U februaru 2017. godine došlo je do promene Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom. Jedan od delova uredbe koji je pretrpeo promene, a čija je primena doduše odložena, odnosi se na carinska obeležja. Pored dosadašnjih postojećih carinskih obeležja propisano je i novo obeležje i način njegovog korišćenja, kao i to da sa njegovom primenom počinje od 01.10.2017. godine. Reč je o elektronskom lokatoru. Kao podsetnik navešćemo deo člana 405 Uredbe koji propisuje carinska obeležja:

„Carinsko obeležje su carinska plomba, elektronski lokator, otisci carinskog žiga ili carinskog pečata i nalepnica. Kao carinska obeležje smatra se i opis robe, overen od carinskog organa, koji se upotrebljava ako se na carinsku robu ne mogu staviti carinska obeležja.“

U principu se radi o GPS uređaju koji poseduje integrisan pristup mreži mobilne telefonije i koji poseduje omču koja sprečava neovlašćeno otvaranje tovarnog prostora. Elektronski lokator omogućava bezkontaktnu identifikaciju i automatsko praćenje transporta robe i/ili prevoznih sredstava prilikom uvoza, izvoza i tranzita na carinskom području Republike Srbije. Svaki elektronski lokator poseduje jedinstveni indetifikacioni broj. Elektronski lokator se upotrebljava pomoću softvera. Softver objedinjuje rad svih elektronskih lokatora i operatora u sistemu, prikuplja, obrađuje, arhivira i dostavlja podatke o lokaciji, položaju, vrsti i količini robe koja se prati i o trasi puta kojom se roba kreće i kreira tražene izveštaje. Softver se instalira na računare Uprave carina.  Uređaj se postavlja na prevozno sredstvo i manipulaciju sa njim vrši isključivo carinski službenik. Elektronski lokator se postavlja tako da neovlašćenim licima sprečava pristup prostoru u kome je smeštena roba i da omogućava pristup GPS signalima i signalima mreže mobilne telefonije. Očitavanje lokatora se može vršiti odgovarajućim uređajima bilo gde na terenu i očitavanjem se dobija izveštaj o sadržini pošiljke prethodno unete u sistem, statusu elektronskog lokatora (ispravno, neispravno) i vremenu poslednjeg emitovanja signala elektronskog lokatora u sistemu.

Elektronski lokator treba da omogući:

  1. praćenje robe u tranzitu između tranzitnih carinarnica;
  2. praćenje robe koja se izvozi od polazne do izlazne carinarnice, odnosno od prostora pošiljaoca do granične carinske ispostave u pojednostavljenom izvoznom postupku;
  3. praćenje robe koja se uvozi od ulazne do odredišne carinarnice, odnosno od granične carinske ispostave do prostora primaoca u pojednostavljenom uvoznom postupku.

Uprava carina obezbeđuje opremu potrebnu za upotrebu elektronskih lokatora, kao i sve potrebne elemente za funkcionisanje sistema.

Prilogom 31a Uredbe propisana su svojstva elektronskih lokatora:

Oblik i dimenzije elektronskog lokatora variraju zavisno od načina njihovog stavljanja, s tim da dimenzije moraju da budu takve da osiguraju lako očitavanje identifikacionih oznaka i lako zabravljivanje tovarnog prostora.

Materijal od kog je izrađen lokator mora da bude otporan na lomljenje i da sprečava neopaženo falsifikovanje.

Elektronski lokator mora da ima najmanje sledeće karakteristike:

  • da je otporan u redovnoj upotrebi;
  • da se lako proverava i prepoznaje;
  • da je izrađen tako da bilo koje lomljenje ili uklanjanje ostavlja tragove vidljive golim okom;
  • da ima upisane identifikacione oznake;
  • da je napravljen za višestruku upotrebu, na način koji će dozvoliti da se kod svakog ponovnog korišćenja može upisati jedinstvena identifikaciona oznaka;
  • da obezbedi praćenje celokupnog transporta robe i/ili prevoznih sredstava na carinskom području Republike Srbije.

Korišćenje elektronskog lokatora će dakle sa praktičnom primenom početi 01.10.2017. godine. Pretpostavka je da uvođenje elektronskog lokatora treba da podigne nivo bezbednosti robe koja podleže carinskim zakonima, kao i da onemogući malverzacije sa otvaranjem tovarnog prostora i eventualnim manipulacijama. Ukoliko se tako nešto dogodi, carinski organi će korišćenjem uređaja i softvera za očitavanje elektronskog lokatora lako moći da utvrde činjeično stanje i prijave nepravilnosti.

Poslednja izmena dana 5. aprila 2017. u 12:09


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »

Miljan Ćupurdija

Diplomirani pravnik, zaposlen u privrednim društvima Polet i Belica kao menadžer za pravne poslove i ljudske resurse. Obavlja funkciju predstavnika rukovodstva za IMS (QMS, EMS i OHSAS). Uređivanje poslovanja i funkcionisanja preduzeća shodno sistemu kvaliteta mu predstavlja poseban izazov i…… Saznaj više »