Ukoliko ste razmatrali mogućnost organizovanja nagradne igre u kojoj biste poklanjali dobra i usluge vašim potrošačima, verovatno ste se fokusirali na marketing i “pustili mašti na volju”.

Međutim, ova vrsta reklamne aktivnosti je posebno uređena zakonom, kojim su propisani uslovi pod kojima pravna lica i preduzetnici mogu prirediti nagradnu igru u okviru koje dodeljuju nagrade u robi i uslugama slučajno izvučenim dobitnicima. Nijedna nagradna igra ove vrste, ne može se sprovesti bez odgovarajućih saglasnosti Ministarstva finansija i Uprave za igre na sreću, koja je deo Poreske uprave.

O opštima odredbama zakona i proceduri preređivanja nagradne igre pisali smo u prethodna dva teksta, a u ovom se osvrćemo na poreske obaveze koje mogu nastati u vezi sa nagrađivanjem.

Nije na odmet ponoviti da se u ovim tekstovima bavimo nagradnim igrama u kojima organizatori slučajno izabranim dobitnicima poklanjau dobra i usluge, te ovakve igre treba razlikovati od takmičenja, konkursa, kvizova, i drugih igara u kojima pobednici bivaju izabrani na osnovu znanja i veština, a ne “na sreću”.

Takođe ističemo da se u okviru nagradne igre, koja je kao takva uređena Zakonom o igrama na sreću, ne može poklanjati novac, već samo roba i usluge. Drugim rečima, ukoliko želite da poklonite novac, onda to što organizujete ne može nazvati nagradnom igrom u robi i uslugama niti je možete sprovesti pod uslovima koji su propisani za ovu vrstu igara na sreću Zakonom o igrama na sreću.

Na početku podsećamo na naknadu za priređivanje nagradne igre koja se plaća u iznosu od 25% vrednosti definisanog nagradnog fonda, a o kojoj smo pisali u prethodnim tekstovima.

U nastavku govorimo o poreskim obavezama.

Porez na dodatu vrednost

U članu 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost, u kojem se navode slučajevi koji su oslobođeni PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, u okviru stava 2, pod tačkom 18) naveden je promet usluga priređivanja igara na sreću. Podsećamo, Zakonom o igrama na sreću, nagradna igra u robi i uslugama definisana je kao jedna od tri vrste igara na sreću.

Dakle, prilikom dodele osvojene nagrade, priređivač ne obračunava PDV, ali nema pravo ni da PDV obračunat u računima koje je primio od dobavljača od kojih je pribavio dobra i usluge koje poklanja odbije kao prethodni.

Ukoliko priređivač poklanja dobra koja je sam proizveo, nema pravo na odbitak prethodnog poreza iz računa kojima je pribavio materijal, ambalažu, proizvodnih usluge i slično. Ukoliko je priređivač već ranije (u nekom od prethodnih poreskih perioda) koristio ovaj PDV kao odbitni, treba da izvrši korekciju prethodnog poreza tako što će izvršiti obračun PDV na cenu koštanja proizvoda koji će pripasti dobitniku kao nagrada.

Porez na prenos apsolutnih prava

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na prenos apsolutnih prava koji nastaje kao posledica poklanjanja nagrade od strane priređivača licu koje je dobitnik, s obzirom da se ovaj prenos obavlja bez naknade.

Naime, član 23. Zakona o porezu na imovinu navodi da se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prenosa prava uz naknadu, što kod poklanjanja nije slučaj.

Porez na poklon

Stav 5. član 14. Zakona o porezima na imovinu glasi:

Od oporezivanja po ovom zakonu izuzima se prenos dobitka u igri na sreću sa organizatora igre na dobitnika.

Dakle, poklanjanje je izuzeto i od obračuna i plaćanja poreza na poklon.

U skladu sa odredbama ovog Zakona, Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. 413-00-02316/2008-04 dana 19.02.2009. godine u kojem je reč o nagradnoj igri u kojoj je dobitak stan, a u kojem Ministarstvo potvrđuje da “kada se prenos prava svojine na stanu u Republici Srbiji kao dobitka u igri na sreću vrši sa organizatora – priređivača igre na dobitnika, saglasno članu sa odredbom člana 14. Stav 5. Zakona, na taj prenos se ne plaćaju ni porez na poklon, ni porez na prenos apsolutnih prava”.

Porez na dohodak građana

Kao što smo naveli do sada, prenos vlasništva nad dobrima i uslugama sa priređivača na dobitnika, oslobođen je:

  • poreza na dodatu vrednost, bez prava na odbitak prethodnog poreza,
  • poreza na prenos apsolutnih prava, i
  • poreza na poklon.

Na kraju stižemo i do poreza koji se plaća – a to je porez na dohodak građana, i to kao porez na ostali prihod lica koje je osvojilo nagradu.

Iako je obveznik ovog poreza fizičko lice koje ostvaruje prihod, a to je dobitnik nagradne igre, porez mora da obračuna, prijavi i plati priređivač nagradne igre.

Zbog toga je, između ostalog važno da se priređivač pre organizacije nagradne igre upozna sa svojim obavezama, i pravilno planira troškove i izdatke u vezi ovog marketinškog alata.

Osnovica za obračun poreza je tržišna vrednost dobara i usluga u momentu kada je prihod ostvaren (nagrada dodeljena).

Na dobitke vrednosti do 11.165 dinara ne obračunava se i ne plaća poreza na dohodak.

Na svaki pojedinačni prihod veći od ovog neoporezivog iznosa, priređivač obračunava porez po stopi od 20% na iznos preko 11.165 dinara i o tome podnosi poresku prijavu PPP-PD elektronski, na portalu Poreske uprave.

Poslednja izmena dana 26. novembra 2016. u 15:25


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »