Ukoliko ste i vi kao čitaoci ovog teksta, jedan od onih koji su odlučili da sami nešto stvore, da rade nešto novo i kvalitetno, da osnuju svoju firmu, ili kako svi volimo da kažemo „budu sami svoj gazda“, i želite da idete težim i često trnovitijim putem od drugih, onda je ovaj tekst dobar početak da štiklirate prvu stavku na svom putu ka stvaranju nečeg svog i dobijete odgovor na pitanje: kako odabrati oblik organizovanja koji će na najsvrsishodniji, praktičan i ekonomičan način poslužiti kao temelj za razvijanje sopstvenog biznisa?

Oblici organizovanja (pravne forme) su:

  1. Preduzetnik
  2. Ortačko društvo
  3. Komanditno društvo
  4. Društvo s ograničenom odgovornošću
  5. Akcionarsko društvo i kao takvi su propisani Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015).

U daljem tekstu, svaki od ovih oblika organizovanja će biti izložen u vidu osvrta na svoje prednosti i mane.

Preduzetnik

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji, na neodređeno ili određeno vreme. Dakle samo fizičko lice može osnovati, odnosno biti registrovano kao preduzetnik. Jedno fizičko lice ne može registrovati više od jednog preduzetnika. Ovaj oblik delatnosti, s obzirom na najčešću delatnost koja se obavlja, kolokvijalno se naziva i „ preduzetnička radnja“ ili „ agencija“ ili „ paušalac“.

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti, ali i imovina stečena izvan nje. Prednost je ta da preduzetnik nesmetano raspolaže ostvarenom dobiti, odnosno sredstvima koja su ostvarena delovanjem preduzetnika. Brisanjem preduzetnika iz registra, i na taj način prestankom svojstva preduzetnika, ne prestaje njegova odgovornost za nastale obaveze. Upravo iz tog razloga, registracija nastanka (osnivanja), obustave i prestanka preduzetnika je veoma brza i fleksibilna. APR će u roku od samo par dana (zakonski rok iznosi 5 radnih dana) izvršiti upis osnivanja, obustave ili brisanje preduzetnika. Sva eventualna dugovanja, uključujući i poreska, nakon brisanja preduzetnika iz registra, po automatizmu i sili zakona preuzima fizičko lice koje je bilo osnivač preduzetnika. Kada smo već pomenuli poreze, važno je napomenuti da je preduzetnik jedini oblik organizovanja koji može biti paušalno oporezovan (nadležna Poreska uprava donosi Rešenje o paušalnom oporezivanju i u njemu navodi iznos koji je preduzetnik dužan mesečno da izmiruje). Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, a za koje ispunjava propisane uslove. Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu propisanom zakonom. Međutim, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo i sl.), a nema zaposlenog poslovođu, on može vođenje poslova (opšte poslovođenje) poveriti članu svog porodičnog domaćinstva za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli. Zakon ne propisuje minimalni osnovni kapital za osnivanje ovog oblika organizovanja.

Ortačko društvo

Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Ukoliko bi ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor između ortaka sadržao odredbu o ograničenju njihove odgovornosti prema trećim licima, ta odredba ne bi imala pravno dejstvo. Pravno lice može biti član ortačkog društva. Pravilo je da ortaci u društvo unose uloge jednake vrednosti, kao i da stiču udele u društvu srazmerno svojim ulozima. U ortačkom društvu, za sve što bi jedan ortak da uradi ili odluči, potrebna je saglasnost svih ostalih ortaka. Naime, ortak ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka, niti preneti ili dati u zalog svoj udeo trećem licu. Eventualni prenos udela između samih ortaka je slobodan. Saglasnost svih ortaka je potrebna i za donošenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva, kao i odluke o prijemu novog ortaka u društvo. Lice koje posle osnivanja društva stekne svojstvo ortaka odgovara za obaveze društva kao i postojeći ortaci, uključujući i obaveze nastale pre njegovog pristupanja ortačkom društvu. Slično kao i kod preduzetnika, i ovaj oblik organizovanja je veoma fleksibilan kada su u pitanju registracije nastanka (osnivanja), obustave ili prestanka o.d. s obzirom da po automatizmu osnivači preuzimaju sve obaveze društva, i to, kako smo napomenuli – solidarno. Dobit ortačkog društva se raspodeljuje između ortaka na jednake delove, ali se to ugovorom o osnivanju može i drugačije urediti. Naravno, ortak može da istupi iz društva, ali tada njegova solidarna odgovornost za obaveze društva nastale do dana istupanja prestaje tek po isteku perioda od pet godina od dana istupanja. Ortak koji istupa iz društva učestvuje u dobiti i gubitku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja još nisu bili završeni. Ugovor o osnivanju daje mogućnost da se ova pitanja i drugačije mogu urediti. Zakon ne propisuje minimalni osnovni kapital za osnivanje ovog oblika organizovanja.

Komanditno društvo

Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). I komplementari i komanditori mogu biti i fizička i pravna lica. Na komanditno društvo primenjuju se odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na ortačko društvo, pa u skladu sa tim komplementari imaju status ortaka ortačkog društva. Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i pokriću gubitka društva srazmerno svojim udelima u društvu, osim ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno. Komlementari vode poslove društva i zastupaju ga, dok komanditori to ne mogu činiti. Komanditor se može usprotiviti samo preduzimanju radnji ili zaključenju poslova od strane komplementara koji su van redovnog poslovanja društva, u kom slučaju komplementar ne može preduzeti tu radnju odnosno zaključiti taj posao. Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara solidarno sa komplementarima poveriocima društva do visine neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo. Lice koje pristupi društvu kao komanditor odgovara i za obaveze koje su nastale do trenutka njegovog pristupanja društvu. Zakon ne propisuje minimalni osnovni kapital za osnivanje ovog oblika organizovanja.

Društvo s ograničenom odgovornošću

Društvo s ograničenom odgovornošću je društvo u kome jedan ili više članova društva (bilo pravna bilo fizička lica ili bilo koja kombinacija pravnih i fizičkih lica) imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima kada zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti. Odatle i dolazi naziv ovog oblika organizovanja. Društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom koja je odvojena od imovine članova. Članovi društva s ograničenom odgovornošću svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno. Osnovni kapital društva iznosi najmanje 100 dinara, zbog čega je ovaj oblik organizovanja finansijski pogodan za osnivanje. Ukupne takse za osnivanje d.o.o. trenutno iznose oko 8.000 dinara. Osnovni kapital može da bude i veći, ako je to posebnim zakonom propisano za društva koja obavljaju određene delatnosti. Prednost ovog oblika organizovanja je i to što se osnovni kapital može povećavati i smanjivati. Pravilo je da član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva, mada osnivačkim aktom pri osnivanju društva može biti određeno drugačije. Po osnovu udela u društvu član ima pravo glasa u skupštini, pravo na učešće u dobiti društva, pravo na učešće u likvidacionom ostatku, kao i druga prava propisana zakonom. Ova prava srazmerna su učešću udela tog člana u osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom određeno drugačije. Udeo može pripadati većem broju lica (suvlasnici udela). Suvlasnici udela se u odnosu prema društvu smatraju jednim članom i neograničeno solidarno odgovaraju društvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom. Prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom drugačije određeno. Iako je d.o.o. društvo kapitala, članovi društva imaju pravo preče kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu. Društvo raspodeljuje dobit članovima društva prema njihovim procentualnim udelima. Osnivačkim aktom može se odrediti da se isplata dobiti ne vrši u srazmeri sa udelom članova u osnovnom kapitalu društva. Prestanak društva sa ograničenom odgovornošću, kada društvo prestaje voljom vlasnika, naziva se likvidacija, i taj proces traje najmanje 120 dana. U postupku likvidacije namiruju se svi poverioci, uključujući i obaveze prema države, pa je posebno potrebno pribaviti potvrdu o izmirenom porezu, da bi ovaj proces mogao biti okončan. Društvo s ograničenom odgovornošću je, kao oblik organizovanja, pogodno za one firme koje žele udelima u društvu da motivišu svoj rast. Postoji zakonska mogućnost da zaposleni u d.o.o. stiču udele u društvu (bez obzira što to sticanje udela ne mora nužno biti praćeno i pravima o odlučivanju u društvu). Takođe, visinom osnovnog kapitala, društvo može pribavljati i vrednije poslove, s obzirom da je osnovni kapital ono čime društvo za svoje poslovanje odgovara. Ukoliko ste Vašu firmu osnovali sami (jednočlano društvo), veoma lako možete preneti procente vlasništva na drugo lice, zaključenjem Ugovora o prenosu udela. Naravno, ako želite da „prodate“ Vašu firmu, dovoljno je samo da prenesete svih 100% udela na „kupca“ odnosno sticaoca udela, i on će biti novi vlasnih firme. Sva prava i obaveze koje je društvo s ograničenom odgovornošću steklo, ostaju netaknuta, bez obzira na vlasništvo nad udelima društva.

Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim ako zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti, u kom slučaju odgovaraju za obaveze društva. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Prvim statutom, odnosno prilikom osnivanja, može se odrediti da a.d. snosi određene stvarno nastale troškove po osnovu osnivanja društva, ili da akcionari koji osnivaju društvo imaju pravo na naknadu tih troškova od društva. Ako se prilikom osnivanja društva akcionarima koji osnivaju društvo ili trećim licima koja su učestvovala u osnivanju ili pribavljanju potrebnih saglasnosti za obavljanje delatnosti daju posebne pogodnosti, u prvom statutu društva se navodi vrsta tih pogodnosti, period na koji se daju i lica kojima se daju. Posebne pogodnosti mogu se ukinuti izmenom statuta.

Ipak, ukoliko ste početnik bez značajnijih finansijskih sredstava, ovaj oblik organizovanja i nije naročito pogodan, s obzirom na to da akcionarsko društvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, a posebnim zakonom može biti propisan i veći iznos. Na primer, zakon propisuje da banke moraju biti registrovane kao akcionarska društva sa minimalnim osnovnim kapitalom u iznosu od pet miliona evra1.

Akcionarsko društvo može doneti odluku kojom se istovremeno osnovni kapital društva smanjuje po jednom osnovu i povećava po drugom osnovu. Ipak, akcionarsko društvo, kao društvo kapitala, je najpogodniji oblik organizovanja u slučaju da je potrebno za neki poslovni poduhvat prikupiti veliku količinu novčanih sredstava, tako što će veliki broj ljudi upisati (odnosno kojima će a.d. izdati) akcije. Kao što znate, cena akcija akcionarskog društva menja se u zavisnosti od toga kako se akcije nekog društva kotiraju na Berzi, i to samo ako je akcionarsko društvo otvoreno, odnosno ukoliko je svakome omogućeno pribavljanje akcija. U slučaju da je akcionarsko društvo zatvoreno, njegove akcije nisu dostupne putem Berze.

Oblici organizovanja se mogu menjati u zavisnosti od potreba poslovanja. Neke firme su nastale kao preduzetnici, da bi širenjem poslova postajale društva sa ograničenom odgovornošću, pa i akcionarska društva, tako da inicijalni izbor oblika organizovanja nije od presudnog značaja, jer je moguća promena pravne forme.

Osnovne smernice kojima biste mogli da se rukovodite kada opredeljujete oblik organizovanja Vaše firme bi bile sledeće:

  • Preduzetnik – ako radite sami za sebe, a nemate potrebu za velikim ulaganjima u Vaš posao. Preduzetnik je jedini oblik organizovanja koji može biti paušalno oporezovan. Ukoliko time ne biste kršili klauzulu konkurencije, pored toga što ste zaposleni u nekoj drugoj firmi, možete se registrovati kao preduzetnik i raditi za sebe.
  • Ortačko društvo – ako imate osobu sa kojom želite da delite sve poslovne uspone i padove, osobu bez koje vaš zajednički poslovni poduhvat ne bi bio moguć, i naravno u koju imate apsolutno i neograničeno poverenje.
  • Komanditno društvo – ukoliko su vaši odnosi takvi da želite da ograničite odgovornost jednog člana društva na upisani ulog.
  • Društvo s ograničenom odgovornošću – ukoliko želite da razgraničite sopstvenu odgovornost za poslovni poduhvat koji preduzimate. Takođe, ukoliko želite da imate jasne odnose unutar društva, izaberite ovaj oblik organizovanja, kao najčešći oblik društva kapitala.
  • Akcionarsko društvo – ukoliko imate potrebu da za određeni poslovni poduhvat, u relativno kratnom periodu, prikupite veliku količinu kapitala, čije upravljanje će biti podrobno uređeno i organizovano.

Foto: Sebastiaan ter Burg


  1. član 128m stav 11 Zakona o bankama („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015)  

Poslednja izmena dana 2. septembra 2015. u 00:11


Selena Marković

Selena Marković je rođena u Beogradu 1988. godine. Završila je gimnaziju “Hiljadu trista kaplara” u Ljigu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. U privrednom društvu Ptiček d.o.o. Beograd radi od početka 2015. godine. Angažovana je na izradi svih ugovora u…… Saznaj više »

Žarko Ptiček

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta Union, član je Statutarne komisije RNIDS. Od 2000. do 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio administrator studentske računarske mreže sa zadacima…… Saznaj više »