Privredna društva i druga pravna lica koja vode poslovne knjige prema odredbama Zakona o računovodstvu obavezna su da predaju redovan godišnji finansijski izveštaj (koji se sastoji minimum od bilansa stanja i bilansa uspeha) svake godine.

Do kraja februara tekuće godine podnosi se finansijski izveštaj za statističke potrebe, a do kraja juna redovni (konačni) izveštaj za prethodnu godinu.

Finansijski izveštaj je paket (set) različitih izveštaja čija je forma i sadržaj propisan.

Dva osnovna izveštaja iz ovog paketa su:

  • Bilans stanja – prikaz vrednosti imovine, obaveza i kapitala firme na poslednji dan poslovne godine,
  • Bilans uspeha – pregled prihoda i rashoda koji su ostvareni tokom poslovne godine.

Postavlja se pitanje kako treba da postupe pravna lica koja nemaju šta da prikažu u ovim izveštajima.

Predstavnici ovih subjekata obično dolaze kod knjigovođe sa pitanjem kako predati završni za firmu u mirovanju, pa je potrebno razjasniti da zakon ne poznaje ovakav status za pravna lica.

Ukoliko se radi o udruženjima i drugim pravnim licima koja su bila neaktivna tokom godine, a nemaju imovinu niti neizmirene obaveze u poslovnim knjigama, zakon je predvideo predaju izjave o neaktivnosti umesto završnog računa.

Ova pravna lica nemaju ni jednu stavku koju bi prikazala u finansijskim izveštajima te za potrebe godišnjeg izveštavanja sačinjavaju i predaju izjavu o neaktivnosti.

Ova mogućnost predviđena je članom 33. stav 5. Zakona o računovodstvu koji glasi:

Pravno lice koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, dužno je da do kraja februara naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu.

Iz ove odredbe prvo ćemo istaći uslove ko može da preda izjavu o neaktivnosti umesto finansijkih izveštaja (koje često nazivamo završnim računom odnosno bilansima). To su pravna lica koja:

  1. Nisu imala poslovne događaje

Pod poslovnim događajima podrazumeva se svaka promena koja utiče na imovinu, obaveze ili kapital pravnog lica.

To su nabavka, prodaja, zaduživanje (firma pozajmi sredstva od banke, svog osnivača ili nekog drugog poverioca), plaćanje dugova i naplaćivanje potraživanja (na primer od kupaca za prodatu robu i pružene usluge), isplata zarade ili ugovorene naknade fizičkim licima, plaćanje doprinosa za osnivača koji radi u firmi van radnog odnosa, promene na kapitalu društva i tako dalje.

Samo pravna lica koja nisu imala ni jednu poslovnu promenu tokom cele poslovne godine kvalifikuju se kao kandidati za predaju izjave o neaktivnosti umesto završnog računa.

  1. Nemaju podatke o imovini i obavezama u poslovnim knjigama

Ovaj uslov teško može da ispuni bilo koje privredno društvo, s obzirom da je gotovo nemoguće da ne poseduje nikakvu poslovnu imovinu i nema obaveze.

Imovinu, osim osnovnih sredstava i zaliha robe, na koje svi prvo pomislimo kada se pomene imovina, čine i prava, licence, računarski softveri, potraživanja (od kupaca i drugih dužnika), novčana sredstva na tekućem računu i u drugom obliku i tako dalje.

Sa druge strane, osim obaveza prema dobavljačima, pravno lice može da duguje osnivačima i drugim poveriocima za primljene kredite i pozajmice, državi za poreze i doprinose, zaposlenima za zarade i druga primanja.

Privredna društva koja su naektivna tokom cele godine u smislu obavljanja delatnosti, uglavnom imaju određene neizbežne poslovne događaje odnosno promene.

Na primer, firma koja tokom godine nije ništa “radila” – nije ostvarila prodaju, niti nabavku od svojih dobavljača, nema zaposlene, nije preduzimala druge poslovne aktivnosti, često ne može da isključi plaćanje zakupnine za poslovni prostor, plaćanje računa za komunalne usluge za poslovni prostor, plaćanje doprinosa za osnivača koji je zakonski zastupnik ili naplatu troškova održavanja tekućeg računa u banci.

Prvi uslov je teško ostvariv za privredno društvo. Ništa lakše nije ni sa drugim.

Gotovo da je nemoguće zamisliti privredno društvo bez imovine i obaveza.

Svako privredno društvo mora da ima direktora. Direktor obavlja rad u društvu u nekom od dozvoljenih osnova (radni odnos, ugovorni odnos ili ako je ujedno i osnivač – kao osnivač van radnog odnosa). Svaki od ovih oblika je oporeziv, te u najvećem broju slučajeva, privredno društvo će imati barem obaveze za socijalne doprinose po osnovu rada direktora tokom godine.

Sva prethodna objašnjenja imaju za cilj da približe ovu problematiku vlasnicima i direktorima neaktivnih društava koji bi želeli da iskoriste mogućnost predaje izjave o neaktivnosti, odnosno da ukaže na vrste imovine i obaveza koji im mogu promaći i poslovne događaje koje možda nisu uzeli u obzir.

U svakom konkretnom slučaju potrebno je analizirati ispunjenost svih uslova pre donošenja odluke o predaji izjave. U ovome značajnu pomoć može da pruži knjigovođa.

Ukoliko su ispunjeni uslovi za predaju izjave o neaktivnosti, pravno lice ne može da preda “prazne” finansijske izveštaje.

Izjava se podnosi Agenciji za privredne registre u elektronskoj formi do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu putem internet aplikacije Agencije kojom se pristupa preko sajta APR-a ačiji zvanični naziv glasi Posebni informacioni sistem.

Izjavu potpisuje isključivo zakonski zastupnik pravnog lica kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Zakonski zastupnik (direktor) ne može da ovlasti drugu osobu da potpiše izjavu o neaktivnosti, jer ova mogućnost nije propisana zakonom.

Izjava o neaktivnosti ne može se dostaviti u papirnoj formi, ni lično niti poštom, već isključivo u elektronskoj formi, purem informacionog sistema APR-a.

Predajom izjave o neaktivnosti, njenom obradom i javnim objavljivanjem od strane APR-a, pravno lice ujedno ispunjava obavezu dostavljanja finansijskog izveštaja:

  • za statističke potrebe, i
  • redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

Dakle, nakon predaje izjave o neaktivnosti, njene obrade od strane APR i javnog objavljivanja na internet stranici nije potrebno a nije ni moguće dostaviti finansijski izveštaj (bilanse) za istu poslovnu godinu.

Za obradu i javno objavljivanje pravno lice koje je predalo izjavu dužno je da plati naknadu Agenciji u iznosu od 300 dinara. Instrukcija za plaćanje naknade kreira se automatski u Posebnom informacionom sistemu (aplikacija Agencije za predaju završnih računa), te obveznik dobija sve podatke potrebne za plaćanje iz aplikacije APR-a.

Poslednja izmena dana 12. marta 2017. u 02:04


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »