Značaj udruživanja za preduzetnike

Jedna od karakteristika savremenih tržišta je ta da klasična konkurencija sve više ustupa mesto saradnji (u poslednje vreme se često koristi termin „koopeticija“). Zapravo, i teorija i praksa su dokazali da saradnja između poslovnih subjekata može da unapredi njihovu konkurentnost, i to značajno. Naravno, to ne znači da svaka saradnja doprinosi unapređenju konkurentnosti, već samo saradnja koja se uspostavlja između „kompatibilnih“ partnera.

Obično se kao najjači argument za saradnju navode efekti sinergije. Sinergija predstavlja sposobnost poslovnih subjekata da udruženim delovanjem proizvedu vrednost koja je veća od zbira vrednosti koje bi proizveli ako se ne bi udružili. Drugim rečima, sinergija predstavlja pojavu kod koje je zbirni efekat veći od zbira individualnih efekata, i može se predstaviti na sledeći način: EFEKAT (A+B+C) > EFEKAT (A) + EFEKAT (B) + EFEKAT (C). Ostvarivanje efekata sinergije je veoma važno za preduzetnike, koji, po pravilu, nemaju veliku tržišnu snagu.

Poslovni subjekti koji sarađuju ostvaruju povoljniju poziciju na tržištu, brže razmenjuju znanja, brže rastu, posluju efikasnije, ostvaruju veću profitabilnost, fleksibilniji su i stvaraju bolju reputaciju na tržištu. Ono što je karakteristično je to da saradnja donosi pozitivne rezultate i ’velikim’ igračima (kompanije, korporacije, javna preduzeća), ali i ’malim’ igračima (preduzetnici, mala i srednja preduzeća).

Postoje razni oblici saradnje, koji se mogu manifestovati na različite načine, od klasične kolaboracije (npr. klasteri, inkubatori, kooperative, razvojni parkovi, itd), preko zajedničkog nastupa na tržištu (npr. konzorcijumi, zajednička ulaganja, strategijske alijanse, ugovorna proizvodanja, franšizing, licenciranje, Piggy-Back, itd), pa sve do potpune integracije poslovnih sistema (npr. holdinzi, koncerni, konglomerati, Keiretsu sistemi, itd). Jedan od najefikasnijih modela samoorganizovanja fizičkih lica i preduzetnika jesu kooperative ili zadruge.

Šta su to kooperative?

Kooperative ili zadruge  predstavljaju udruženja fizičkih lica (preduzetnika) koja sarađuju u cilju ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih koristi. Njihova saradnja se ostvaruje na principima dobrovoljnosti, samostalnosti, solidarnosti, ravnopravnosti, demokratičnosti i ekonomičnosti. Kooperative su veoma raširen modalitet saradnje između mikro poslovnih subjekata i predstavljaju veoma važnu komponentu razvoja privatnog sektora, koji je u nekim zemljama, kao što je npr. Španija, dugo godina bio pokretač čitavog privrednog razvoja regiona.

Kooperative svoje poreklo vuku još iz vremena plemenskih zajednica, a prve organizovane kooperative su se pojavile u XVII i XVIII veku u Velikoj Britaniji i SAD. Važno je istaći da je zadrugarstvo bilo veoma zastupljeno u bivšim socijalističkim zemljama, naročito u oblasti poljoprivrede (zemljoradničke zadruge).

Za razliku od klastera, koji predstavljaju „kritičnu masu neuobičajenog konkurentskog uspeha u jednoj poslovnoj oblasti na jednom geografskom području“ (Porter, 1998), što podrazumeva saradnju između ekonomskih subjekata iz različitih delatnosti, kooperative predstavljaju saradnju između ekonomskih subjekata iz iste ili slične delatnosti.

Pravna forma i upravljanje kooperativom

Kooperative posluju kao pravna lica koja čija forma zavisi od njihove svrhe i mogućnosti koje pruža nacionalna regulativa. Bez obzira na pravnu formu i tip vlasništva, osnivači kooperative su fizička lica koja u nju unose imovinu i upravljačka prava. Unošenje imovine u kooperativu se vrši na bazi samodoprinosa članova, koji čine njihove udele (tj. uloge) u vlasništvu, pri čemu je moguće da pojedini članovi imaju veće udele i veće učešće u upravljanju. Što se tiče Srbije, članovi unose imovinu u vidu uloga, a upravljačka prava ne zavise od veličine uloga, već važi princip „jedan član, jedan glas“. Bilo kako bilo, upravljanje kooperativom se može vršiti ili putem samoupravljanja, koje je bazirano na delegatskom principu, ili putem profesionalnog upravljanja, koje je bazirano na principima korporativnog upravljanja.

Prema Međunarodnoj kooperativnoj alijansi, kooperative funkcionišu na sedam osnovnih principa. To su princip dobrovoljnosti i otvorenog članstva, princip demokratske kontrole, princip ekonomskog učešća članova, princip autonomije i nezavisnosti, princip edukacije, obuke i informisanja, princip saradnje između kooperativa i princip brige za društvenu zajednicu.

Koristi od udruživanja u kooperative

Kooperative se osnivaju u skoro svim oblastima poslovanja, a najčešće se pojavljuju poljoprivredne, maloprodajne, zanatske, građevinske, komunalne, finansijske, radničke, potrošačke, studentske, omladinske, učeničke, zdravstvene, sportske, volonterske, socijalne, kooperative za zapošljavanje i druge forme kooperativa. Pored toga, udruživanje u formi kooperativa ide i dalje u pravcu formiranja udruženja kooperativa, kooperativnih unija, pa čak i kooperativa koje politički deluju. Ono što je zajedničko svim vrstama kooperativa je: (1) udruživanje resursa koji obuhvataju znanja, imovinu, kapital i finansije, (2) kolaboracija između članova u cilju jačanja njihovih kompetencija, (3) jačanje pregovaračke pozicije prema dobavljačima, kupcima, finansijskim institucijama i državnim organima, (4) bolji pristup izvorima finansiranja, (5) bolji pristup tržištu nabavke i (6) bolji pristup tržištu prodaje.

Vrste kooperativa

Iako se reč „zadruga“ često koristi kao sinonim za zemljoradničku zadrugu, zadruge ili kooperative se pojavljuju i u drugim oblastima, kao što su građevinska industrija, maloprodaja, finansijsko poslovanje, socijalno preduzetništvo, potrošačko udruživanje itd.

  • Građevinske kooperative se bave izgradnjom i izdavanjem stanova i poslovnog prostora, a kao primer mogu se uzeti „4 velike kooperative“ u Njujorku, koje obuhvataju kompanije The Majestic, The Dakota, The Langham i The San Remo.
  • Maloprodajne kooperative se bave maloprodajom kroz otvaranje velikih maloprodajnih ili distributivnih lanaca, a kao primer se može uzeti lanac supermarketa Migros u Švajcarskoj.
  • Finansijske kooperative posluju u formama kreditnih unija, kooperativnog bankarstva, institucija za mikrokreditiranje i kooperativnog osiguranja, a kao primer se mogu uzeti Crédit Agricole banka u Francuskoj, The Co-Operative Insurance u Engleskoj ili Grameen Bank koja se bavi mikrokreditiranjem u Bangladešu.
  • Poljoprivredne kooperative se bave poljoprivrednom proizvodnjom i obuhvataju razne voćarske, stočarske, vinogradarske, pčelarske i druge oblike kooperativnog udruživanja, a kao primer se mogu uzeti razne zemljoradničke zadruge ili kompanije United Farmers of Alberta u SAD ili Agrico u Holandiji.
  • Socijalne kooperative se bave brigom o deci, starim i bolesnim ljudima i integraciji socijalno osetljivih grupa u društvo, a kao primer se mogu uzeti socijalne kooperative u Italiji.
  • Potrošačke kooperative se bave zaštitom interesa potrošača i kontrolom i preuzimanjem maloprodajnih tržišta, a kao primer se mogu uzeti Wine Society u Australiji ili Coop Italia koja kontroliše oko 18% tržišta bakalnica u Italiji).

Preporuka za preduzetnike

Udruživanje u formi zadruga (i klastera) je nedovoljno iskorišćen potencijal Srbije. Praktično, mogućnosti su velike, kako u oblasti poljoprivredne proizvodnje i maloprodaje, tako i u oblasti razvoja visokih tehnologija. Preduzetnici koji ovo razumeju, imaju šansu da značajno unaprede svoju poziciju na domaćem i međunarodnom tržištu. Zato je poruka svim preduzetnicima – pronađite oblasti u kojima možete da sarađujete, uspostavite saradnju i poboljšajte svoju poziciju na tržištu.

 

Poslednja izmena dana 10. januara 2018. u 20:17


Igor Lazarević

Igor Lazarević je po obrazovanju magistar ekonomskih nauka sa dugogodišnjim iskustvom u poslovima menadžment konsaltinga. Iza sebe ima više od 15 godina iskustva i učešće u preko 100 projekata u oblastima poslovnog i finansijskog savetovanja, M&A, organizacionog razvoja, upravljanja procesima…… Saznaj više »