Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi i opremu za ličnu zaštitu, u skladu sa Zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima poslodavca.

Deo opreme za ličnu zaštitu je i obuća i odeća koja služi za sprečavanje nastanka povreda na radu, profesionalnih oboljenja i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog. Koju opremu poslodavac treba da izda svom zaposlenom definiše se u aktu o proceni rizika.

Nabavka radne obuće i odeće koja je predviđena aktom o proceni rizika za poslodavca predstavlja trošak, i ne tretira se kao zarada zaposlenih, uz zadovoljenje određenih uslova.

Sa aspekta poreza na dodatu vrednost, radi se o trošku u svrhe obavljanja delatnosti. Poslodavac koji je u sistemu PDV-a, a koji ispunjava sve druge, opšte uslove, ima pravo da PDV iz računa za nabavku radne odeće i obuće odbije kao prethodni porez.

Ipak, da bi konkretna nabavka odeće i obuće imala ovakav knjigovodstveni i poreski tretman, potrebno je da budu zadovoljeni određeni uslovi.

Sve detalje u vezi nabavke radne odeće treba urediti odgovarajućim opštim aktom. Svaka pojedinačna nabavka opreme za ličnu zaštitu mora da bude u skladu sa odredbama ovog akta.

Ministarstvo finansija dalo je mišljenje (broj dokumenta 413-00-1346/2009-04) na temu nabavke radne odeće i obuće. U ovom mišljenju Ministarstvo je zauzelo stav da se nabavkom zaštine opreme može smatrati ona nabavka odeće i obuće koja podrazumeva:

  • da je nabavka izvršena u svemu u skladu sa opštim aktom poslodavca,
  • da je nabavka učinjena u svrhu obavljanja delatnosti,
  • da je radna odeća i obuća ista za sve radnike na istim ili sličnim radnim mestima,
  • da je prikladna kvalitetom radnom procesu,
  • da je zaista neophodna,
  • da je zaposleni zaista i koriste tokom rada, i
  • da je isporučuje firma koja je specijalizovana za prodaju predmeta ove namene.

Ministarstvo finansija u mišljenju je podsetilo obveznike na načelo fakticiteta, koje daje pravo Poreskoj upravi da u svakom konkretnom slučaju proceni da li su nabavljena dobra zaista adekvatna radna odeća i obuća ili se radi o zloupotrebi ove mogućnosti.

Prilikom svake nabavke treba razmotriti ispunjenost uslova koje je navelo Ministarstvo u svom mišljenju. Pravilno razgraničenje zaštitne odeće i obuće od ostale odeće i obuće je vrlo važno zbog različitog tretmana koji ove nabavke imaju.

Naime, nabavka odeće i obuće koja nije u skladu sa navedenim uslovima može se smatrati  davanjem zaposlenima koje se tretirati kao zarada, dok se obezbeđenje zaštitne odeće i obuće uvek tretira kao trošak poslovanja firme.

Ukoliko bi nabavka odeće i obuće bila tretirana kao zarada, na nju bi se obračunavali porez i doprinosi, po stopi koja realno iznosi oko 65%.

Određeni odevni predmeti poklonjeni zaposlenima mogli bi se tritirati i kao reprezentacija (na primer ženske marame koje se poklanjaju zaposlenim radnicama). Troškovi reprezentacije se u poreskom bilansu priznaju samo do određenog iznosa (u visini 0,5% ukupnog prihoda).

Obe navedene vrste troškova (troškovi zarada i troškovi reprezentacije) imaju nepovoljniji tretman u odnosu na troškove sredstava za zaštitu na radu, pa je očekivano da Poreska uprava kontroliše da li su prikazane nabavke zaista izvršene u cilju pribavljanja opreme za zaštitu.

Na primer, nabavka sportske odeća i obuća ne može se tretirati kao sredstvo lične zaštite radnika.

Ukoliko, recimo, vlasnik firme, kupi preko računa firme, sportsku obuću, ova nabavka ne može se smatrati nabavkom radne obuće, jer niti je kupljena svim radnicima, niti je po svojoj prirodi ovo obuća namenjena za rad. U ovom slučaju, verovatno se radi o uzimanju iz imovine pravnog lica, što ne samo da je oporezivo, već se ne može smatrati troškom poslovanja, ne postoji pravo na odbitak PDV, a uz to predstavlja i prekršaj po Zakonu o privrednim društvima. Više o uzimanju iz imovine pravnih lica od strane vlasnika možete pročitati ovde.

Poslednja izmena dana 12. juna 2016. u 03:13


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »