Fiskalne kase – elektronske registar kase sa fiskalnom memorijom uvedene su pre više od deset godina donošenjem Zakona o fiskalnim kasama („Službeni glasnik RS“, br. 135/04 i 93/12).

Fiskalna kasa je uređaj za registrovanje podataka o vrednosti prodatog dobra i izvršene usluge fizičkim licima. Vrednost prodatih dobara odnosno pruženih usluga naziva se promet, pa “kucanje” prodaje na kasi nazivamo evidentiranjem prometa preko fiskalne kase.

Preko fiskalne kase beleži se podatak o svakom pojedinačnom prometu – prodaji dobara fizičkim licima odnosno pružanju usluga fizičkim licima. Ovaj promet beleži se paralelno na kontrolnoj traci i na fiskalnom isečku koji se izdaje fizičkom licu – kupcu.

Iz ove definicije možemo zaključiti da su fiskalnu kasu obavezni da poseduju i koriste oni subjekti koji vrše promet građanima, potrošačima, dok subjekti koji vrše prodaju drugim privrednim subjektima (preduzetnicima, privrednim društvima) i drugim pravnim licima nisu u obavezi da registruju podatke na kasi.

Ovo je precizirano članom 3. Zakona o fisklanim kasama koji glasi:

Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.

Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).

Ipak, ni svi subjekti koji vrše prodaju građanima nisu obavezni da poseduju fiskalnu kasu.

Ova obaveza ne odnosi se na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima, kao i na bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.).

Vlada Republike Srbije donela je 2010. godine Uredbu o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Službeni glasnik RS“, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12,59/13, 100/14).

U ovoj Uredbi definiše se spisak subjekata, prema delatnostima koje obavljaju, koji nisu u obavezi da evidentiraju promet preko fiskalne kase iako robu i usluge prodaju fizičkim licima.

Neke od takvih delatnosti su:

47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta;
49.32 Taksi prevoz;
49.41 Drumski prevoz tereta;
49.42 Usluge preseljenja;
53 Poštanske aktivnosti;
61 Telekomunikacije;
69.10 Pravni poslovi izuzev aktivnosti javnih beležnika i izvršitelja;
85 Obrazovanje;

Dakle, preduzetnici i privredna društva koja obavljaju neku od delatnosti sa spiska, tako što svoje proizvode i usluge plasiraju fizičkim licima nisu u obavezi da za izvršenu prodaju izdaju fiskalni isečak, odnosno da evidentiraju promet preko fiskalne kase.

Uredbom je definisana još jedna lista delatnosti, koja se odnosi isključivo na preduzetnike koji plaćaju porez na paušalno utvrđen prihod.

Preduzetnici “paušalci” nemaju obavezu korišćenja fiskalne kase, ukoliko se bave poslovima iz sledećih oblasti:

33.11 Popravka metalnih proizvoda;
33.12 Popravka mašina;
33.13 Popravka elektronske i optičke opreme;
33.14 Popravka električne opreme;
33.15 Popravka i održavanje brodova i čamaca;
33.17 Popravka i održavanje druge transportne opreme;
33.19 Popravka ostale opreme;
37 Uklanjanje otpadnih voda;
38.11 Skupljanje otpada koji nije opasan;
43.11 Rušenje objekata;
43.12 Priprema gradilišta;
43.13 Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem;
43.21 Postavljanje električnih instalacija;
43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;
43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;
43.31 Malterisanje;
43.32 Ugradnja stolarije;
43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;
43.34 Bojenje i zastakljivanje;
43.39 Ostali završni radovi;
43.91 Krovni radovi;
43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi;
45.20 Održavanje i popravka motornih vozila;
74.20 Fotografske usluge;
81.10 Usluge održavanja objekata;
81.30 Usluge uređenja i održavanja okoline;
95.11 Popravka računara i periferne opreme;
95.12 Popravka komunikacione opreme;
95.21 Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu;
95.22 Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme;
95.24 Održavanje i popravka nameštaja;
95.29 Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo;
96.01 Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda;
96.02 Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona;
96.03 Pogrebne i srodne delatnosti.

Paušalci koji obavljaju delatnosti koje nisu na prethodnom spisku, a ukoliko posluju sa fizičkim licima, dužni su da poseduju fiskalnu kasu. Samo za neke delatnosti je fiskalna kasa obavezna i to nije vezano za status paušalca.

Kompletne liste delatnosti i samu Uredbu možete pronaći na sajtu Poreske uprave klikom ovde.

Šifre kojima su delatnosti označene precizno su opisane u Klasifikaciji delatnosti, koju možete pogledati ovde.

Važno je napomenuti da subjekti koji obavljaju više delatnosti u okviru svog poslovanja, treba da primene pravila za svaki pojedinačni promet u okviru konkretne delatnosti. Prodaju u okviru delatnosti koja je oslobođenja nećemo “kucati” na fiskalnoj kasi, a prodaju koja spada u delatnost koja nije izuzeta evidentiranja na kasi, moramo “kucati”.

Jedan ovakav specifičan slučaju obradilo je Minisatarstvo finansija u mišljenju br. 430-00-00289/2006-04 оd 25. 09. 2006. u kojem se govori o pružanju usluga i fizičkim i pravnim licima u istom objektu, konkretno u auto servisu. Ministarstvo je zauzelo stav da se u ovom slučaju u kasi evidentira samo promet usluga pružen fizičkim licima (na primer popravka vozila koje pripada fizičkom licu), dok se usluge popravke koje se pružaju pravnim licima i preduzetnicima ne registruju na kasi.

Iako se fiskalna kasa vezuje za plaćanje u gotovom, način plaćanja ne opredeljuje obavezu posedovanja kase.

Preduzetnik ili privredno društvo dužno je da obradi na kasi i prodaju fizičkom licu koja će biti naplaćena bezgotovinski, jer kupac namerava da plati kupljena dobra i usluge prenosom sredstava sa svog tekućeg računa na tekući račun prodavca.

Posebna kategorija su usluge koje su pružene fizičkom licu, a čije troškove snose pravna lica i preduzetnici. Ove usluge obavezno se evidentiraju na kasi, bez obzira na način plaćanja. Takve su usluge ugostiteljstva, usluge popravke motornih vozila, usluge koje pružaju frizerski saloni i slične usluge.

Prodaja robe putem sindikalnih organizacija smatra se prodajom na malo, gde se sindikat javlja samo kao posrednik. Zbog toga ovakva prodaja nije izuzeta obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, što je potvrđeno mišljenjem Ministarstva finansija br. 430-00-00133/2006-04 оd 19. 04. 2006.

Iako su neke građevinske usluge oslobođene obaveze evidentiranja na kasi, to nije slučaj sa svim uslugama i prodajom nepokretnosti. Prema mišljenju Ministarstva finansija br. 430-00-00253/2005-04 оd 8.06. 2005. godine, prodaja stanova i poslovnog prostora fizičkim licima povlači obavezu korišćenja fiskalne kase

Učestalost vršenja promet fizičkim licima u odnosu na promet koji se vrši pravnim licima ne utiče na obavezu. Tako firma koja se bavi veleprodajom, i samo jednom zaključi prodaju sa fizičkim licem, mora ovu prodaju evidentirati na fiskalnoj kasi, a svom kupcu izdati fiskalni isečak. Isto važi i za građevinske firme koje rade za naručioce koji su pravna lica i preduzetnici, a koje sve češće u nedostatku adekvatnog posla, vrše povremene radove za fizička lica.

Za kraj podvlačimo da posedovanje fiskalne kase nije vezano za sistem PDV-a. Određeni broj privrednika je u zabludi da samim tim što nije obveznik PDV-a nije ni obveznik evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Kao što smo videli u ovom tekstu, ovaj stav je pogrešan.

Obaveza evidentiranja prometa, da zaključimo, uslovljena je primarno statusom našeg kupca. Ukoliko je on fizičko lice, građanin, potošač, obavezni smo da svaku prodaju evidentiramo na kasi, bez obzira na to da li smo obveznik PDV-a ili ne.

Ukoliko prodaju vršimo drugom pravnom licu ili preduzetniku, nismo u obavezi da evidentiramo promet na kasi.

Na ovu obavezu ne utiču način plaćanja, da li prodaju fizičkim licima obavljamo redovno ili je to “izuzetak” u poslovanju, niti “uključenost” u sistem PDV-a, ali utiče delatnost u okviru koje poslujemo, s obzirom da su određene delatnosti “pošteđene” posedovanja fiskalne kase.

Podsećamo i da subjekti koji nisu obavezni da registruju promet na kasi, pa svojim kupcima ne izdaju fiskalni isečak, nisu oslobođeni obaveze izdavanja računa, u skladu sa članom 12. Zakona o zaštiti potrošača, odnosno u skladu sa lanom 37. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Poslednja izmena dana 23. februara 2018. u 12:50


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »