Racio analiza predstavlja instrument za procenu finasijske pozicije i potencijala preduzeća. Stavljanjem u odnos logički povezanih celina iz finansijskih izveštaja (Bilans stanja i Bilans uspeha), dolazi se do rezultata uspostavljenih relacija koji za cilj imaju ocenu stanja i aktivnosti preduzeća.
Pokazatelji ili racio brojevi predstavljaju odnose izmedju dve bilansne pozicije. Racio brojevi imaju vrednost samo kada su pravilno protumačeni.
Tumačenje pokazatelja vrši se u odnosu na odredjene standarde. Standardi za poredjenje i tumačenje mogu biti:

  • Standardi koje postavlja kontrolor u preduzeću (analitičar);
  • Prosek grane u kojoj preduzeće posluje;
  • Istorijski pokazatelj konkretnog preduzeća (racio brojevi iz prethodnih godina);
  • Pokazatelji sadržani u planovima preduzeća;
  • Standardi iz literature (idealne vrednosti);

Nemaju svi racio brojevi isto značenje i isti značaj za svako preduzeće, stoga je važno da preduzeće u masi prepoznatih racio brojeva prati one koji opisiju njegov poslovni model. Prilikom sagledavanja dobijenih rezultata racio analize, nije uputno dominantno uporedjivanje sa “idealnim” vrednostima, jer takva poredjenja daju iskrivljenu sliku o performansama preduzeća, pogotovu ako se posmatra izolovano racio po racio. Isti racio broj kroz vreme (godina na godinu), može dati različite vrednosti usled promena u poslovanju (interni ili externi faktori). Racija za različite privredne grane imaju različite vrednosti, čak i racija u istoj privrednoj grani mogu dati različit rezultat, ali je veoma važno da se identifikovani ključni pokazatelji poslovanja sagledavaju kroz duži vremenski period, u kontinitetu, da se prati njihov trend i medjusobna korelacija, ali i poredjenje sa liderom u grani, sa konkurentom, sa planiranim racio pokazateljom u konkretnom preduzeću.
Osnovne vrste racio pokazatelja su:

  • Racija profitabilnosti;
  • Racija aktivnosti (efikasnosti);
  • Racija likvidnosti;
  • Racija solventnosti i finansijske strukture;

Racija profitabilnosti

Racija profitabilnosti pokazuju sposobnost zaradjivanja preduzeća i ključni su koeficijenti u proceni finansijskog uspeha. Apsolutni iznos ostvarene dobiti nema veliki značaj u analizama. Potrebno je uporediti dobit sa veličinom preduzeća, koja se može izraziti količinom angažovanog kapitala ili ostvarenog prihoda.
Najvažniji koeficijenti profitabilnosti su:

  • Prinos na angažovani kapital;
  • Procenat bruto dobiti;
  • Neto profitna marža;

Prinos na angažovani kapital meri odnos ostvarene dobiti (pre plaćanja kamata i poreza) i angažovanog kapitala. Računa se po formuli:

Prinos na angažovani kapital = ( Dobit / Angažovani kapital ) x 100%

Procenat bruto dobiti predstavlja maržu koju preduzeće ostvaruje na prihod od prodaje. Računa se po formuli:

% bruto dobiti = ( Bruto dobit / Prihod od prodaje ) x 100%

Takodje, u korišćenju su i sledeći koeficijenti:

EBITDA marža = ( EBITDA / Prihod od prodaje ) x 100%

* EBITDA znači Dobit pre odbijanja kamata, poreza i amortizacije. Domaći računovodstveni propisi ne prepoznaju poseban konto za depresijaciju.

EBITDA marža = ( EBITDA / Prihod od prodaje ) x 100%

* EBIT znači Dobit pre odbijanja kamata i poreza.
Niske marže daju loše signale o uspešnosti poslovanja, ali mogu biti izazvane troškovima širenja poslovanja (lansiranjem novog proizvoda, povećanjem tržišnog učešća, osvajanjem novih tržišta.). Visoke marže znak su dobrog upravljanja i rukovodjenja, ili povoljnih tržišnih uslova bez adekvatne konkurencije. 

Racija aktivnosti (efikasnosti)

Racija aktivnosti prikazuju tokove, pre svega, nabavnog i prodajnog procesa. Najvažniji pokazatelji ovog tipa su:

  • Koeficijent obrta kupaca (potraživanja);
  • Koeficijent obrta dobavljača (dugovanja);
  • Koeficijent obrta zaliha;

Koeficijent obrta kupaca pokazuje koliko po jedinici nenaplaćenog stanja potraživanja od kupaca, dolazi ukupnog prihoda u toku perioda.

Koeficijent obrta potraživanja = Prihod od prodaje / Potraživanje

Koeficijent obrta dobavljača pokazuje koliko na jedinicu neplaćenog salda dugovanja prema dobavljačima, dolazi ukupnog prihoda u toku godine.

Koeficijent obrta dugovanja = Prihod od prodaje / Dugovanja 

Na osnovu koeficijenta obrta kupaca može se utvrditi prosečno vreme trajanja jednog obrta sredstava angažovanih u potraživanjima od kupaca (prosečno vreme naplate).

