U ovom članku pokušaćemo da objasnimo na jednostavan način osnove obračuna poreza na dodatu vrednost, koji je vrlo kompleksan, bez navođenja svih detalja koji su propisani zakonom. Zbog toga je ovaj tekst samo ilustrativan, te ga tako treba i koristiti.

Porez na dodatu vrednost ili skraćeno PDV (na engleskom VAT – Value Added Tax) je opšti porez na potrošnju.

Plaćaju ga svi učesnici u kupoprodajnim transakcijama, koji ga ugrađuju u svoju cenu i naplaćuju od sledećeg u nizu, a snosi ga krajnji potrošač. Prihod od PDV pripada državi.

Predmet oporezivanja je promet dobara i usluga koji nastaje u okviru obavljanja delatnosti. Opšta poreska stopa je 20%, a posebna koja se primenjuje samo na pojedina dobra i usluge 10%.

Promet je nastao onda kada ste drugom subjektu prodali ili poklonili određeno dobro ili uslugu, tako da on njome može da raspolaže kao da je njegova, a predmet oporezivanja je samo promet nastao u okviru obavljanja delatnosti.

Dakle, ako ste prodali drugoj firmi ili pojedincu dobra preko svoje firme koja se bavi trgovinom i nalazi se u sistemu PDV, na ovaj promet obračunavate i plaćate PDV. Ukoliko neki pojedinac proda svoj polovan televizor drugom licu, u okviru raspolaganja sopstvenom imovinom, onda se PDV ne plaća, jer se ne radi o delatnosti trgovine, već o sporadičnoj prodaji sopstvenih stvari.

Firme i preduzetnici koje imaju mali promet ne moraju da budu u sistemu PDV. One se nazivaju malim obveznicima, a cenzus za obavezan ulazak u sistem PDV trenutno je 8.000.000 dinara. Mali obveznici ne obračunavaju PDV u izlaznim računima, niti koriste prethodni porez iz računa dobavljača kao prethodni. Ne obračunavaju PDV obavezu niti predaju PDV prijavu.

Kao što mu ime kaže, PDV je porez na dodatu vrednost. Dodata vrednost je vrednost koju ste vi u fazi prometa dodali proizvodu. Može se reći da je to razlika između prodajne i nabavne cene, kada su u pitanju trgovci.

Ako su ispunjeni određeni uslovi, porez koji nam je obračunao prethodni učesnik u prometu možemo da koristimo da umanjimo svoju obavezu. Ovaj porez naziva se prethodni, a kada imamo pravo da njime umanjimo svoju obavezu onda i odbitni.

Ako ste prodali dobro za 100 dinara, a nabavili ga za 80, dodata vrednost je 20 dinara. Dakle, treba oporezovati samo ovih 20 dinara.

Kako se to postiže u praksi? Pa vi ćete izdati svom kupcu račun na 100 dinara bez PDV plus 20 dinara PDV, a od svog dobavljača primićete račun na 80 dinara bez PDV plus 16 dinara PDV. Na kraju obračunskog perioda koji može biti mesec ili tromesečje, uradićete obračun obaveze. Od izlaznog PDV (PDV koji ste obračunali u računima koje izdajete kupcima) oduzećete prethodni PDV (PDV koji su vam obračunali vaši dobavljači u računima koje su vam ispostavili) ukoliko imate pravo odbitka (uslovi za odbitak PDV su strogo propisani Zakonom i podzakonskim aktima) i dobiti vašu PDV obavezu koju treba da platite. U našem primeru izlazni PDV je 20 dinara, odbitni 16, pa je poreska obaveza za taj mesec 4 dinara.

Dakle, firma iz našeg primera izdala je svom kupcu račun na kojem je iskazala 20 dinara PDV, ali na kraju poreskog perioda plaća samo 4 dinara, jer je imala pravo da 16 dinara prethodnog PDV koristi kao odbitnu stavku.

Osnova za obračun PDV obaveze su računi, izlazni i ulazni. Oni moraju biti u originalu i moraju da sadrže tačno propisane elemente. Svi računi beleže se u knjigama ulaznih i izlaznih računa. To su obavezne evidencije za sve koji su u PDV sistemu.

Poreska prijava predaje se elektronski do 15. u mesecu za prethodni mesec za one obveznike koji plaćaju PDV mesečno, a 20. u mesecu za prethodno tromesečje za one koji PDV plaćaju tromesečno. To znači da do tog datuma treba obračunati obavezu za PDV i platiti je.

Može se desiti da u nekom mesecu (ili tromesečju) imate više prethodnog poreza koji koristite kao odbitni nego PDV koji iskazujete u fakturama svojim kupcima. U tom slučaju veći je iznos koji oduzimate, pa je vaša obaveza negativna. Tada se javlja preplata za PDV. Ukoliko ste u poreskom periodu (mesecu ili tromesečju) nakon obračuna PDV utvrdili da imate preplatu, možete tražiti povraćaj ovog iznosa od države. Ako se odlučite da ne koristite mogućnost povraćaja, pretplata će biti zabeležena kod Poreske uprave, i umanjiće vašu obavezu u sledećem periodu.

Pre nego što vam vrati novac u visini iskazane preplate, Poreska uprava će kontrolom proveriti da li ste tačno obračunali vašu pretplatu i da li posedujete svu potrebnu dokumentaciju. Ukoliko je sve uredu, država će vam isplatiti iznos koji ste tražili na tekući račun.

Poslednja izmena dana 18. septembra 2016. u 16:50


Marija Đorđić

Rođena je 1984. godine u Beogradu. Završila je X gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine na smeru međunarodna ekonomija. Nakon nekoliko godina rada u spoljnotrgovinskom i IT sektoru, osniva Experta d.o.o, knjigovodstvenu agenciju koja uspešno…… Saznaj više »