Ličnog sam mišljenja da je dolaskom stranih kompanija u Republiku Srbiju u poslednjih petnaestak godina značajno povećana svest o značaju bezbednosti i zdravlju na radu. Vrlo često strane kompanije kao uslov za saradnju sa njima zahtevaju od firmi sa kojima sarađuju da postave određene standarde u ovoj oblasti što praktično „tera“ domaće poslodavce da se bar nešto detaljnije bave ovom tematikom. Odmah treba napomenuti da su obaveze poslodavca iz bezbednosti i zdravlja na radu prilično kompleksne i da ih ima puno. Ovde ćemo staviti naglasak na osnovne obaveze poslodavca koje propisuje zakon.

Uporište značaju bezbednosti i zdravlju na radu proističe i iz Ustava RS koji između ostalog propisuje da „svako ima pravo na.. bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa“. Zakon o radu takođe propisuje načelne obaveze poslodavca iz bezbednosti i zdravlja na radu tako što ističe da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Zakon dalje propisuje da na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom. Iako načelno Ustav i zakon o radu propisuju određene obaveze poslodavca u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, krovni zakon koji zajedno sa pretećim pravilnicima detaljenije reguliše ovu oblast jeste Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Krajem 2015. godine, nakon nešto malo više od 10 godina na snagu je stupio Zakon o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Razlog za donošenje zakona je pre svega da se otklone određene nedoumice koje je prethodni zakon ostavio kao nerešene.

Prava zaposlenih iz bezbednosti i zdravlja na radu prozilaze iz obaveze poslodavca i na to ukazuje sam zakon. Zakon ujedno definiše opšte obaveze poslodavca koje se odnose na to da se zaposlenom obezbede radni uslovi na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Ono što je jako važno napomenuti jeste da se poslodavac ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice. Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. Poslodavac je dužan da obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utiče na njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom. Još jedna od opštih obaveza poslodavca jeste da sprovodi preventivne mere radi smanjenja rizika na bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Ove opšte obaveze poslodavca se svojim delom materijalizuju tako što zakon obavezuje poslodavca da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, kao i da isti u skladu da zakonom ažurira. Akt o proceni rizika je dakle dokument kojim se predviđaju potencijalni rizici za svako radno mesto i načini odnosno mere za umanjenje rizika. Praksa i realno najbolje rešenje je da poslodavci za izradu akta o proceni rizika angažuju pravno lice sa licencom koje će procenu uraditi stručno i u skladu sa zakonom. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini definisan je posebnim pravilnikom. Aktom o proceni rizika se definišu mere koje će biti sprovedene zarad poboljšavanja bezbenosti i zdravlja na radu. Ukoliko je aktom određeno radno mesto proglašeno kao radno mesto sa povećanim rizikom to iziskuje dodatne mere kojim će se rizici smanjiti.

Još jedna obaveza poslodavca sastoji se u tome da u okviru opšteg akta (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora) utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa izuzetkom da poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ova prava, obaveze i odgovornosti može da uredi u okviru Ugovora o radu.

Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu tako što će posebnim aktom da imenuje lice za bezbednost i zdravlje na radu. Ovo lice je dužno da ima odgovorajući stručni ispit o prakičnoj osposobljenosti. Stručni ispit se polaže pred ministarstvom rada. Pod određenim uslovima poslodavac može poslove bezbednosti i zdravlja na radu da obavlja sam i za to ne mora da ima položen strućni ispit. U ovom slučaju poslodavac mora da ima do 20 zaposlenih i da se bavi delatnostima delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima. Poslodavac takođe može da za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje drugo pravno lice koje ima odgovarajuću licencu.

Poslodavac je u obavezi da zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad. Ovo praktično znači da poslodavac odnosno lice odgovorno za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu mora da zaposlenima ukaže na sve rizike njihovog radnog mesta, odnosno da sprovede obuku o bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o sprovedenim obukama. Evidencija o zaposlenima koji su osposobljeni za bezbedan i zdrav rad se vodi na obrascu 6. U našoj download sekciji možete preuzeti primerak pomenutog obrasca. Važno je napomenuti da poslodavac ima obavezu periodične provere znanja zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Sve obaveze propisane za poslodavca izgledaju ovako,

Poslodavac je dužan da:

  1. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
  2. zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
  3. obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;
  4. osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
  5. obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
  6. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju;
  7. angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;
  8. obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;
  9. obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;
  10. zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;
  11. obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom.
Poslednja izmena dana 10. januara 2018. u 00:26


Miljan Ćupurdija

Diplomirani pravnik, zaposlen u privrednim društvima Polet i Belica kao menadžer za pravne poslove i ljudske resurse. Obavlja funkciju predstavnika rukovodstva za IMS (QMS, EMS i OHSAS). Uređivanje poslovanja i funkcionisanja preduzeća shodno sistemu kvaliteta mu predstavlja poseban izazov i…… Saznaj više »