde radi o melodijama koje svi znaju – zamislite koliko je tek to nerazumevanje kod iole kompleksnijeg koncepta, kao što je neki (novi) proizvod, usluga, ideja i slično. Isto tako, kao i u školi gde je više profesora ponavljalo da je njihov predmet najbitniji, i u poslovnom svetu različiti ljudi koriste iste fraze. Ako je neko već pet puta tokom dana video reklame, a u svakoj od njih se navodi da je nešto vrhunskog kvaliteta, zašto bi vašu poruku o vrhunskom kvalitetu shvatio drugačije?

Kako onda prevazići kletvu znanja? Povući ću paralelu sa eksperimentom kuckanja melodije. Ako samo kuckate poznatu melodiju, većina ljudi neće prepoznati o čemu se radi. Međutim, dovoljno je da samo navedete naslov melodije, ili otpevate prvih par tonova, i slušaoci će zatim u kuckanju da ,,čuju” celu melodiju. Zašto? Zato što ste ,,probudili” u njima njihovo iskustvo, oživeli ste muziku u njihovoj glavi, koju oni zatim projektuju na kuckanje.

Isto ovo treba da uradite sa vašim poslovnim i drugim idejama. Neophodno je da vaše misli formulišete tako da vaše reči aktiviraju određeno iskustvo, znanje to jest ,,muziku” kod vaših slušalaca.

U sledećem tekstu ćemo istražiti jedan od načina kako.

Foto: audio-luci-store.it

Poslednja izmena dana 2. septembra 2015. u 20:02


Relja Dereta

Poseduje deceniju iskustva gotovo svakodnevnog javnog nastupa i komunikacije, od držanja radionica do plesnih performansa, sa hiljadama ljudi. Thinking assistant & communications coach – pomaže internacionalnim ekspertima da formulišu svoje misli, individualno pripremao 50 govornika na 6 TEDx konferencija, drži…… Saznaj više »