Odgovor na ovo pitanje možemo da pronađemo na svakoj kursnoj listi na koju naiđemo. Bez obzira da li se izražava direktno ili indirektno, devizni kurs je cena jedne valute izražena u drugim valutama.

Kada kurs izražavamo direktno onda navodimo koliko domaće valute možemo da dobijemo za jedinicu strane. To je kurs na koji smo navikli i koji izgleda ovako:

1 EUR = 120 RSD

U ovom slučaju za bazičnu valutu koristimo evro.

Kada kurs izražavamo indirektno onda navodimo koliko strane valute možemo da dobijemo za jedinicu domaće:

1 RSD = 0,0083 EUR

U ovom slučaju dinar je bazična valuta, a evro je protivvrednost. Ovakav kurs sigurno nećete pronaći u menjačnicama, ali se koristi u razne poslovne svrhe.

Dok se u Evropi kao bazična valuta uglavnom koristi evro, u međunarodnim okvirima najčešće je korišćen američki dolar.

Pored toga što mogu biti direktni i indirektni devizni kursevi se mogu podeliti još po jednom osnovu.

Kod plutajućeg (promenljivog) kursa cena domaće valute utvrđuje se kao i cena koje druge robe. Pa tako, ako ponuda valute raste, cena pada i obrnuto. Ako tražnja za valutom raste, raste i cena. Ovde naravno zanemarujemo postojanje intervencija centralnih banaka iako su one prisutne na gotovo svim deviznim tržištima.

Neke valute, s druge strane, imaju fiksne ili vezane kurseve. Kao što sam naziv sugeriše, ponuda i tražnja nisu glavni igrači. Cena domaće valute menja se u zavisnosti od promene vrednosti neke druge valute za koju je vezana. U praksi, ovakvih primera ima i najčešće je osnov dolar, ali je kroz istoriju to bila i korpa valuta i zlato. Zemlje koriste fiksne kurseve kako bi stabilizovale vrednost svoje valute vezivanjem za jaču.

Od kraja drugog svetskog rata pa do početka 70-tih većina svetskih valuta je na neki način bila fiksirana za američki dolar. Poslednja velika ekonomija koja svoju valutu drži vezanom za dolar je  Kina, ali je i ona 2005. godine unela veću fleksibilnost u taj odnos. Danas vezanu valutu imaju neke afričke zemlje kao što su Eritreja i Džibuti, neke azijske zemlje kao što su Hong Kong i Makao, zemlje bliskog istoka među kojima su Saudijska Arabija, Katar, Oman, UEA i neke zemlje Srednje i Južne Amerike kao što su Venecuela i Panama.

Za nas kao pojedince devizni kurs uglavnom je bitan kada preračunavamo platu iz dinara u evre ili računamo koliko u dinarima košta nešto što smo kupili u inostranstvu ili preko interneta. Ako pogledamo malo širu sliku, osim što služi za upoređivanje cena u zemlji i inostranstvu, kurs ima i ogroman uticaj na tokove robe i kapitala.

Šta to tačno znači?

Svi mi zajedno činimo potrošački potencijal naše zemlje. Da li ćemo kupovati domaću ili stranu robu zavisi od cena tih proizvoda u valutama zemalja iz kojih potiču, ali i od deviznog kursa dinara. Ako nam je strana roba povoljnija nju ćemo više kupovati pa će tako, svako od nas, uticati na tokove robe, ali i kapitala. To šta više kupujemo dalje utiče na ekonomsku aktivnost u zemlji, bruto društveni proizvod, zaposlenost i sl.

Kada je domaća roba konkurentnija? Jednostavan odgovor je kada košta manje od strane. Malo složenije objašnjenje je  kada je tražnja za devizama veća od ponude ili kada imamo depresijaciju domaće valute.

Da probamo sa primerom.

Recimo da pravimo i proizvodimo  čokoladu koja košta 120 dinara. Ako je kurs 1EUR=120 RSD, njena cena na stranom tržištu je 1 EUR. Ovde ćemo naravno zanemariti troškove transporta, carine i sl.

Kada dođe do depresijacije, dinar gubi vrednost. Probudite se sutra i 1 EUR vredi 130 RSD. Naša čokolada sada košta 0,92 EUR. Ako pretpostavimo da njena konkurentnost izuzetno zavisi od cene, niža cena značiće veći izvoz.

Suprotno važi za stranu robu koja zbog depresijacije poskupljuje. Ako je cena neke inostrane čokolade 2 EUR, jučerašnjih 240 dinara danas će biti 260.

Ovo je naravno pojednostavljen primer s obzirom da izvoz i uvoz zavise od elastičnosti tražnje kao i od kapaciteta domaće privrede da povećanu tražnju zadovolji. Ukoliko ne postoji mogućnost povećanja proizvodnje i time ponude jedino što će se desiti je rast  cena pa će inflacija poništiti efekte depresijacije.

Stvari naravno nikada nisu jednostavne. Dok depresijacija može, uslovno rečeno, da pomogne domaćoj privredi ona u svakom slučaju nije dobra. Rast kursa uvek povećava zaduženost stanovništa i privrede, ali i države kada su u pitanju krediti sa deviznom klauzulom. To može da dovede do kašnjenja u otplati, a to sa svoje strane do nestabilnosti domaćeg finansijskog sistema.

Sa druge strane, postoji i situacija u kojoj se vrednost domaće valute povećava u odnosu na druge tj. apresijacija. To možda u startu zvuči bolje. Za zemlju sa apresijacijom, uvoz postaje jeftiniji, a to dovodi do smanjenja inflacije. Međutim, ista ta valuta sada čini naš proizvod skupljim za strane kupce i na kraju može da smanji tražnju za njima. Ovo će odvesti ka smanjenju bruto domaćeg proizvoda i usporavanja ekonomske aktivnosti.

Pored faktora kao što su kamatne stope i inflacija, devizni kurs je jedan od najvažnijih pokazatelja ekonomskog zdravlja zemlje. On igra vitalnu ulogu u međunarodnoj trgovini, što je od ključne važnosti za svaku ekonomiju. Iz tog razloga, devizni kursevi su konstantno pod budnim okom posmatrača na svim nivoima.

Poslednja izmena dana 19. oktobra 2017. u 13:38


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »