Najnoviji trendovi u organizacionoj strukturi malih kompanija su uvodjenje Kontroling funkcije i pozicije kontrolora.

Šta ovo tačno znači za preuzeće i koje benefite donosi, zavisi od svrhe uvodjenja, ali i poimanja vlasnika i glavnih menadžera samog pojma kontrolinga.

Veoma često Kontroling se poistovećuje sa Internom kontrolom, što po svoj suštini, principima i filozofiji nikako nije. Kontroling nije kontrolisanje i kontrolor ne kontroliše. Jezički paradoks. Takodje, nekada je to samo promenjeno ime za službu Plana i analiza, što je približnije stvarnom delokrugu kontrolinga, ali uz daleko širi pogled.

Probojem velikih multinacionalnih kompanija na srpsko tržište, fluktuacijom zaposlenih, saradnjom Local Key preduzeća sa ovim sistemima na nivou dobavljanja ili servisa, i sama filozofija i način rada velikih sistema su postali vidljivi i bliži malom preduzeću sa našeg područja.

Da li u želji da kopira uspešan model i težnje da poraste, ili imperativa da svoj način rada i svoju kalkulaciju prilagodi velikim partnerima, uvode se brojne novine u poslovanje, pa i izmedju ostalog i Kontroling.

Faze u razvoju kontrolinga

Kada kompanija krene da se bavi i upoznajete sa kontrolingom, često se konstatuje :”Bavili smo se kontrolingom, a da to nismo ni znali.”

Ako ste planirali naplatu i plaćanje, obračunavali zaradu od posla, obračunavali troškove, ako ste sagledavali koliko vam je još potebno novca da isfinansirate uvodjenje nove mašine, ili kupovinu lokala, zapošljavnje novih radnika ili angažovanje preko agencije, bavili ste se kontrolingom.

Ali da li ste se bavili na pravi način i da li je vaš način davao rezultat?

Kontroling, u nekom svom obliku je postajao još u vreme starog Egipta kada su pravljenje piramide i bilo je potrebno izračunati vreme i broj robova za završetak gradjevine.

Kontroling je postaojao i u srednjem veku, kad se veleposednik, feud pitao zašto mu stado jednog pastira donosi više mleka i sira od drugog.

Kontroling je postojao i kad je Henri Forda kazao: „Kupac može da bira boju automobila, sve dok je njegov izbor crna”.

Kontroling je postojao kad je Albrecht Dychle kao čovek iz sfere prodaje poželeo vizuelno i jednostavno predstavljanje kompleksnih ekonomskih situacija prikazanih kroz finansijske izveštaje.

Šta je kontroling danas?

Kontroling je funkcija koja pruža podršku menadžmentu prilikom upravljanja poslovanjem preduzeća. U tom kontekstu nameće se potreba pravljenja timova zaposlenih koji vladaju stručnim kompetencama i prate trendove.

Savremena poslovna praksa daje kontrolorima važnu ulogu:

  • oni moraju biti čuvari opšeg interesa i vrednosti preduzeća, sa jedne strane;
  • potrebno je da budu proaktivni i iniciraju promene, s druge strane;

Kao ozbiljna dilema se nameće pitanje da li taj posao treba da radi neko nov, sa svežim pogledom na situaciju i dogadjanja u firmi, ili je prava osoba za tu poziciju osoba od poverenja, koja je i do sada radila izveštavanja za vlasnika u formi koju je sam kreirao I a podacima koje želeo da vidi, baratla tajnim podacim, ali i delila sa ostalim menadžerima informacije na kašičicu.

Rešenje je negde izmedju.

Temelji uspešnog kontrolinga počivaju na:

  • transperantnosti;
  • modernim alatima;

ali i na:

  • poznavanju procesa i tokova informacija u kompaniji;
  • otvorenoj komunikaciji sa kolegama;

Ovo znači da tim kontrolora treba da čine postojeći i novi zaposleni, a ko će biti tim lider, pokazaće vreme.

Kontrolor je partner menadžmenta, njegov ekonomski savetnik. Uloga kontrolinga je spajanje delova u celinu kako bi se stvorio panoramski pogled na poslovanje i donela bolja odluka. Veliki je izazov formirati kvalitetan kontroling tim, Zaposleni koji je član ovog tima treba dobro da poznaje tekuće procese u kompaniji, a ujedno da bude i vesnik promena sa snagom da predložene aktivnosti i dovede do realizacije uz pomoć adekvatnog pratećeg Business intelligence rešenja ili softvera koji će automatizacijom pomoći efikasnim kalkulacijama, a sve to uz asertivno komunicaranje sa kolegama.

Nije dovoljno jednostavno slanje izveštaja menadžerima. Informacije se moraju dobro razumeti – od kuda dolaze i šta nam govore i kako ih ispravno koristiti. Preduzeće treba da razvije kvalitetan odnos prema kontrolingu kao „jedinom izvoru istine” – time se bitno unapredjuje kompletna struktura kontrolinga – jer je kontroling odgovoran za kvalitet izveštaja, a menadžment za kvalitet odluke.

kontrolor

Jedan od ključnih alat kontrolinga jeste definisanje merljivih ciljeva, sameravanje odstupanja u odnosu na usvojene ciljeve i predlaganje korektivnih mera ( izmena aktivnosti ili izmena cilja). Kontroling istražuje da li su ciljevi dostižni, ispituje razloge koji su doveli do odstupanja i vraća aktivnosti na pravi put. Ukoliko put nije pravi, uloga kontrolinga se ogleda u preispitivanju poslovne strategije. Neki bi kontroling opisali pojednostavljeno i kao CMOK (Ciljevi, Merenja, Odstupanja, Korekcije).

kontroling-2

Kontroling omogućuje kvalitetnije upravljanje budućim događajima, te daje odgovore na konkretna pitanja – kakve su trend vrednosti i što možemo da očekujemo u budućnosti, u koje proizvode više ulagati, a koje napuštati, koje kupce u budućnosti izbegavati, koja tržišta u budućnosti razvijati, a sa kojih se povlačiti, na koji način se finansirati rast ili obezbediti likvidnost itd.

Koristi od kontrolinga

U poslovnoj praksi kontroling omogućuje optimizaciju troškova. Osim toga, koristi od uvođenja kontrolinga ogledaju se u obliku jasne organizacije, modernog računovodstvenog programa koji osigurava sve potrebne podatke, utvrdjivanje poremećaja u najranijim fazama u bilo kojem segmentu poslovanja, kvalitetnijih menadžerskih odluka, kvalitetnijeg upravljanja ljudskim potencijalima, brže prilagodjavanje promenama i veća konkurentnost.

Korišćenjem osnovnih alata kontrolinga poput:

  • Upravljanje cash flow-om;
  • Mapiranje troškova;
  • Izrada budžeta kroz projekciju Bilansa stanja i Bilansa uspeha po željenoj kategoriji za period (po kanalu, po tržištu, po službi itd) i njihovu korekciju i reviziju;
  • Analiza varijansi;
  • Prelomna tačka poslovanja;
  • Postavljanje KPI (Key performance indicator);
  • SWOT matrica;
  • BCG matrica;
  • Forecast;
  • CAPEX i OPEX;
  • itd

dobija se jasnija slika postojećeg poslovanja i mogućnost za efikasnije i efektivnije suočavanje sa izazovima okruženja.

Zaključak

Uspešnost uvodjenja projekta kontrolinga zavisi od menadžmenta.

Ako to menadžment dopusti, kontroling može imati ulogu „desne ruke“.

Postavljanjem kontrolinga uz ostale kjučne pozicije preduzeća, uz izvršni odbor, kolegijum najvišeg menadžmenta ili izvršnog direktora, otvara se put ka njegovom ozbiljno razvoju i ozbiljnim rezultatima.

Prihvatanje kontrolinga od strane najvišeg menadžmeta i prepoznavanje benefita kontrolinga sa njihove strane je od presudnog značaja. Ako postoji zaintersovanost menadžmenta da dobro razume funkciju i svrhu kontrolinga i percipira ga kao podršku za donošenje boljih i kvalitetnijih odluka, tada kontroling ima šanse.

Kontroling se razvija na globalnom nivou, iskustva se dele na raznim sastancima, forumima udruženja kontrolora, online grupama itd. Evolucija kontrolinga događa se pred našim očima – njegova modernizacija je globalna, koristimo ga lokalno. Publikacije Medjunarodnog udruženja kontrolora Srbije (ICV Srbija), Kognosko, Hrvatska, Gartner institut, ali iskustvo autora na projektima uvodjenja kontrolinga su pomogle nastanku ovog materijala.

Kontroling znanje i iskustvo se prenosi, potrebno ga je samo implementirati. Kontroling postaje apsolutna nužnost, ne alternativa!

Poslednja izmena dana 9. oktobra 2016. u 19:44


Biljana Lazarević

Rođena je 1977. godine, na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu, diplomirala smer menadžment; Nakon toga završila brojne obuke iz oblasti kontrolinga, pisanja EU projekata, menadžmenta i prava. Radno iskustvo u privredi i bankarskom sektoru, u velikim multinacionalnim sistemima i kompanijama…… Saznaj više »