Prethodne dve godine, obavezu poreza na imovinu obračunavali smo sami, jednom godišnje, do kraja marta. Situacija je ista i u 2016. godini.

Porez na imovinu utvrđuje se samooporezivanjem, što znači da firme odnosno njihove knjigovođe obračunavaju visinu obaveze i prijavljuju je Poreskoj upravi. Prijava se vrši na obrascu PPI-1 do 31.3.2016. godine.

Sve u ovom tekstu odnosi se na privredne subjekte koji vode poslovne knjige (privredna društva, udruženja građana, ustanove, banke, osiguravajuće kuće, ogranci stranih lica kao i preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva). Ovaj tekst ne odnosi se na lica koja ne vode poslovne knjige (na primer preduzetnici “paušalci”).

Na koje se nepokretnosti plaća porez?

Porez na imovinu u statici najčešće se plaća na:

  • pravo svojine nad nepokretnostima i pravo svojine nad zemljištem većim od 10 ari (važi za sve vrste zamljišta – građevinsko, poljoprivredno, šumsko),
  • pravo zakupa stana ili stambene zgrade u korist fizičkog lica na period duži od godinu dana, ili na neodređeno
  • pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari

S obzirom da se u tekstu nećemo baviti samim osnovama oporezivanja, već obračunom poreza, nismo naveli sva oporeziva prava, odnosno sve slučajeve u kojima nastaje poreska obaveza, već samo tipične slučajeve.

Ipak, navešćemo šta se sve smatra nepokretnošću. To su:

  • građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište,
  • stambene, poslovne i druge zgrade,
  • stanovi,
  • poslovne prostorije,
  • garaže, i
  • drugi nadzemni i podzemeni građevinski objekti i njihovi delovi.

Dakle, porez na imovinu obračunava lice koje ima neko od oporezivih prava na nekoj od pobrojanih nepokretnosti. Na primer, porez na imovinu obračunaće i platiti privredno društvo koje u svom vlasništvu ima poslovni prostor. Porez će platiti i privredno društvo koje ima pravo koršićenja nad građivinskim zemljištem većim od 10 ari. Sam obračun poreza zavisi od više faktora, a pre svega od načina na koji obaveznik vodi poslovne knjige i od vrste nepokretnosti koja je predmet oporezivanja.

Najveći broj obveznika plaća porez na osnovicu koja ne predstavlja vrednost imovine iz poslovnih knjiga, već vrednost koja se dobija obračunom prema elementima koje propisuje lokalna samouprava.

Naime, porez na imovinu je prihod lokalne samouprave (grada, opštine). Lokalna samouprava dužna je da krajem prethodne godine donese odluke u pogledu elemenata potrebnih za obračun poreza na imovinu za tekuću godinu. Za te svrhe, lokalna samouprava donosi odluku o zoniranju i prosečnoj ceni kvadrata za različite vrste nepokretnosti po zonama.

Najveći broj subjekata utvrđivaće poresku osnovicu kao proizvod korisne površine zemljišta odnosno objekata i prosečne cene kvadrata za odgovarajuću vrstu nepokretnosti za zonu kojoj nepokretnost pripada.

Dakle, obveznici koji na ovaj način utvrđuju osnovicu, ne mogu koristiti za potrebe obračuna poreza vrednost nepokretnosti iz svojih poslovnih knjiga, niti mogu umanjiti osnovicu za iznos amortizacije.

Iznos osnovice u opisanom sluačju zavisi od:

  • površine
  • prosečne cene kvadrata
  • vrste nepokretnosti
  • zone

pa se prilikom oporezivanja zanemaruje stanje u kojem se nepokretnost nalazi, starost nepokretnosti, stepen opremljenosti i slično.

Odluku o zonama i cenama kvadrata lokalne samouprave bile su dužne da objave na svojim internet stranama do 30.11.2015. godine. Za Grad Beograd, odluke su dostupe na sajtu www.lpa.beograd.gov.rs.

Stope poreza na imovinu takođe su predmet odlučivanja lokalne samouprave. Za Grad Beograd, stopa preza na imovinu za poreske obveznike koji vode poslovne knjige iznosi 0,4%, što je maksimalna zakonom dozvoljena vrednost.

Za nepokretnosti namenjene prodaji predviđeno je poresko oslobođenje u godini u kojoj je nepokretnost sagrađena odnosno pribavljena i u narednoj godini, uz ispunjenje određenih uslova.

Neophodno je da obveznik vodi poslovne knjige, da predmetnu nepokretost od dana unosa u knjige vodi kao nepokretnost isključivo namenjenu prodaji. Dakle, u ovoj godini, pravo na poresko oslobođenje postoji za nepokretnosti nabavljene tokom 2015. i 2016. godine.

Ovo poresko oslobođenje ne može da se primeni na nepokretnosti koje je obveznik koristio kao osnovna sredstva, a zatim u određenom momentu odlučio da ih otuđi. Dakle, pravo na oslobođenje odnosni se samo na nekretnine koje su od dana unosa u knjige vođenje na odgovarajućim kontima (na primer 142 – građevinski objekti namenje daljoj prodaji).

Nakon obračuna, poreska obaveza unosi se u obrazac PPI-1. Sve nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji iste lokalne samouprave unose se u jednu prijavu.

Prijava sadrži priloge – po jedan Prilog 1 za svaku nepokretnost, i potpisloge – po jedan potpirilog za svaki objekat na zemljištu na kojem postroji više izgrađenih objekata.

Prilog 2 podnosi se za nepokretnosti za koje se ostvaruje pravo na oslobođenje.

Ispravno popunjen obrazac predaje se do 31.3.2016. godine.

U obrascu se prikazuje i iznos kvartalnih akontacija.

Rok za plaćanje akontacije je 45 dana od početka tromesečja.

Rok za plaćanje prve akontacije poreza na imovinu bio je 17. februar. S obzirom da poreska obaveza za 2016. godinu tada nije bila poznata, obveznici su izvršili uplatu akontacije prema visini akontacija za 2015. godinu.

Ukoliko se nakon izrade PPI-1 utvrdi da je akontacija za 2016. godinu viša od iznosa prve uplaćene rate, potrebno je izvršiti uplatu razlike do 31.3.2016. godine, a nadalje rate plaćate u visini koja je utvrđena u prijavi za 2016. godinu.

Rokovi za plaćanje ostalih rata su:

  • 16. maj 2016.
  • 15. avgust 2016.
  • 14. novembar 2016.

 

Poslednja izmena dana 28. marta 2016. u 01:54


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »