Ovaj tekst posvećujem podsećanju na Zakon o evidencijama u oblasti rada i obavezama koji iz njega proizilaze. Ličnog sam stava da je pomenuti zakon kod mnogih firmi prilično zapostavljen i na žalost donekle čak i zaboravljen, što nikako ne bi amnestiralo obveznika njegove primene u slučaju kontrole inspekcije rada. Zakon je prvi put donesen 1996. godine i od tada je u par navrata istpreo određene promene, uključujući i poslednju iz 2009. godine. Jako je važan sa više aspekata. Pre svega propisuje šta od evidencija morate da vodite za svoje zaposlene i kao takav utiče na generisanje puno informacija koje kasnije mogu da vam služe u različite svrhe. Takođe je jako važan jer daje zakonsku podršku o podacima koje smete da sakupljate i obrađujete, a tiču se vaših zaposlenih (veza: zakon o zaštiti podataka o ličnosti). Koliko je njegova primena važna govore i kaznene odredbe koje se izriču za nepoštovanje ovog zakona i koje se kreću u rasponu od 300.000 – 1.000.000 dinara.

Dakle, podsećam još jednom Zakon o evidencijama u oblasti rada propisuje  vrste, sadržaj i način vođenja evidencija u oblasti rada, kao i način prikupljanja, obrade, korišćenja i zaštite podataka iz tih evidencija. Zakon propisuje vođenje sledećih evidencija koje se uspostavljaju u obastli rada i one se vode trajno:

  1. evidencija o zaposlenim licima;
  2. evidencija o slobodnim radnim mestima;
  3. evidencija o nezaposlenim licima;
  4. evidencija o zaradama zaposlenih lica;
  5. evidencija o ponudama stranih poslodavaca za zapošljavanje građana Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu;
  6. evidencija o građanima Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu;
  7. evidencija o zaposlenim i nezaposlenim stranim državljanima i licima bez državljanstva (u daljem tekstu: strancima) u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
  8. evidencija o korisnicima prava invalidskog osiguranja.

Svaka od navedenih evidencija sadrži određene podatke i oni su detaljno propisani zakonom. Njih ima prilično i zato nije praktično navoditi ih pojedinačno, tako da je najbolje konsultovati sam zakon. Evidencije u oblasti rada utvrđene ovim zakonom vode se po propisanim jedinstvenim metodološkim principima dok se unošenje podataka u evidencije vrši prema propisanom jedinstvenom kodeksu šifara (konsultovati odluku o jedinstvenim metodološkim principima za vođenje evidencija u oblasti rada i obrascima prijava i izveštaja i odluku o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada). Evidencije u oblasti rada utvrđene ovim zakonom vode se unošenjem podataka u kartoteke, knjige, obrasce, sredstva za automatsku obradu podataka i druga sredstva za vođenje evidencija, tako da je Zakon ostavio mogućnost izbora načina kako će se one voditi. Unošenje podataka vrši se na osnovu javnih i drugih isprava, izjave lica čiji se podaci unose u evidenciju i dokumentacije subjekta koji vodi evidenciju. Za tačnost podataka u evidenciji odgovoran je subjekt koji vodi evidenciju, dok je za tačnost podataka datih izjavom odgovorno lice koje je izjavu dalo.

Činjenica je da vođenje ovih evidencija predstavlja zakonsku obavezu, ali sa druge strane njihovo ispravno vođenje može vam pružiti veliku količinu neophodnih podataka o zaposlenima, njihovim zaradama, odsustvima itd. Sa druge strane zakon tačno određuje koje podatke o vašim zaposlenim možete da prikupljate i na koji način možete da ih obrađujete. Podsećanja radi, zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisane su visoke kazne ukoliko se ti podaci prikupljaju bez pristanka lica ili na neadekvatan način, kao i ukoliko njihovo prikupljanje nije utemeljeno u zakonu. Upravo vam ovaj zakon daje najveći pravni osnov, odnosno zakonsko ovlašćenje za prikupljanje podataka o zaposlenima, ali svakako morate voditi računa da ostanete u okviru njega. Dakle, prava za prikupljanje podataka o ličnosti zaposlenog na osnovu ovog zakona ne daju vam neograničena ovlašćenja u tom smislu. Zaposleni ne mora da daje informacije kao što su bračno stanje, veroispovest, političko ili drugo uverenje, sindikalna pripadnost, seksualna opredeljenost,  podaci o članovima porodice koji nisu osiguranici itd. Za sve ove i slične podatke morali biste da imate punovažan pristanak lica u smilsu člana 10. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U vezi sa obradom podataka o ličnosti, zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo uvida u dokumenta koja sadrže lične podatke o zaposlenom i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka. Ovi podaci ne mogu da budu dostupni trećim licima osim u posebnim slučajevima utvrđenim zakonom ili radi dokazivanja prava iz radnog odnosa.

Zaključak je da postoji obaveza poslodavca da vodi evidencije o svojim zaposlenima u skladu sa zakonom o evidencijama u oblasti rada, ali isto tako da postoji međusobna povezanost ovog zakona sa zakonom o radu i zakonom o zaštiti podataka o ličnosti što nikako ne treba zanemariti jer poslodavci ipak imaju ograničena ovlašćenja u smislu prikupljanja i obrađivanja podataka o ličnosti zaposlenih. Evidencije mogu predstavljati svojevrstan način dokazivanja u eventualnom sudskom postupku kojim se mogu dokazivati određena prava ili obaveze po osnovu rada, tako da mogu biti od velike važnosti za obe strane, kako poslodavca tako i zaposlenog s tim što ponovo napominjem da su ona za poslodavca zakonska obaveza. Za manja preduzeća ne morate kupovati neke moderne i skupocene softvere. Dovoljno je da napravite tabelu u elektronskom ili čak pisanom obliku, ali je jako važno da ispunite formu koju zakon propisuje.

Poslednja izmena dana 25. marta 2017. u 17:06


Miljan Ćupurdija

Diplomirani pravnik, zaposlen u privrednim društvima Polet i Belica kao menadžer za pravne poslove i ljudske resurse. Obavlja funkciju predstavnika rukovodstva za IMS (QMS, EMS i OHSAS). Uređivanje poslovanja i funkcionisanja preduzeća shodno sistemu kvaliteta mu predstavlja poseban izazov i…… Saznaj više »