Prosečno vreme naplate = Broj dana (360 dana) / Koeficijent obrta potraživanja

Dodatno, koeficijent obrta dobavljača pokazuje koliko je na jedinicu neplaćenih obaveza prema dobavljačima vrednost ukupne nabavke na odloženo, i utvrđuje se po obrazcu:

Koeficijent obrta dobavljača = Vrednost nabavke na odloženo plaćanje / Dobavljači

Na osnovu koeficijenta obrta dugovanja može se utvrditi prosečno vreme plaćanja dobavljačima.

Prosečno vreme plaćanja = Broj dana (360 dana) / Koeficijent obrta dugovanja                          

Pred obrta kupaca i dobavljača, i promene zaliha govore o efikasnosti upravljanja preduzećem.

Koeficijent obrta zaliha = Prihod od prodaje / Zalihe

Nizak koeficijent (veći broj dana) pokazuje da je obrt zaliha sporiji. Razlog može biti nedovoljna tražnja robe, loša kontrola zaliha, visoka cena proizvoda. Medjutim, preduzeće može kupovati veće količine zaliha da bi iskoristilo rabate ili optimizaovalo lager za naredni period usled očekivanja manjka odredjenih zaliha na tržištu.

Racija likvidnosti

Likvidnost je sposobnost preduzeća da izmiri svoje obaveze u roku.
Koeficijent tekuće likvidnosti (opšti racio likvidnosti) meri sposobnost preduzeća da izmiruje obaveze kada one dospevaju. Računa se po formuli:

Opšti racio likvidnosti = ( Zalihe + Potraživanja + Gotovina ) / Tekuće obaveze

Preduzeće sa koeficijentom tekuće likvidnosti od 2:1 ili većim, ima dobru sposobnost servisiranja obaveza.
Koeficijent ubrzane likvidnosti (redukovani racio likvidnosti) pokazuje da li preduzeće ima dovoljno resursa (potraživanja i gotovinu) za izmirenje kratkoročnih obaveza. Uobičajena vrednost koeficijenta je 1:1. i računa se po formuli:

Redukovani racio likvidnosti = ( Potraživanja + Gotovina ) / Tekuće obaveze

U praksi se koristi i tzv.Rigorozni racio likvidnosti, koji sagledava pokriće ukupnih kratkoročnih obaveza samo raspoloživom Gotovinom.

Rigorozni racio likvidnosti = Gotovina / Tekuće obaveze

Racija finansijske strukture ili racija solventnosti

Likvidnost na dugi rok naziva se solventnost.
Za ocenjivanje dugoročne finansijske pozicije preduzeća koriste se sledeći koeficijenti:

  • Koeficijent zaduženosti;
  • Koeficijent kapitala u odnosu na sredstva;

Cilj analize finansijske strukture je da se sagleda odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora u ukupnim poslovnim sredstvima preduzeća.
Visok koeficijent zaduženosti (niža vrednost kapitala u odnosu na sredstva) pokazuje da se veći deo poslovanja finansira zajmovima. Nizak koeficijent zaduženosti (visok iznos kapitala u odnosu na sredstva) znači da veći deo dugoročnog kapitala predstavlja sopstveni kapital.

Odnos pozajmljenih i ukupnih sredstava = Ukupne obaveze / Ukupni izvori sredstava

Odnos finansijskih dugovanja i ukupnih sredstava = Finansijska dugovanja / Ukupni izvori sredstava

Osnova za ispravno zaključivanje na osnovu dobijenih racio brojeva i bolje razumevanje finansijske pozicije preduzeća, jeste praćenje trendova. Tumačenje odredjenog pokazatelja može biti različito ako se posmatra jedna ili više godina.
Pouzdanost zaključivanja na osnovu racio brojeva zavisi od pouzdanosti podataka na osnovu kojih su izračunati.
Ograničenja finansijske analize na bazi zvaničnih izveštaje je činjenica da se značajan broj finansijskih izveštaja ne priprema na osnovu stvarne ili realne slike poslovanja, već se upravo prilagodjava očekivanim podacima i informacijama od strane različitih interesnih grupa.
Takodje, Finansijski izveštaji mogu sadržati proizvoljne procene i brojeve koji se zasnivaju na prosudjivanju (odredjivanje vrednosti zaliha i neispunjenih ugovora). Poredjenje finansijskih izveštaja sličnih preduzeća može dovesti do pogrešnog zaključka, ako se koriste različite računovodstvene politike ili različite formule za izračunavanje pojedinih koeficijenata.
Racio brojevi se ne mogu koristiti kao izolovana ocena, već zajedno i primenom različitih uglova sagledavanja: horizontalni (odnos bilansnih pozicija u posmatranom momentu), vertikalni (posmatranje pozicija kroz periode).
Samo sveobuhvatno posmatranje može dati ispravan prikaz uspešnosti poslovanja preduzeća.

Poslednja izmena dana 9. marta 2017. u 20:26


Biljana Lazarević

Rođena je 1977. godine, na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu, diplomirala smer menadžment; Nakon toga završila brojne obuke iz oblasti kontrolinga, pisanja EU projekata, menadžmenta i prava. Radno iskustvo u privredi i bankarskom sektoru, u velikim multinacionalnim sistemima i kompanijama…… Saznaj više »