Sigurno se cele godine borite da snizite troškove poslovanja kako biste bili konkurentniji na tržištu i/ili ostvarili veću dobit.

Ne pomišljate da postoji trenutak kada ćete se obradovati iznosu troškova, ali on dolazi svake godine u vreme završnih računa, kada vršimo obračun poreza na dobit za pravna lica (odnosno poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike koji nisu paušalno oporezovani).

Iznos troškova poslovanja po pravilu umanjuje osnovicu na koju se obračunava porez na dobit. Tačnije, iznos troškova poslovanja koji su pravilno dokumentovani. Obračun osnovice vrši se u obrascu koji se naziva poreski bilans, a iznos poreza u poreskoj prijavi.

Ilustracije radi, ukoliko ste na benzinskoj pumpi platili gorivo za službeni automobil poslovnom karticom, ali niste uzeli račun koji glasi na firmu, ovo plaćanje ne može se smatrati troškom prilikom obračuna poreza na dobit. Njegova vrednost neće ući u jednačinu čiji je rezultat iznos poreza koji treba da platite.

Drugim rečima, da ste uzeli gotovinski račun za kupljeno gorivo, platili biste manje poreza na dobit na kraju godine (pod uslovom da su ispunjeni i svi drugi uslovi propisani zakonom, kojima se u ovom tekstu nećemo baviti).

Tačka 1 Stav 1 Član 7a Zakona o porezu na dodatu vrednost glasi:

Na teret rashoda ne priznaju se troškovi koji se ne mogu dokumentovati.

Pojednostavljeno – prilikom obračuna poreza na dobit ne mogu se uzeti u obzir troškovi za koje ne posedujemo poslovnu ispravu.

Kako je u interesu svakog privrednog subjekta da plati optimalan iznos poreza – ni manje ni više od onoga koliko mora, troškove koji se ne mogu dokumentovati treba svesti na najmanju moguću meru, a idealno – eliminisati (sve nastale troškove treba da prati validna dokumentacija).

Preduzetnici uvek treba da imaju na umu da se trošak u knjigama ne evidentira na bazi plaćanja i u momentu plaćanja, već u momentu nastanka i na osnovu dokumenta o nastanku troška.

Na primer, ukoliko u decembru platite avans saradniku koji vam održava računarsku mrežu, a on počne sa radom u januaru mesecu i nakon par dana rada izda račun za svoje usluge, trošak je nastao u januaru, iako je plaćanje obavljeno u decembru 2016. godine. Ovaj trošak pripada 2017. godini i ne možete na osnovu njega umanjiti oporezivu dobit 2016. godine.

Tokom godine, a posebno na njenom kraju, treba kontaktirati sve dobavljače koji nisu dostavili račune za pružene usluge, bez obzira da li su usluge plaćene ili ne.

Ukoliko je dobavljač okončao pružanje usluge, insistirajte da vam dostavi račun ukoliko to već nije učinio.

Iznos koji vam dobavljač fakturiše može da umanji osnovicu poreza na dobit. Ako propustite da se posvetite ovom problemu, možete doći u situaciju da platite viši iznos poreza na dobit nego što biste platili da ste obezbedili račune za troškove koje ste imali.

Subjekti koji pružaju usluge preko interneta, obično ne šalju račune samoinicijativno, ali nakon što ih kontaktirate možete dobiti ispravan račun koji će biti proknjižen u vašim knjigama.

Vrlo često račun za usluge hostinga, domena, pristup internetu, troškove telefonije možete da preuzmete i odstampate iz svog korisničkog naloga kojem možete pristupiti na sajtu pružaoca usluga.

Ukoliko ste izgubili određeni račun, možete zamoliti dobavljača da izda prepis, duplikat računa, koji ćete predati knjigovođi na knjiženje.

Naše preporuke kako da postupate sa računima za gotovinske nabavke možete pročitati u tekstu Gotovinski računi i pravdanje gotovine.

Preporučljivo je i da kontaktirate vašeg knjigovođu i da ga zamolite da pogleda da li u vašim knjigama postoje uplate prema dobavljačima za koje nije primljen račun.

Neke od ovih uplata mogu biti i regularni avansi, ali na ovaj način možete otkriti i troškove odnosno izdatke za koje ne postoji dokument u knjigovodstvu. Nekada se desi i propust u knjiženju, koji na ovaj način može da se otkrije i ispravi.

Plaćanje za održavanje računarske mreže iz našeg primera je avans, jer trošak po tom osnovu nastaje u narednoj godini, međutim plaćanje za gorivo iz prvog primera je nedokumentovani trošak, koji knjigovođa može da identifikuje pregledanjem konta koja se vode u poslovnim knjigama.

Knjigovođa će lako uočiti da nedostaje račun za struju iz maja meseca ili račun za prevoz robe  koja je uredno stigla u magacin iz septembra.

Naravno, račun nije jedini dokument kojim se dokumentuje trošak.

Plaćanje taksi i naknada državnim organima, za određene postupke koji se vode kod njih knjiže se kao trošak na osnovu dokaza o uplati. Troškovi bankarske provizije knjiže se na osnovu izvoda sa tekućeg računa i obračuna koji dostavlja banka.

Odgovarajući dokumenti za knjiženje troškova mogu biti i neke druge isprave (interni akti, obračuni troškova) koje sastavlja sam obveznik, pa treba proveriti i da li su svi kreirani i ispravni.

U narednom tekstu odgovorićemo na pitanje kakav dokument treba da posedujemo za nastali trošak da bismo mogli da kažem da je taj trošak (ispravno) dokumentovan i da ga koristimo za umanjenje poreske obaveze.

Poslednja izmena dana 27. februara 2017. u 09:52


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »