Ko ne voli da bude voljen, poštovan i uvažavan? Kako u privatnom tako i u poslovnom životu, prirodna je potreba da želimo da budemo okruženi ljudima koji se sa nama slažu, koji nas podržavaju i hvale. Kada posao ide dobro lepo je imati krug ljudi koji to ume da prepozna. Kada stvari krenu nizbrdo, utešno je imati nekoga ko će uvek biti na našoj strani.

Sa ljudima koji se sa nama bezuslovno slažu osećamo se sigurno. Ali, da li je potrebno i korisno da se uvek osećamo sigurno? Da li je dobro za naš biznis ako smo našim najbližim saradnicima nepresušan izvor istine?

Iako bespogovorne pristalice našeg lika i dela čine da se osećamo dobro oni nisu uvek dobri za nas. Pored toga što nas mogu uspavati i učiniti neosetljivim na signale koji govore da nije sve baš tako sjajno, neretko svojim ponašanjem lidera drže u šaci, a da on toga nije ni svestan. On tako postaje saučesnik u njihovoj igri moći i uticaja na njegove odluke i akcije.

Da li spadate u grupu menadžera koji kažnjava ljude, otvoreno ili suptilno, kada govore ono ne želite da čujete? Da li tražite da se okružite ljudima koji potvrđuju vaše odluke i postupke bez obzira na sve?

Niko ne želi da prizna da to radi, ali su takvi izbori pre pravilo nego izuzetak.  Vremenom pogled na svet postaje izobličen i kontrolisan od onih koji hrane našu sujetu.

Koji motivi stoje iza ovakvih izbora? Veoma jednostavno. Lakše je biti okružen ljudima koji klimaju glavom. Kada nismo sigurni u ispravnost svojih odluka, lakše nam je da ih sprovedemo kada ih neko potvrdi. Nekada jednostavno ne želimo da čujemo istinu.

Ako ste okruženi ljudima koji prema vama nisu kritični dovodite sebe u opasnu poziciju – odsečenost od realnosti.

Pravi lideri priznaju i prepoznaju da imaju mrtve uglove pa traže povratne informacije od pouzdanih saradnika kako bi osigurali uravnoteženu perspektivu.

Možda nije najprijatnije, ali kolege koje su dovoljno hrabre da nam ponude gorku ali efikasnu pilulu, kažu kako stvari zaista stoje i predlože promenu pravca kretanja su one koje su nam zaista potrebne u blizini.

Unutrašnji krug saradnika je ključni instrument svakog pravog lidera. Zato u njemu ne treba da se nalaze samo sigurni, već saradnici koji prave ravnotežu.

„Kontraš“ nas gura da drugačije razmišljamo uzimajući u obzir suprotstavljene stavove. On stalno postavlja dodatna pitanja, koristeći najgore i „šta ako“ scenarije da ospore naše ideje.

„Čovek iz naroda“ je uključen u niže nivoe organizacije i može nam pomoći da razumemo uticaj naših akcija iz te perspektive.

„Optimista“ daje uvid u najbolja scenarija i pozitivnu energiju u teškim vremenima.

„Glasnik sa tržišta“ je zastupnik klijenata i pomaže nam da ostanemo svesni njihovih potreba, perspektiva, očekivanja, ali i konkurencije.

„Empatija za sve“ je član vašeg kruga koji nas podseća da naše odluke i postupci imaju uticaj na ljude koji nas okružuju.

Ako imamo dovoljno sreće u svom krugu imaćemo i „Mudraca“ da nam pomogne da ostanemo mirni kada krene oluja. To je strateg koji u isto vreme ima najnepristrasniju tačku gledišta od svih.

Svima nama je potrebna podrška, ali kada se nalazimo u ulozi lidera naša je odgovornost da održimo uravnoteženu perspektivu i ostanemo svesni uloge naših reči, akcija i uticaja koji imamo na druge. To nije lako učiniti, ali pravi krug ljudi može da napravi ogromnu razliku u uspešnosti naše menadžerske uloge i odluka koje donosimo.

* podela uloga preuzeta je od autora Susan Tardanico, CEO kompanije Authentic Leadership Alliance

Poslednja izmena dana 25. marta 2018. u 16:16


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »