Različiti oblici organizovanja privrednih subjekata i radnog angažovanja lica u njima podrazumevaju i različite oblike isplata i njihovog oporezivanja.

Preduzetnici, kao najzastupljeniji oblik organizovanja u našoj privredi su lica koja samostalno obavljaju delatnost. Višak prihoda nad rashodima koji ostvare tokom poslovne godine svojim radom naziva se prihod od samostalne delatnosti. Na njega se plaća porez na prihod od samostalne delatnosti i socijalni doprinosi.

Kako bi rasteretili preduzetnike i omogućili im koliko toliko ravnopravan položaj u odnosu na oporezivanje ostalih oblika rada, vlasti naše zemlje donele su tokom 2013. godine izmene Zakona o porezu na dohodak građana kojom je uvedena nova kategorija – lična zarada preduzetnika.

Lična zarada je mesečni novčani iznos koji preduzetnik isplati kao lično primanje i kao takvo ga evidentira u poslovnim knjigama, a uz koju vrši obračun i isplatu pripadajućih poreza i doprinosa.

Lična zarada je isplata za koju se preduzetnik opredeljuje po svojoj volji, dakle nije obavezna.

Da isplaćuju ličnu zaradu mogu da se opredele samo preduzetnici koji vode poslovne knjige.

Preduzetnici koji plaćaju porez i doprinose na paušalno određen prihod (paušalci) ne mogu da se opredele za isplatu lične zarade.

Visinu lične zarade preduzetnici određuju sami, a o svojoj odluci da je isplaćuju moraju da obaveste Poresku upravu 15 dana od registracije (kada su u pitanju novoregistrovani preduzetnici) ili najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu. Odluka o isplati lične zarade odnosi se na celu poslovnu godinu, odnosno ne može se menjati tokom godine.

Može se reći da je lična zarada preduzetnika pandan zaradi zaposlenih.

Naime, preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade, ima dve vrste prihoda od delatnosti:

  1. ličnu zaradu (mesečni izdatak u izabranoj visini)
  2. neto dohodak (rezultat poslovanja na kraju poslovne godine)

Na ličnu zaradu preduzetnik plaća porez i doprinose na ličnu zaradu, a na neto dohodak porez na prihode od samostalne delatnosti. Preduzetnik koji se opredeli da ne isplaćuje ličnu zaradu plaća porez i doprinose na neto dohodak na kraju godine.

Na bruto ličnu zaradu koju je preduzetnik sam odredio plaća se:

  • porez na zaradu po stopi od 10% uz primenu umanjenja od 11.604,00 dinara
  • socijalni doprinosi po stopi od
    • 26% za PIO
    • 10,3% za zdravstveno osiguranje
    • 1,5% za osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Socijalni doprinosi plaćaju se barem na minimalnu mesečnu osnovicu socijalnih doprinosa, ukoliko je niža od osnovice doprinosa koju kao bruto ličnu zaradu odredi preduzetnik. Minimalnu mesečnu osnovicu objavljuje država u Službenom glasniku periodično, nakon svake promene.

Porez i doprinosi na ličnu zaradu prijavljuju se putem objedinjene naplate, kroz poresku prijavu PPP PD, elektronski.

Lična zarada sa pripadajućim porezom i doprinosima priznaje se u rashode u poreskom bilansu preduzetnika u iznosu u kom je isplaćena. Dakle, iznos bruto lične zarade preduzetnika, umanjuje osnovicu poreza na prihode od samostalne delatnosti, ali samo za one zarade za koje je i izvršena isplata.

Podvlačimo da preduzetnici koji se opredele na isplatu lične zarade, na neto prihod ne plaćaju socijalne doprinose već samo porez na prihode od samostalne delatnosti. To je osnovna prednost za preduzetnike koji se opredele da isplaćuju ovaj izdatak.

Naime, umesto da recimo plati socijalne doprinose po vrlo visokim stopama na ukupan poslovni dobitak na kraju godine, preduzetnik će socijalne doprinose plaćati mesečno na slobodno utvrđen iznos lične zarade, a najmanje na minimalnu osnovicu.

Ukoliko, primera radi, pretpostavimo da preduzetnik ostvari 1.500.000 dinara dobitka od poslovanja na kraju poslovne godine, vidimo da mu se više isplati da svakog meseca plaća socijalne doprinose na ličnu zaradu koju odredi na nivou od recimo 30.000 dinara, nego da na svih 1,5 miliona dinara plati socijalne doprinose (ukoliko se ne opredeli da isplaćuje ličnu zaradu, osnovica socijalnih doprinosa je sav dohodak koji ostvari od poslovanja tokom godine, u našem primeru 1,5 miliona dinara).

Porez ne uključujemo u analizu, jer u odnosu na stope doprinosa, koje iznose 26% + 10,3% + 1,5%, nije presudan za analizu (iznosi 10% i na ličnu zaradu i na neto prihod – dobitak na kraju poslovne godine).

Važno je napomenuti da u zavisnosti od statusa, neki preduzetnici ne plaćaju čak ni sve socijalne doprinose.

Koje socijalne doprinose će plaćati preduzetnik na svoju ličnu zaradu zavisi od toga da li je osiguran još po nekom osnovu ili samo kao preduzetnik.

Preduzetnici koji su osigurani samo po tom osnovu plaćaju sva tri socijalna doprinosa i porez.

Preduzetnici koji su osigurani još po nekom ili više osnova, utvrđuju prioritet osiguranja, a po osnovnu njega i koje doprinose su obavezni da plate na ličnu zaradu.

Preduzetnici koji su u radnom odnosu kod drugog poslodavca ili su korisnici starosne penzije, plaćaju iz svoje lične zarade samo porez i PIO doprinos, dok doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezposlenosti ne plaćaju po osnovu lične zarade. Naime, kao zaposleni već su osigurani po ova dva osnova, a kao penzioneri osigurani su na zdravstveno osiguranje, a osiguranje za slučaj nezaposlenost ne plaćaju jer po prirodi stvari ne mogu steći nikada više status nezaposlenog lica (penzionisani su).

Poslednja izmena dana 6. januara 2017. u 01:50


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »