Način obračuna poreza na imovinu kao i rok predaje poreske prijave i plaćanja poreza na imovinu utvrđen je Zakonom o porezima na imovinu.

Zakonom je predviđen različit postupak obračuna poreza u zavisnosti od načina vođenja poslovnih knjiga obveznika, različitu poresku osnovicu u zavisnosti od namene objekata, kao i određena poreska oslobođenja.

S obzirom na kompleksnost materije, u tekstu ćemo se ograničiti na najčešće slučajeve koji se javljaju kod mikro i malih privrednih društava.

Najčešći osnov za obračun poreza na imovinu ((Radi razumljivosti ovog teksta, zadržaćemo se na najčešćim slučajevima. Podvlačimo da je i ovaj tekst, kao i svi ostali tekstovi na našem portalu, informativnog karaktera, te ne sadrži dovoljno informacija za obračun poreskih obaveza i ne može zameniti angažovanje stručne osobe koja vrši obračun poreskih obaveza.)) je pravo svojine na objektima koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, odnosno pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari.

U pomenute objekte spadaju:

  • stambene, poslovne i druge zgrade,
  • stanovi,
  • poslovne prostorije,
  • garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi

Pravno lice koje je imalac prava svojine na objektima i zemljištu površine preko 10 ari po pravilu je obveznik poreza na imovinu.

Način na koji će privredna društva utvrditi poresku obavezu zavisi od toga da li vode poslovne knjige u skladu sa međunarodnim standardima računovodstva ili ne.

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa međunarodnim standardima (mikro privredna društva koja primenjuju Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja i prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica – Sl.glasnik RS br. 118/2013, 95/2014) predstavlja:

  1. za neizgrađeno zemljište – vrednost zemljišta;
  2. za ostale nepokretnosti – vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta.

Privredna društva koja vode poslovne knjige, ali ne primenjuju međunarodne računovodstvene standarde, vrednost nepokretnosti izračunavaju na osnovu parametara koje određuje jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.

Dakle, mikro privredna društva, koja ne primenjuju MRS, vrednost nepokretnosti koja su predmet oporezivanja utvrđuju kao proizvod površine i prosečne cene kvadrata prema nameni nepokretnosti i zoni u kojoj se nepokretnost nalazi, a koje objavljuju jedinice lokalne samouprave.

Praktično, firma treba prvo da svrsta nepokretnost prema nameni u jednu od sledećih kategorija:

  1. građevinsko zemljište;
  2. poljoprivredno zemljište;
  3. šumsko zemljište;
  4. stanovi;
  5. kuće za stanovanje;
  6. poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti;
  7. garaže i garažna mesta

Nakon toga, prema mestu u kojem se nepokretnost nalazi, potrebno je odrediti zonu.

Na sajtu Uprave prihoda Grada Beograda nalazi se kalkulator zone. Kalkulator možete pronaći ovde.

Nakon unosa opštine, naselja, ulice i broja kalkulator će odrediti zonu u kojoj se nepokretnost nalazi.

Zašto je ovo važno?

Jedinice lokalne samouprave (opštine i gradovi) propisuju u načelu prosečne cene kvadrata prema zonama. Prosečna cena kvadrata viša je u prvoj zoni, u odnosu na drugu, i opada po zonama.

Pripadnost zoni direktno utiče na osnovicu poreza na imovinu.

Prosečne cene kvadrata možete pronaći u odluci koju je donela lokalna uprava prihoda. Odluka o prosečnoj ceni kvadrata za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za 2017. godinu za Grad Beograd dostupna je ovde.

Možemo primetiti da na obračun visine poreza na imovinu za mikro obveznike koji ne primenjuju standarde, a vode poslovne knjige utiču površina nepokretnosti, zona u kojoj se ona nalazi i propisana prosečna cena kvadrata.

Na visinu poreza, u velikom broju slučajeva, više ne utiču karakteristike samog objekta niti njegova starost, kao što je to bilo ranije.

Za određene proizvodne i magacinske objekte porez na imovinu utvrđuje se na drugačiji način. Zbor različitih izuzetaka i specifičnosti koje je Zakon predvideo, poreski obveznici treba pažljivo da sagledaju sve činjenice od uticaja na obračun poreza.

Stopa poreza na imovinu za obveznike koji vode poslovne knjige ne može biti veća od 0,4%, a njen tačan iznos utvrđuje jedinica lokalne samouprave (grad ili opština) odlukom.

Na teritoriji Grada Beograda primenjuje se maksimalna poreska stopa od 0,4%.

Poreska obaveza za 2017. godinu prijavljuje se na obrascu PPI-1 koji se predaje do 31.03.2017. godine. Sastavni deo obrasca su prilozi i potprilozi prijave.

Obrazac PPI-1 podnosi se na opštini na kojoj se nepokretnost nalazi.

Poreska obaveza poreza na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od početka tromesečja za koje se obaveza plaća.

Za 2017. godinu dinamika plaćanja je sledeća:

  • I rata – rok 14.02.2017.
  • II rata – rok 15.05.2017
  • III rata – rok 14.08.2017.
  • IV rata – rok 14.11.2017.

Iznos rata nije isti tokom godine, već se utvrđuje srazmerno broju dana u tromesečju, a poreski obveznici koji nisu sigurni koliko iznosi kvartalna obaveza poreza na imovinu, mogu pronaći iznos svake rate na prvoj stranici poreske prijave PPI-1 koju su predali za tekuću godinu.

Poslednja izmena dana 28. marta 2017. u 20:00


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Alibris d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »