Kada ste završili sve obaveze oko osnivanja vaše firme kod APR i krenuli sa poslovanjem, potrebno je uspostaviti organizaciju u firmi, pravila i načine funkcionisanja, hijerarhiju itd. Da bi ste ovu materiju bliže uredili potrebno je da donesete određena opšta akta. Donošenje ovih akata kojima se uređuju prava i obaveze zaposlenih, rokovi, način funkcionisanja, opisi radnih mesta firme itd. je takođe u određenim slučajevima propisano kao zakonska obaveza. S obzirom da zakonske obaveze za donošenje akata variraju od veličine pravnog lica, ovde ću navesti sva akta neophodna za poslovanje preduzeća i svakako napomenuti za koja pravna lica su oni obaveza. Moje kolege sa portala su detaljnije pisale o nekima od njih, a ja ću vam u ovom tekstu taksativno navesti sve što je neophodno za funcionisanje firme i ono što zakon u određenim slučajevima nameće kao obavezu.

1. Pravilnik o radu

– Zakon o radu –

Pravilnik o radu je opšti akt preduzeća kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Pravno proizilazi iz člana 3. Zakona o radu i donosi ga nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom. Pravilnik o radu se donosi u sledećim slučajevima (član 3. ZoR):

„1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;

2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;

3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;

4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca. Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa“

Detaljnije o samom pravilniku je već pisao moj kolega Žarko u tekstu Pravilnik o radu.

2. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova

– Zakon o radu –

Ovaj pravilnik takođe proističe iz Zakona o radu. U članu 24. Zakona propisano je da se ovim pravilnikom utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Važno je napomenuti da obaveza donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova postoji za pravna lica koja imaju više od 10 zaposlenih. To ne znači da oni koji imaju 10 i manje zaposlenih ne mogu da ga donesu, već da za to ne postoji zakonska obaveza. Detaljnije o sistematizaciji radnih mesta možete pročitati u tekstu mojih kolega sistematizacija radnih mesta.

3. Akt o proceni rizika

– Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu –

– Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini –

Akt o proceni rizika jeste osnovni i najvažniji akt iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Njime se vrši procena potencijalnih opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, a zatim se na osnovu tih parametara vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u članu 13. propisuje da je poslodavac dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje. Osim toga poslodavac je dužan da isti akt ažurira u slučaju nastanka promena u procesu rada. Procena rizika se vrši u skladu sa pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Kaznenim odredbema zakona o bezbednosti i zdravlju na radu predviđena je kazna u iznosu od 800.000 – 1.000.000 dinara ukoliko poslodavac sa svojstvom pravnog lica ne donese u pisanoj formi akt o proceni rizika i isti u slučaju nastanka promena ne ažurira. Ne postoje zakonske smetnje da ovaj akt donesete i sami, ali svakako je moj savet da zbog kompleksnosti to prepustite stručnim licima.

– Lice za bezbednost i zdravlje na radu

O licu za bezbednost i zdravlje na radu su nešto više u tekstu o zaštiti na radu pisale moje kolege sa portala, tako da se neću puno zadržavati na tome. Ono što želim da napomenem jeste da to lice aktivno treba da učestvuje u izradi akta o proceni rizika, kao i to da je za neodređivanje ovog lica u skladu sa članom 37. zakona, predviđena kazna u iznosu od 800.000 – 1.000.000 dinara.

4. Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu

– Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu –

U članu 14. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da je poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Dalje je propisano da poslodavac koji ima do deset zaposlenih – prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog člana može utvrditi ugovorom o radu, što nas opet vraća na isti kriterijum za obavezu donošenja kao i kod pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ovaj pravilnik može biti i sastavni deo pravilnika o radu, ali je moj lični stav da je oblast bezbednosti i zdravlja na radu bolje urediti posebnim aktom, s obzirom da se radi o veoma kompleksnoj oblasti naročito ukoliko imate radna mesta sa povećanim rizikom.

5. Program osposobljavanja zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (dalje: Program)

– Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu –

Program predstavlja još jedan akt iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a na osnovu koga se vrši teorijsko i praktično obučavanje za bezbedan i zdrav rad. Podsećanja radi, saglasno odredbama člana 27. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja, premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

6. Pravilnici iz oblasti zaštite od požara

– Zakon o zaštiti od požara –

Zakon o zaštiti od požara propisuje obavezne mere koje pravna lica moraju preduzeti u cilju smanjenja pojavljivanja požara i načina reagovanja u slučaju nastanka istog. Subjekti zaštite od požara dužni su da postupaju u skladu s obavezama utvrđenim ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu njega, da primenjuju mere zaštite od požara i eksplozija propisane zakonom, podzakonskim propisima i opštim aktima, da obezbede primenu planova zaštite od požara i drugih akata i odgovorni su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove zaštite od požara. Zakon određuje kategorije pravnih lica prema stepenu rizika nastanka požara i za svaku od tih kategorija propisuje preduzimanje određenih mera. Za subjekte iz prve i druge kategorije rizika obavezno je donošenja Plana zaštite od požara, dok je za subjekte treće kategorije obavezno donošenja Pravila zaštite od požara. Sadržinu ovih akata zakon propisuje u članovima 27 i 28 Zakona. Ono što je obaveza svih subjekta jeste da moraju napraviti planove evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara, koji moraju biti istaknuti na vidljivom mestu. Subjekti treće kategorije bi takođe trebalo da donesu opšti akt koji je definiše način osposobljavanja zaposlenih za sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara odnosno program osnovne obuke iz oblasti zaštite od požara. Na ova dokumenta neophodno je dobiti saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Za nedonošenje ovih akata propisana je kazna u iznosu od 300.000. – 1.000.000 dinara.

7. Pravilnik o unutrašnjem uzbunjivanju

– Zakon o zaštiti uzbunjivača –

Zakon propisuje da je poslodavac koji ima više od deset zaposlenih dužan da opštim aktom uredi postupak unutrašnjeg uzbunjivanja što znači da ovu odredbu zakona možete da ispunite tako što ćete ili doneti pravilnik o unutrašnjem uzbunjivanju koji opisuje proces uzbunjivanja u skladu sa zakonom ili odredbe ovog zakona uneti u pravilnik o radu. Moj lični stav je da je bolje doneti poseban akt jer zakon takođe propisuje da isti morate da objavite na svojoj internet stranici. Za prekršaje predviđene ovim zakonom propisane su kazne u rasponu od 50.000 – 500.000 dinara. Osim toga zakon propisuje obavezu određevianja lica koje je ovlađćeno za prijem informacija u vezi uzbunjivanja. 

8. Plan upravljanja otpadom

– Zakon o upravljanju otpadom-

U zavisnosti od toga koju količinu i vrstu otpada generiše vaše preduzeće, zavisi i to da li imate obavezu sačinjavanja plana o upravljanju otpadom. Ovaj plan se donosi ukoliko privredno društvo godišnje proizvede više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada. Bez obzira na obavezu donošenja plana o upravljanju otpadom, potrebno je imenovati odgovorno lice za upravljanje otpadom. To lice ne mora da ima posebne kvalifikacije, ali je potrebno da obavlja određene poslove vezano za upravljanje otpadom kao što su evidentiranje količina otpada, sačinjavanje dnevnih i dostavljanje godišnjih izveštaja o kretanju otpadom, praćenje dokumentacije o kretanju otpadom itd.) Kazne predviđene ovim zakonom su u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara.

9. Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama

– Zakon o računvodstvu –

Zakon u članu 7. propisuje da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama. Kazna za ne donošenje ovog akta svrstava se u privredni prestup i propisana je u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara.

– Pravilnik o popisu –

Na osnovu prethodnog pravilnika i na osnovu zakona proiziliazi i pravilnik o organizaciji i sprovođenju popisa imovine i obaveza i usklađivanju knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjemu kojim se obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih komisija za popis imovine i obaveza, određuje period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove dostavljanja izveštaja o izvršenom popisu nadležnom organu pravnog lica.

Nije isključeno da u svom poslovanju propišete još neke od opštih akata i na taj način još bliže uredite određenu oblast (pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti, pravilnik o korišćenju društvenih mreža, pravilnik o unutrašnjoj kontroli i sl.) Sve ostalo je već na vama i načinu kako želite da organizujete poslovanje i radne odnose u svojoj firmi, ali ono što svakako morate da uradite jeste donošenje određenih opštih akata koji predstavljaju zakonsku obavezu i da na taj način svoje poslovanje usaglasite sa zakonom.

Poslednja izmena dana 27. februara 2017. u 09:53


Miljan Ćupurdija

Diplomirani pravnik, zaposlen u privrednim društvima Polet i Belica kao menadžer za pravne poslove i ljudske resurse. Obavlja funkciju predstavnika rukovodstva za IMS (QMS, EMS i OHSAS). Uređivanje poslovanja i funkcionisanja preduzeća shodno sistemu kvaliteta mu predstavlja poseban izazov i…… Saznaj više »