U cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite, poslodavac može svojim zaposlenima uplaćivati kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.

Ova mogućnost uređena je članom 119. Zakona o radu.

Postavlja se pitanje kakav je poreski tretman premija kolektivnog osiguranja u navedenim slučajevima, s obzirom da se radi o plaćanju koje poslodavac čini za potrebe zaposlenih.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se, u skladu sa članom 105 Zakona o radu sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pored novca koji ćete isplatiti zaposlenom kao naknadu za obavljeni rad, zaradu čine i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

Postavlja se pitanje da li premija kolektivnog osiguranja u slučaju nezgode predstavlja zaradu zaposlenog.

Članom 14b Zakona o porezu na dohodak građana ovo pitanje je uređeno na sledeći način:

“Zaradom, u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona, smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaradom u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona ne smatra se:

  1. premija koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija;
  2. premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike, odnosno članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa posebnim propisima koji uređuju navedene oblasti, do iznosa koji je oslobođen od plaćanja doprinosa saglasno zakonu koji uređuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje.”

Prema tome, u skladu sa članom 14b Zakona o porezu na dohodak građana, poslodavac koji plaća premiju kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija za sve zaposlene na iznos premije ne obračunava i ne plaća porez na dohodak građana.

Ukupan iznos ugovorene premije je neoporeziv (zakonom nije propisan neoporezivi iznos iznad kojeg treba obračunati i platiti porez na dohodak građana).

Naglasićemo tri činjenice koje uslovljavaju ovo poresko oslobođenje:

  • lica koja se osiguravaju su zaposlena kod poslodavca koji plaća osiguranje,
  • poslodavac plaća osiguranje za sve zaposlene, a ne samo za deo zaposlenih,
  • osiguranje štiti od posledica nezgoda, težih bolesti i hirurških intervencija.

Poresko oslobođenje ne važi u slučaju da:

  • se osiguranje plaća za lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca,
  • osiguranje nije ugovoreno za sve zaposlene, već samo za određeni broj njih,
  • je ugovoreno životno osiguranje, dodatno penzijsko ili zdravstveno osiguranje.

Ministarstvo finansija izdalo je Mišljenje br. 413-00-841/2009-04 od 04.12.2009. godine, na temu poreskog tretmana premija osiguranja koje se uplaćuju samo za članove upravnog odbora koji su u radnom odnosu kod pravnog lica, a ne i za ostale zaposlene kod poslodavca.

U predmetnom mišljenju navodi se između ostalog:

“Premija kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih obolljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, koju poslodavac plaća za sve zaposlene, ne smatra se zaradom u smislu čl. 13. i 14. Zakona, saglasno odredbi člana 14b stav 2. tačka 1) Zakona.”

“Shodno tome, u slučaju kad domaće pravno lice na teret svojih sredstava snosi trošak premije dodatnog kolektivnog osiguranja od nesrećnog slučaja samo za članove izvršnog odbora, koji su u radnom odnosu u tom domaćem pravnom licu, tako što plaćanje, u visini koja odgovara iznosu troškova premija, vrši jednom godišnje na osnovu fakture ispostavljene od stranih pravnih lica – osnivača domaćeg pravnog lica, koji osiguravajućem društvu neposredno plaćaju premije dodatnog kolektivnog osiguranja od nesrećnog slučaja za članove izvršnog odbora u domaćem pravnom licu, Ministarstvo finansija smatra da to predstavlja prihod fizičkog lica koji ima karakter zarade i podleže oporezivanju u skladu sa čl. 13. do 16. Zakona i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Poslednja izmena dana 29. avgusta 2017. u 00:56


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »