Šta bi Ajnštajn, Linkoln i Gandi mogli imati zajedničko, osim toga što su brilijantni umovi? Odgovor na ovo pitanje je: sva trojica su introverti. Današnji svet je u daleko većoj meri naklonjen ekstrovertima. Ekstraverzija se doživljava kao ideal kome bi trebalo težiti. Biti prodoran, komunikativan, društven… postavlja se kao imperativ uspeha. A šta ako nismo takvi?

Suzan Kejn, u svojoj knjizi Quiet: The Power of Introverts in a World That Can’t Stop Talking piše: „Ako ste introvert, ona znate da predrasude koje postoje prema tišini mogu da izazovu dubok psihički bol. Kada ste bili dete, možda ste čuli svoje roditelje kako se izvinjavaju zbog vaše stidljivosti. Ili ste u školi bili pozvani da „izađete iz svoje ljušture“, što je grozan izraz koji ne uvažava to što neke životinje prirodno nose svoje sklonište gde god da idu, a isto je i sa nekim ljudima.“

Kada se u obzir uzme da su neki od najvećih vođa na svetu bili upravo introverti, onda postaje jasno da introverzija ne isključuje dobre liderske veštine. Introverti su često pogrešno shvaćeni, pa tako da bi neko bio dobar lider, on ne mora da bude otresit, glasan i harizmatičan. Svetu su potrebni i oni koji pokazuju staloženost, imaju odlične veštine slušanja, analiziraju kompleksne situacije pre nego što donesu odluku, zahtevaju mir u nošenju sa konfliktima.

Evo nekoliko veoma konkretnih smernica o tome na koji način introverti mogu da budu odlični menadžeri, odnosno lideri.

  1. Prvo slušajte, pa tek onda govorite. Ovo je nešto što je introvertima gotovo urođeno, a često se, u poslovnom svetu, ispušta iz vida. Jedna od najznačajnih karakteristika dobrih lidera je njihova sposobnost da aktivno slušaju – bilo svoje prijatelje, klijente, sledbenike, a tek nakon uvažavanja onoga što oni imaju da kažu, onda da ponude svoje smernice i odgovore. Kako kaže Suzan Kejn: „Postoji nulta povezanost između biti najbolji govornik i imati najbolje ideje.“
  2. Učestvujte u kriznim periodima. Krize su, kako u privatnom, tako i u poslovnom svetu, sastavni deo života. Kako reagujete na njih je takođe važno. Zato nemojte izbegavati da se bavite onime što je izazvalo krizu. Umesto toga, baš vi možete biti „glas razuma“ u kriznim vremenima. Tamo gde ostali vide krizu, lideri introverti mogu videti mogućnost – zbog njihovog analitičnijeg pogleda na realnost koja ih okružuje.
  3. Izađite iz svoje zone komfora. Kao introvertu, verovatno vam više prija da radite sami, nego u društvu i sa drugim ljudima. Verovatno ne volite da govorite pred velikim skupinama ljudi. Ali, u realnosti, to je ono što menadžeri moraju da rade. Zato možete da se povremeno odvažite da započnete neobavezno ćaskanje u kancelariji, čak i ako ga smatrate besmislenom društvenom konvencijom ili gubljenjem vremena. Kada je reč o javnom nastupu, njega možete da vežbate, pa i da uzimate časove. Upuštajte se u nove aktivnosti – posebno u one koje su povezane sa vašim veštinama za koje znate da bi mogle biti poboljšane.
  4. Ostanite unutar svoje zone komfora. Na prvi pogled, ova je rečenica kontradiktorna sa prethodno napisanim. No, ona se odnosi na činjenicu da mnogo introvertnih ljudi mnogo vremena provodi unutar sopstvenog unutrašnjeg sveta. I njima je ovo vreme potrebno. Na taj način, oni pune svoje baterije, razmišljaju o sebi i o svetu i tada im „dolaze“ najbolje ideje. Zato je važno da, na dnevnom nivou, izdvojite vreme za ove aktivnosti, makar 15 minuta. Pronađite mesto gde vas neće uznemiravati i samo dišite. Pustite da vam misli lete po glavi, a kada završite, zapišite misli i ideje za koje mislite da vrede dodatne pažnje… što nas dovodi do sledeće tačke…
  5. Zapisujte. Introverti su, po pravilu, bolji u pisanju nego u govorenju. Upravo zato im se preporučuje da zapisuju svoje ideje pre nego što ih ispričaju. Stoga je korisno da, bez obzira da li je u pitanju sastanak u vašoj firmi ili govor na konferenciji, onima koji su prisutni ponudite stranicu ili dve na kojima je sumirano sve ono o čemu ćete govoriti, uz odgovore na najčešća i očekivana pitanja.

Sigurno ste i sami primetili da se svi ovi saveti mogu odnositi i na ljude koji nisu nužno introverti. Isto tako, dosta njih se introvertima podrazumevaju – oni to već čine ili osećaju kao da im je prirodno. Zato je važno znati da biti introvert ni na koji način ne podrazumeva nekompetentnost za liderske pozicije. Introverzija, kao ni ekstroverzija, same za sebe ne definišu dobre lidere, ali poznavanje i uvažavanje svega onoga što sa sobom nose može da bude od velike pomoći.

Foto: mark sebastian

Poslednja izmena dana 25. oktobra 2015. u 18:18


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »