Kako regulisati međusobne odnose pre same registracije firme?

Prema zakonima Republike Srbije, da biste obavljali privrednu delatnost, obavezni ste da se i registurijete kao firma. Nepodeljeno je mišljenje stručnjaka da je najbolji momenat za registraciju firme upravo momenat pre nego što treba da zaradite prve pare, odnosno pre nego što ostvarite prvi prihod. O tome koje su mogućnosti nakon registracije firme i koje obaveze iz nje proizilaze, možete detaljno da saznate na ovom sajtu. Ovaj tekst, ipak, pozabaviće se odgovorima na pitanje: a šta pre registracije? Kako pravno da uredite svoje postojanje, Vaša prava i obaveze povodom poslovanja koje tek treba da registrujete?

Ugovor o poverljivosti

Prva skraćenica koju ćete čuti, naročito ako se Vaše buduće poslovanje bazira na ekonomskom iskorišćavanju neke retke poslovne ideje, je takozvani NDA (eng. Non-Disclosure Agreement), odnosno Ugovor o tajnosti podataka. Ovim ugovorom, strane potpisnice se obavezuju da ne odaju podatke koje jedna drugoj prezentuju tokom procesa pregovora, ugovaranja eventualne saradnje ili kasnije, tokom eksploatacije same biznis ideje ili u bilo kom periodu koji se ugovorom definiše. Postoje dve osnovne “vrste” Ugovora o poverljivosti: jednostrani i dvostrani. Jednostrani se zaključuje kada samo jedna od ugovornih strana raspolaže poverljivim informacijama koje želi da “zaštiti”, odnosno čiju tajnost želi da očuva. Dvostrani se zaključuje kada obe (ili više) ugovorne strane poseduju poverljive informacije. Specifičnost ovog ugovora je ta što on proizvodi pravno dejstvo bez obzira na eventualno postizanje bilo kog dogovora. Pregovori mogu da se završe i neuspešno, ali Ugovor o poverljivosti će nastaviti da proizvodi pravno dejstvo. Jednostavno rečeno, ovim ugovorom (kako mu i samo ime kaže) se štite podaci, odnosno poverljive informacije, i njime se ne ugovara nikakva buduća saradnja.

Dakle, pre nego što sa nekim započnete saradnju na realizaciji bilo koje biznis ideje za koju smatrate da može biti preuzeta, poželjno je da se zaštitite zaključenjem Ugovora o poverljivosti. Jedan od elemenata Ugovora o poverljivosti može biti i klauzula kojom se definiše iznos naknade štete u slučaju da dođe do povrede Ugovora.

Pismo o namerama

Ok, “zaštitili” ste same poverljive podatke, kako sada dalje da nastupite prema partnerima sa kojima sarađujete na razvoju Vaše buduće firme? Jedna mogućnost je zaključenje takozvanog Pisma o namerama (eng. Letter of Intent), u kojem svi partneri, odnosno učesnici u budućem poslovnom poduhvatu, navode koji zajednički cilj žele da ostvare, kao i svoja prava i obaveze u vezi sa ostvarivanjem tog zajedničkog cilja. Pismom o namerama, sami sebe obavezujete da pokušate da dovedete Vaše poslovne napore u fazu pred registraciju firme. Ovim Pismom o namerama možete urediti ne samo koja strana će za šta biti zadužena, već i udele (procente) u budućoj firmi. Takođe, možete definisati momenat kada će firma biti registrovana, tako što ćete navesti minimum uslova koje je potrebno da u zajedničkom poduhvatu ostvarite, pre nego što firmu registrujete, na primer, ako radite na nekom Internet servisu, to može da bude određen broj posetilaca, ili, recimo, da projekat na kojem radite dovedete do određene faze. Sve radnje koje pojedini partner (potpisnik Pisma o namerama) preduzima, a koje idu u korist buduće firme, mogu biti preduzete s naznakom da ih preduzima u skladu sa Pismom o namerama. Na primer, ako želite da registrujete domen i zakupite hosting za buduću firmu, to mora da uradi neko od Vas, na svoje ime, jer firma još ne postoji. Ako se registracija i zakup obavljaju s obzirom na Pismo o namerama, postoji pravna veza između buduće firme i registrovanog domena, tako da se po osnivanju firme domen može preneti na nju, bez dodatne saglasnosti lica koje je registrovalo domen, jer je ona već sadržana u Pismu o namerama. Slično važi i za ostala prava i obaveze koje u ime i za račun buduće firme stiču potpisnici Pisma o namerama. Dakle, Pismo o namerama obavezuje samo potpisnike Pisma, ali oni mogu činiti pravne radnje zarad ostvarenja zajedničkog projekta.

Kako upis u APR ima takozvano konstitutivno dejstvo (upisom u APR se stiče neko svojstvo ili pravo), dok APR ne registruje Vašu firmu, ona ne postoji. Zbog toga, ne možete kao firma angažovati nekog po Ugovoru o radu (iz prostog razloga što ne postoji Poslodavac). Ali zato možete kao fizičko lice angažovati druga lica – pravna ili fizička – za izradu onoga što ćete koristiti kasnije u Vašem poslovnom poduhvatu. Na primer, ukoliko Vam je potrebno da se napiše nekakav kod ili renovira neki prostor, možete angažovati drugu firmu koja se time bavi prema posebnom ugovoru o izradi softvera ili renoviranju prostora ili čak Ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji. Ukoliko Vam je potreban nekakav dizajn, bilo web bilo arhitektonski, možete angažovati osobu po Ugovoru o autorskom delu. Sve ove ugovore, koji imaju neku vrednost, odnosno kojima je neka vrednost ili stvar stečena, možete prikazati, i kasnije prilikom registracije Vaše firme uneti tu vrednost kao nenovčani kapital.

Pre registracije firme je veoma bitno da vodite računa o pravima i obavezama i međusobnim odnosima, iako sama firma ne postoji. Možda se desi da je nikad ni ne registrujete zato što se, recimo, poslovni poduhvat nije pokazao interesantnim tržištu kojem ste ga namenili. Ukoliko uspete da dođete do momenta registracije, videćete koliko je (bilo) važno da na vreme mislite o međusobnim odnosima. Sticanjem prava i obaveza za buduću firmu, na jasan i pravno definisan način, možete umnogome povećati samu vrednost Vaše firme odmah po njenom osnivanju. Pravljenje neprekinutog pravnog niza, gde su u pravnom smislu sve karike povezane, je od izuzetnog značaja. Razmislite samo, jednog dana će Vam se možda desiti da neko želi da kupi Vaš biznis. Ljudi koji su spremni da daju veliki novac su još spremniji da “pod lupom” pregledaju šta kupuju. Danas je to često i “pod mikroskopom”. Dakle u procesu dužnje pažnje (eng. Due diligence) svaki ugovor koji firma ima ili treba da ima a nema će biti predmet nečije pažnje. Zato se obezbedite da sve unapred definišete i steknete na pravno valjan način.

Poslednja izmena dana 12. septembra 2015. u 15:01


Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »