“Ako zaposlim radnika i dogovorim se sa njim da prima 70.000 dinara platu svakog meseca, koliko će to da košta moju firmu?”

Ovo je pitanje koje će postaviti svaki poslodavac koji po prvi put treba da angažuje zaposlenog.

Obračun zarade sadrži nekoliko elemenata na koje utiču brojni faktori. To obračun zarade čini kompleksnim, i možemo reći individualnim, jer je potrebno uzeti u obzir različite faktore koji će ga definisati. Na primer, obračun se razlikuje ako angažujete lice koje je ujedno i penzioner, ako ugovorite rad sa nepunim radnim vremenom, ako ugovorite minimalnu cenu rada i tako dalje.

Da biste dobili precizan odgovor na ovo pitanje, potrebno je da angažujete stručno lice da izvrši (probni) obračun zarade.

Svrha ovog teksta nije da matematički precizira vrednosti pojedinih troškova, već da približi privrednicima osnovne kategorije troškova koje čine obračun zarade, kako bi oni mogli da razumeju šta sve čini zaradu i da lakše predvide odnosno budžetiraju sredstva potrebna za radno angažovanje lica.

U ovom tekstu govorimo o radnom angažovanju  po osnovu ugovora o radu lica koje je rezident i nije osigurano po drugom osnovu (na primer nije penzioner).

Dakle, ako planirate da zaposlite osobu i da joj po osnovu rada svakog meseca isplatite 70.000 dinara, koliko će to da košta vašu firmu?

Pored neto zarade koju isplaćujete zaposlenom, dužni ste da obračunate i platite u budžet Republike Srbije:

  • Porez na zaradu (po stopi od 10%)
  • Doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog:
    • Doprinos za PIO (po stopi od 14%)
    • Doprinos za zdravstveno osiguranje (po stopi od 5,15%)
    • Doprinos za slučaj nezaposlenosti (po stopi od 0,75%)
  • Doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca:
    • Doprinos za PIO (po stopi od 12%)
    • Doprinos za zdravstveno osiguranje (po stopi od 5,15%)
    • Doprinos za slučaj nezaposlenosti (po stopi od 0,75%)

Osnovice na koje se primenjuju ovi procenti su različite vrednosti, te prostim množenjem neto zarade ili bruto zarade sa procentima nećete dobiti tačan iznos poreza i doprinosa koji ste dužni da izmirite.

Šta možete da učinite ako vam je potrebna procena troškova zarade?

Za potrebe planiranja troškova zarade možete da koristite koeficijent od 1,67 kojim ćete pomnožiti planiranu neto zaradu da biste dobili vrlo grubu projekciju ukupnih troškova zarade.

Na primer, ako zaposleni treba da primi platu od 70.000 dinara mesečno, ukupi troškovi zarade biće vrlo grubo oko 117.000 dinara. Troškovi poreza i doprinosa predstavljaju razliku ova dva iznosa, oko 47.000 dinara.

Ovaj metod je primeren za procene manje vrednosti. Na primer, preduzetnik koji planira da pokrene malu porodičnu firmu može da koristi ovaj koeficijent kako bi stekao pojam o redu veličine troškove koji ga čekaju ako zaposleni radnika.

Zbog nepreciznosti ove metode, ne treba je koristiti za budžetiranje troškova za veći broj radnika sa značajno većim iznosima zarada.

Prilikom budžetiranja treba voditi računa o minimalnoj i maksimalnoj osnovici doprinosa, kao i o iznosu minimalne zarade.

Minimalna zarada utvrđena je na nivou od 143 dinara neto po radnom satu, za standardno radno vreme i radni učinak. To znači da u većini slučajeva, radniku ne možete isplatiti manje od 143 dinara po radnom satu, odnosno na mesečnom nivou iznos od 143 dinara puta mesečni fond sati (na primer za mesece od 23 radna dana, to je oko 26.500 dinara).

Pored toga, ako iz nekog razlika isplaćujete zaradu ispod minimalne, potrebno je da vodite računa o minimalnoj osnovici doprinosa, a ako isplaćujete zarade gde je bruto iznos blizu 300.000 dinara ili iznad njega, treba da znate da se obračun zarade menja, i ne treba da koristite dati koeficijent za projektovanje troškova od 1,67.

Ne morate da znate tačne iznose ovih osnovica. Dovoljno je da zapamtite da u graničnim slučajevima morate da angažujete knjigovođu radi budžetiranja zarade.

Prema tome, ukoliko planirate da angažujete osobu koja je nezaposlena (nije penzioner, neće raditi i u vašoj firmi i kod još nekog poslodavca) sa punim radnim vremenom, a njena zarada neće biti ni ispod minimalnih ni iznad maksimalnih vrednosti, možete za potrebe grube procene koristiti koeficijent od 1,67 dinara kako biste preračunali neto zaradu na ukupan trošak zarade.

Ukoliko pak planirate da isplaćujete:

  • zarade na nivou minimalnih ili ispod njih,
  • zarade koje su blizu maksimalne osnovice doprinosa,
  • zarade koje imaju bilo kakvu specifičnost (angažujete penzionera, planirate zapošljavanje radi poslova sezonskog karaktera, sa nepunim radnim vremenom, i slično)

pomenuti koeficijent nije primenjiv.

U ovim slučajevima moraćete da angažujete knjigovođu, koji će na osnovu svih podataka koje mu dostavite izvršiti precizan obračuna zarade i ukupnih troškova zarade za vas.

Pazite da iz dobijenog obračunata uzmete pravu veličinu. Bruto zarada nije jednaka ukupnim troškovima zarade, pa ako oni nisu ispisani na obračunu zarada koji vam je dostavio knjigovođa, zamolite ga da vam izračuna ovu veličinu.

O razlici između bruto zarade i ukupnih troškova zarade pišemo u sledećem tekstu, u kojem ćete moći da pročitate i kako da izračunate ukupne troškove zarade sa obračuna zarade, ako nisu eksplicitno navedeni.

Poslednja izmena dana 6. aprila 2018. u 20:18


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »